Nataša Miljković: Otkad je postala majka mnoge noći su joj besane, ali se to na njoj ne vidi || Hello Magazin!

Popularna novinarka i voditeljka Nataša Miljković, posle velikog uspeha koji je postigla kao autor veoma gledanih emisija „Maska“ i „Ključ“, uspešnu karijeru poslednjih deset meseci nastavila je u „Jutarnjem programu“ „Radio-televizije Srbije“ i tako postala jedno od omiljenih televizijskih lica u našoj zemlji. Svoju veliku popularnost ova lepa tridesettrogodišnja dama iskoristila je da bi pomogla kampanju za otvaranje prve banke humanog mleka, a njen glavni saveznik u tome bio joj je nevenčani suprug, glumac Srđan Timarov sa kojim ima jednoipogodišnjeg sina Lazara.
Uskoro ćete proslaviti godišnjicu rada kao voditeljka „Jutarnjeg programa“ na „Radio-televiziji Srbije“. Po čemu ćete pamtiti prethodnih deset meseci?

- Po dobro obavljenom poslu. Mnogo toga novog napravili smo u redakciji. Pri tom ne mislim samo na novu voditeljku, već na nešto drugačiji pristup gledaocima. Sada smo prisniji sa njima, neposredniji i, što je najvažnije, poštujemo njihovo vreme. Dajemo im prave informacije, izveštavamo ih o važnim događajima i vršimo pametne analize. Godinu ću pamtiti po tome što sam se i sama menjala zajedno sa redakcijom u kojoj radim.
Jeste li se navikli na rano ustajanje i dešava li se nekada da se vaš sin probudi pre vas?
-Ponekad se dešava da i ne zaspim od njegovih čestih buđenja tokom noći. Dobra stvar u tome je što u takvim situacijama najlakše ustanem iz kreveta. Nema pospanosti i onog čuvenog "još samo koji minut".
Budući da je vaš „Jutarnji program“ trenutno najpopularniji program kod nas, prilaze li vam često ljudi na ulici i šta vas najčešće pitaju?
-Hvala na tome. Gledaoci mi stalno prilaze. Srećom, nasmejani i uglavnom uz rečenicu "vi ste me danas probudili". Usledi razmena osmeha, a potom obavezno pređemo na neki problem koji ih tišti, a u čijem rešavanju bismo možda mogli da im pomognemo.
Koliko vam je značajno to što vam je jedna od koleginica i kuma Maja Nikolić?
- To je najdivnije u svemu. Zato što se razumemo, a dovoljno smo bliske i previše se volimo da bismo imale neke nesporazume kakvi se obično događaju kada sa nekim radite isti posao. Zajedno smo ljute kada nekoj nije uspelo da napravi dobar program a zajedno se i radujemo kada u tome neka od nas uspe.
Posebnu čar vašoj emisiji daju i uključenja vaših kolega Gorice Nešović i Dragana Ilića sa „Radio Beograda“. Da li njih dvoje i vama, kao i gledaocima izmame osmeh na lice?
- Često jedva čekam da se uključe i poprave mi raspoloženje posle nekih sumornih vesti i događaja koje čujem tog jutra.
Vaš suprug Srđan Timarov i vi ste iskoristili popularnost i učestvovali u akciji čiji je cilj bio da pomogne otvaranje prve banke humanog mleka. Jeste li zadovoljni uticajem koji je imala ta kampanja?
- Kampanja je završena, a „Institut za neonatologiju“ dobio je ono što je bilo potrebno za banku mleka. Drago mi je što je cela akcija uspela da probudi savest ovog društva, i to baš u vreme krize, kada svi gledaju samo svoja posla. Što se mene tiče, ta priča trajaće dok god je majki i prevremeno rođenih beba.
Da li je vaš sin Lazar već počeo da reaguje kada vas vidi na televiziji?
- Nije još. I dalje me prepoznaje samo po poljupcima. Na televiziji voli da vidi moju koleginicu Anu Reljić, a ja sam mu samo "neka tamo".
Koja je prva reč koju je Lazar izgovorio?
- “Ajde”. To je valjda reč koju je najčešće imao priliku da čuje.
Da li se Srđan i vi podjednako dobro snalazite u svim poslovima oko deteta?
- Sad smo već majstori roditeljstva koji povremeno padaju u očaj jer im se i dalje čini da ništa ne znaju. Pogotovo kad nam je sin bolestan.
Kakav je vaš pristup u vaspitavanju sina?
- Verujem da se vaspitanje događa u malim koracima, znatno više nego u velikim projektima. Tu negde, između lečenja grčeva, gugutanja, rasta zubića, prvih boginja, igre u parku, večernjih uspavanki, tu je negde i put kojim se postaje dobar čovek.
Nedavno vam je bio rođendan. Imate li običaj da organizujete slavlje za prijatelje tim povodom?
- Sada slavim samo jedan rođendan, mog sina Lazara, a on je u avgustu. Moj sam prepustila ljudima koji me vole. Dajem im da mi čestitaju, da me obraduju nekom sitnicom i kažu poneku lepu reč. Uzvratim im istom merom, kad na njih dođe red.

Piše: Ivana Nikolić