Ljiljana Stjepanović: Ponosna na četrnaestogodišnju unuku Kseniju koja je krenula njenim umetničkim stopama

Ljiljana Stjepanović: Ponosna na četrnaestogodišnju unuku Kseniju koja je krenula njenim umetničkim stopama

Autor: | 01/02/2014

0


Prvakinja “Pozorišta na Terazijama”, glumica Ljiljana Stjepanović, upotpunila je svoju kolekciju nagrada za profesionalna dostignuća, koje poslednjih godina stižu jedna za drugom, a poslednje u nizu je priznanje „Bora Mihailović“, koje joj je dodelilo kruševačko pozorište za doprinos teatarskom životu Kruševca i Srbije. Iako je pre dve godine primila nagradu “Žanka Stokić”, koju smatra najvrednijom u njenoj profesiji, šezdesetdvogodišnja glumica ne krije da ovo priznanje za nju ima posebnu vrednost, jer dolazi iz grada koji joj je prirastao za srce. Neposredno pred početak predstave „Ženidba i udadba“ u njenom matičnom pozorištu na Terazijama Ljiljana je uživala u društvu svoje unuke Ksenije Repić, koja uveliko korača bakinim stopama, a za magazin “Hello!” priznata umetnica iskreno govori o emocijama koje su je preplavile kada je saznala da je laureat kruševačkog pozorišta.
- Dan pošto sam u pozorištu u Kruševcu odigrala premijeru predstave „Lepotica Linejna“, u režiji Miloša Jagodića, saopštili su mi da sam dobila nagradu „Bora Mihailović“ i moram da priznati da za mene ona ima posebnu vrednost. Ja sam, inače, zaljubljenik u Kruševac, ovo je druga predstava koju radim za njihov glumački ansambl i to je za mene predivno iskustvo. Celo pozorište, od biletara do direktora, apsolutno sve službe rade na visokom profesionalnom nivou. Toliko sam očarana nagradom, moram priznati da mi je vratila veru u pozorište, mada je nikada suštinski nisam izgubila, ali sam mnogo puta bila razočarana i demoralisana - počinje priču za “Hello!” Ljiljana koja želi da se seća samo lepih stvari, a upravo jedna takva očekuje je 28. januara, kada će joj nagrada biti svečano uručena.
- Veliki sam štreber, pa i kada su u pitanju takve stvari poput uručivanja priznanja. Ili napišem pesmu ili smislim nešto drugo, ali u svakom slučaju volim to da obeležim na poseban način. Naročito volim kada se to desi kada igram predstavu, pa da i to bude povod.
Trinaestogodišnja unuka Ksenija ponosna je na svoju baku, koja joj je veliki uzor i razlog zbog čega se u ranom detinjstvu odlučila da krene njenim stopama. Posle uloga u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ i „Miris kiše na Balkanu“, mlada članica pozorišta „Dadov“ uživa u svom glumačkom sazrevanju.
- Srećna sam što sam u “Dadovu”, a volim i što tamo niko ne zna čija sam. Ne zbog njih, nego zbog mene, lakše mi je da ne znaju ko mi je baka - iskreno i bez ustezanja priča mlada glumica, čiji talenat su prepoznali i u pozorištu „Madlenianum“, gde učestvuje u Mocartovoj operi „Čarobna frula“ u kojoj se našla u ulozi naratora. Harizmatična tinejdžerka svoju ulogu opisuje kao razdraganu i šarenu, ali baka Ljiljana za unuku priželjkuje nešto potpuno drugačije.
- Volela bih da Ksenija zaigra Juliju, mislim da je to prava uloga za nju, a za godinu, dve malo ćemo da „zagazimo“ i u Šekspira. Jedna rediteljka ju je već videla za tu ulogu i ja držim pesnice da se to i ostvari dok je na početku karijere. Ja sam radila u komedijskom pozorištu i diplomirala sam sa Šekspirovom „Ledi Magbet“, ali je više nikada nisam igrala i zbog toga iskreno žalim - iskreno govori Ljiljana koja priželjkuje da se, posle saradnje u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ sa unukom ponovo nađe na zajednikom projektu, ali ovoga puta u pozorištu.
- Sve što radim sa mojom Ksenijom za mene je uvek najlepše. Jeste pomalo i opterećujuće, jer ne razmišljam toliko o sebi koliko o njoj, ali to je normalno. Srećom, ona se fantastično snalazi u ovom poslu i moram da kažem da uopšte nije teška za saradnju. Postaje pravi profesionalac, brzo uči tekst i vrlo ozbiljno shvata svoje obaveze. Ponosna sam na to kako sazreva i kao mlada devojka od četrnaest godina i kao mlada glumica.
Iako iza sebe ima iskustva i pred kamerama, najmlađa članica porodice Repić kaže da je pozorište njena prva ljubav.
- Rad u pozorištu volim više nego na seriji. U pozorištu svaki put doživim drugačije iskustvo, za razliku od serije, kada istu scenu morate da snimate nekoliko puta - iskreno govori trinaestogodišnjakinja, koja se u životu vodi rečima svoje voljene bake:
- „Mico, budi svoja i nemoj nikad da se uobraziš”, to je najvažniji savet koji mi je baka dala i koji sam dobro zapamtila.
Odrastanje unuke Ljiljani ne pada lako, ali svesna činjenice da svako vreme nosi svoje, ova vrsna glumica trudi se da prihvati novonastale tinejdžerske okolnosti, zbog kojih je primorana da od unuke krade trenutke nežnosti.
- Baka sve teže može da prati svoju unuku. Ja ulazim u “neke» godine, ona je već ušla u “neke» godine, a ta dva puberteta je teško pomiriti. Molim je da dođe da spava kod mene, pa je tada krišom ljubim dok spava, jer sve ređe dozvoljava da je grlim i mazim, ali baka to razume i u potpunosti prihvata. Što se mene tiče, ona je i dalje smisao mog života.
Trenutke samoće zbog sve ređih druženja sa unukom poznata glumica nadoknađuje pisanjem stihova. Prvu knjigu poezije posvetila je upravo unuci, a sada razmišlja o zanimljivom projektu koji bi želela da uradi sa svojim dve godine starijim bratom Ljubišom.
- U planu mi je nova zbirka pesama, međutim došla sam na ideju da uradim jednu zanimljivu stvar. U prvoj polovini knjige naći će se moje pesme, a u drugoj će biti poezija mog rođenog brata, koji piše duže od mene i stvara lepše pesme. On nije toliko ambiciozan kao ja i zato sam odlučila da, pod stare dane, uzmem stvari u svoje ruke i pretočim naše pesme u knjigu, kao uspomenu za naše naslednike.
Na kraju razgovora za “Hello!” šarmantna glumica otkriva da postoji mnogo još uloga koje priželjkuje da odigra do kraja karijere, a jedna od njih mogla bi uskoro da se realizuje.
- Trebalo bi da igram Saru Bernar, to je trenutno u pripremi, ali za sada ne smem mnogo da govorim o tome. Osim toga, Ljiljana Lašić napisala je jedan tekst specijalno za mene, reč je o jednoj staroj operskoj pevačici, što mi je takođe vrlo zanimljivo. Planova je mnogo, ali ne i vremena za njihovu realizaciju. Snage imam, energije imam, ljubavi imam, jedino mi vreme nedostaje - sa osmehom završava razgovor Ljiljana Stjepanović.

PIŠE: Deana Đukić
FOTO: Janko Petković

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti