Pjer Karden: Vizionar koji je zauvek pomerio granice u modi || Hello Magazin!

Dok ekipa magazina „Hello!“ nestrpljivo čeka da na fotografisanje i intervju stigne veteran francuske visoke mode, čuveni dizajner Pjer Karden pred njegovu beogradsku reviju, vlada nelagodna tišina. Dolazak modnog kreatora, velikana svetske modne industrije, koji će drugog dana jula proslaviti devedeseti rođendan, ekipa iščekuje uz neizbežnu tremu.
Vitalan i energičan dizajner poznat po avangardnim modelima ulazi u ambasadu Francuske u Beogradu sa velikim iskrenim osmehom i ljubazno pozdravljaokupljene. Kada je počeo da priča, članovima ekipe je laknulo jer je velika zvezda i legenda svetske mode Karden predusretljiv, veoma ljubazan i srdačan u ophođenju.
Izgleda da sjaj koji ima u očima dok govori o sebi i životu uopšte pokreće ovog spontanog i veoma talentovanog čoveka koji smatra da je moda filozofija života. Iskra njegove ogromne energije prenosi se na sve prisutne dok započinje razgovor o novoj kolekciji koju je prikazao u Beogradu, u velelepnoj bašti „Belog dvora“.
Modna agencija „Fabrika“ dovela je Kardena na internacionalni modni događaj „Sun Moon & Stars Belgrade Fashion Nights 2012“, u saradnji sa Njihovim kraljevskim visočanstvima, princom Aleksandrom i princezom Katarinom, kao i Ambasadom Francuske. Kompanije koje su podržale održavanje revije u Beogradu velike zvezde u svetskoj modnoj industriji su „Telekom“, „Nestea“, „Megatrend“, „Credit Agricole“, „Rowenta“, hotel „Townhouse 27“, „Air France“.
Vlasnik modnog carstva vrednog pet milijardi dolara, na reviji u bašti „Belog dvora“ predstavio je vanvremenske i futurističke modele po kojima je poznat još od svojih modnih početaka.
Šarmantni kreator, svestrani umetnik koga zanimaju arhitektura, kinematografija i pozorište, istakao je da je u Srbiji bio pre više od šest decenija. Rad smatraživotnim eliksirom i izvorom mladalačke i pokretačke energije. Dizajner, rođen u italijanskom gradu San Bjađo, poznat po uvek prisutnom motivu geometrijskih oblika u kolekcijama, u četrnaestoj godini postao je krojački šegrt. U Pariz se preselio 1945, studirao je arhitekturu, a počeo je da radi i u modnoj kući „Paquin“. Dve godine kasnije postao je čelni dizajner u ateljeu Kristijana Diora. Godine 1950. osnovao je svoju modnu kuću, a kreacije visoke mode koje je uradio tri godine kasnije vinule su ga među najveće zvezde tadašnje modne scene. Ovaj čovek budućnosti, koji je 2003. rekao da se nikada neće penzionisati i da će raditi do smrti, nikada se nije ženio i nema decu.
Na početku intervjua za magazin „Hello!“ zadovoljno se smešta u udobnu fotelju, naručuje čašu belog vina i počinje da govori o novoj kolekciji.
- Ovu kolekciju sačinjavaju modeli za sve četiri sezone. Uvek pravim modele za sve sezone kako bih time zadovoljio klijente iz zemalja sa različitom klimom. U kolekciji su prisutne razne teme.
Da li u svim segmentima kolekcije dominiraju futurističke kreacije?
- Prvi sam bio u tome i uvek sam ostao u modernizmu. Futurizam je parabola za svemir i vanvremenske stvari. Inspiracija je budućnost. Moja kolekcija je moderna, obraća se mladim devojkama, ali ove kreacije mogu da nose starije žene, kao i dame koje neguju različite stilove odevanja.
Kako biste opisali vaše modele?
- Ima čistote u formama, jednostavnosti u krojevima, koja je pomno smišljana. Cela ova kolekcija je sačinjena u ateljeima za visoku modu. Mogu da kažem da su modeli za sva vremena. Biće jednako sveži i za deset godina.
Šta je, po vašem mišljenju, ključ uspeha i dugog trajanja u modi?
- Količina strasti i energije koju ulažete u sebe. Morate da radite tvrdoglavo na onome što vas zanima i da uspete uz pomoć svoje snage i rešenosti.
Koliko je moda važna uopšte?
- Moda menja život. Nije neophodna za život, ali je važna. Satima bih mogao da pričam o tome šta sve moda znači, jer sam o tome držao predavanja na "Sorboni". Moda je filozofija. Najgore je kada vidim bogate ljude koji se namerno jadno oblače, to je sramota. Potpuno razumem siromašne koji teže da se odevaju što bolje, jer svako stremi boljem i višem.
Vaša velika strast je arhitektura, restauracija starih i gradnja novih objekata. Na koliko nekretnina ste radili?
- Mnogo vremena sam uložio u restauraciju kuća iz osamnaestog i devetnaestog veka. Kupio sam i potom restaurirao dvorac u francuskom gradu Lakosti, zamak koji je nekada pripadao Markizu de Sadu. Posedujem „Babl haus“ u Kanu, zanimljivu futurističku vilu u kojoj dominira motiv krivina i kruga. Trenutno u Veneciji gradim palatu „Lumier“, što znači svetlost. Visoka je više od dve stotine metara i nalazi se kod venecijanskog mosta. Projektovao sam zgrade u kojima se nalaze kancelarije mog modnog brenda, kao i zgrade četiri teatra koje posedujem u Francuskoj.