Seka i Saša Đorđević: Luksuz na Senjaku || Hello Magazin!

Proputovali su pola sveta, živeli u mnogim gradovima ove naše planete, ali svoj mali raj napravili u Beogradu. Proslavljeni košarkaš Saša Đorđević i njegova supruga Seka sa ćerkicama Tarom i Tesom najlepše trenutke provode u kući na Senjaku, koju su uredili u mediteranskom stilu.
Ljubavna priča Aleksandra i Aleksandre Đorđević traje već dvanaeset godina. Od trenutka kad ih je upoznao zajednički drug, košarkaš, a potom i kum Nebojša Ilić, nisu se razdvajali. U julu su proslavili dvanaest godina braka, a tokom zajedničkog života menjali su lokacije, države i gradove. Živeli su u Bolonji, Barseloni, Milanu, Madridu, a jedino mesto koje im nije "leglo" bio je Portland. Najdraži im je Milano koji ih neodoljivo podseća na Beograd. Kažu da oba grada imaju svoju priču koja može da se spozna tek kad se tamo živi. Imaju svoj duh, ljudi su srdačni, kao da se svi poznaju. Saša u šali kaže kako je Milano najbliži Beogradu i da se autom stigne za čas, za "samo" deset sati. Često putuju kolima jer Seka ne voli da leti avionom.

Uređivanje životnog prostora je lepa, ali na momente i naporna avantura. Sa uživanjem su sređivali kuću u Beogradu koju doživljavaju kao letnjikovac. S putovanja i danas obavezno donose suvenire kojim oplemenjuju prostor.

- Kad smo ugledali ovu kuću kao da nam se dogodila ljubav na prvi pogled. Tražili smo je dve godine, a onda nam se pred očima ukazalo nešto što smo čitavog života želeli. Nismo morali mnogo da menjamo, jer je kuća bila funkcionalna, pa smo odmah počeli da je opremamo. Dvorište je potpuno "naše". Uredili smo ga po svom ukusu, imamo bar, bazen, ležaljke, meku travu po kojoj obožava da trčkara naš kućni ljubimac, pas Tuluz - kaže Saša.
Kuću iz snova pronašli su pre osam godina, neposredno posle rođenja starije ćerke Tare. Saša je u to vreme zbog povrede imao malu košarkašku pauzu, pa je bilo dovoljno vremena da se posvete uređivanju doma. Želeli su, ipak, da završe što pre, pa su za selidbu bili angažovani svi: roditelji, braća, rođaci, prijatelji. Prvi deo posla je okončan za nedelju dana.

- Nameštaj smo donosili uglavnom iz Italije i Španije, mada smo i ovde pronalazili zanimljive komade, sanduke i antikvitete koje volimo - priseća se Seka. - U to vreme smo živeli u Barseloni, pa je mediteranski uticaj u opremanju očigledan.
Saša je posebno ponosan na lustere koji su nastali po njegovim idejama. Sam ih je osmislio i nacrtao.
- Drago mi je što u kući ima dosta drvenih komada, detalja od kovanog gvožđa. Deca se ovde prelepo osećaju i kad smo u inostranstvu, stalno nas pitaju "kad ćemo kući u Beograd". Imali smo i druge zamisli, ali smo odlučili da srpski dom uredimo tako da nam bude prijatno, a sve smo radili s puno zadovoljstva i ljubavi. Deca su bila mala, pa smo želeli da im omogućimo da se maksimalno opuste i uživaju. Nismo želeli kuću u kojoj će im biti zabranjeno da sednu u fotelju u dnevnoj sobi i da smo stalno u tenziji da li će prosuti sok ili nešto polomiti.
Saša i Seka su pronašli niti koje povezuju Beograd i Milano. Sasvim očekivano, njihov dom u Milanu je vrlo sličan ovom beogradskom.

- Gde god da smo, uvek smo na istom - objašnjava Saša. - Ako čovek ne može da uživa kod kuće, onda posao nije obavljen do kraja. I u Milanu prostorom dominiraju stvari od drveta, mada su nam svima najdraže fotelje, trosedi i veliki jastuci u koje na kraju dana možemo da se "ugnezdimo" i gledamo televiziju. Boje su slične ovim beogradskim, bela, bordo i njihova kombinacija.
Kad je kuća bila gotova, ponosni domaćini su povodom useljenja napravili veliku žurku, koja je trajala do zore.
Toplini beogradskog "raja" Đorđevićevih doprinosi i kamin na kom se nalaze mnoge uspomene, suveniri, gde se uočava zlatni koš, koji su kao svadbeni dar dobili od košarkaša Zorana Radovića. Najomiljeniji kutak u kući im je kuhinja, gde provode dosta vremena, ali kad je sunčano i toplo sele se u baštu, koja im pruža mogućnosti za opuštanje u hladovini, osveženje u bazenu ili odmor u udobnoj ljuljašci. Vrt je mesto gde na ovim letnjim vrućinama najradije ugoste prijatelje s kojima uživaju u prirodi.

Đorđevićima često dolaze gosti iz inostranstva. Saša ne može a da se ne seti još jedne žurke, na kojoj su bile sve same svetske košarkaške zvezde

- Kada sam igrao oproštajnu utakmicu u Beogradu u ovoj kući spavalo je desetak mojih intenacionalnih kolega koje nismo mogli da smestimo u prebukirane hotele. Bili su tu Riva, Menegin, Dakuri. Mnogo im se dopao Beograd. Provozali smo ih po celom gradu, pokazali smo im Kalemegdan, Hram, Ušće, Adu, vodili ih na splavove i zaista su bili oduševljeni. Proveli su nekoliko nezaboravnih dana .

Saša i Seka su imenjaci, Aleksandar i Aleksandra, a ćerkama su dali neobična imena koja počinju na isto slovo Tara i Tesa. Starija je već dala nekoliko koševa.
- Tara je počela da igra košarku, ali joj možda više prijaju tenis i plivanje, a dobra je i skijašica. Verujem da će Tesi košarka biti sport broj jedan. Još je mala ali i ona već odlično skija. Obe lepo crtaju i odlično im idu jezici. Vole se, mada se ponekad i svađaju. Po karakteru su sasvim drugačije. Tesa je neviđeni borac, mora sve da vidi, voli da je u centru pažnje i vrlo je prodorna. Za razliku od nje, starija je stidljiva - opisuje Saša svoje mezimice.
Seka je ubeđena da će obe biti visoke na tatu.

-Tara i Tesa su građene na Sašu. Moram da priznam da sa starijom ćerkom već mogu da razmenjujem garderobu. Ali, kad ponosno pomislim da devojčice liče na mene, uvek se nađe neko ko zaključi da su "isti tata". Međutim, nedavno sam u jednom društvu procenila kako Tesa liči na Sašu, a prijatelji su me ubedili da je "ista mama". Baš mi je godilo.

Tekst i foto: "Hello!" 2009.