Poslednja nedelja pred Uskrs: Vernici treba da ispoštuju OVE običaje, a jedno je strogo zabranjeno

Poslednja nedelja pred Uskrs: Vernici treba da ispoštuju OVE običaje, a jedno je strogo zabranjeno

Autor: | 28/04/2024

0

Običaji pred Uskrs koje treba ispoštovati

Poslednja nedelja pred Uskrs u znaku je strogog posta, a postoje običaji koje bi svaki pravi vernik trebalo da ispoštuje.

Dane tokom poslednje nedelje pred Uskrs, koja se naziva i strasnom, provodimo u molitvi, strogom postu i pokajanju.

Prema verovanjima naših starih, postoje običaji koje bi trebalo ispoštovati pre najradosnijeg hrišćanskog praznika. Naime, verovali su da će tako obezbediti sreću i blagostanje za svoj dom i ukućane.

arthand/Shutterstock

 

Strasni ili Veliki ponedeljak

Strasna nedelje počinje Velikim ponedeljkom. To je dan oprosta i, prema običajima, ovog dana treba se pokajati, oprostiti, a decu učiti da poštuju i vole braću i sestre. Smatra se danom bratske i sestrinske ljubavi.

Ovim danom počinje sedma nedelja posta. Po crkvenom predanju, takav naziv je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela.

Pročitajte: Zlatna jaja privlače sreću i bogatstvo - Za farbanje vam je potreban samo OVAJ začin

Uništio je smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

Naziv "strasna" ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza.

Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.

Ima i naziv “zavalita”, kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe.

Običaji pred Uskrs koje treba ispoštovati

Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola.

Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima se iz istog razloga ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji.

Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima.

Shutterstock

 

U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je, pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja.

U kućama koje su u žalosti jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

Veliki četvrtak

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.

Na ovaj dan žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

Pročitajte: Čivutska jaja za Uskrs - Bojana Stefanović tradiciju ne prekida, ovo je tehnika farbanja njene prababe

Veliki petak

Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe.

Veliki petak se još naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstroži post.

Farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima love se zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja.

U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota jer opominje na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota.

Razolg leži u verovanju da su jaja u trenutku Isusovog vaskrsnuća postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju.

Na Veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom.

Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju, piše Stvar ukusa.

 

 

 

 

Komentari (0)

Loading
hellomagazin.rs Shutterstock

Pročitajte još

Najnovije vesti