Dragan Džajić: U moju porodicu se najzad uselio mir || Hello Magazin!

Kada je jedan od najboljih fudbalera svih vremena i treća "Zvezdina" zvezda Dragan Džajić uhapšen, pa pušten na slobodu, otpočela je petogodišnja lična drama sportske legende tokom koje je pokušavao da zaštiti porodicu i sebe i dokaže nevinost. U dugoj i mučnoj borbi kao nekada na terenu i na ovom polju izašao je kao pobednik, čist i dostojanstven. Borba je okončana pre tri meseca kada je legendarni sportista aboliran, a njemu i njegovoj porodici život se vratio u svakodnevicu. Redovne odlaske na sud zamenili su svakodnevni sastanci na "Marakani”, mestu na kome se oseća kao kod kuće. Od decembra prošle godine opet je na čelu "Crvene zvezde". Tako „crveno-beli” i njihov najuspešniji predsednik u ovoj godini zajedno okreću novu stranicu sa željom da opet budu ono što su nekada bili - najbolji. Čovek, koji je ispisao istoriju domaćeg fudbala, u ekskluzivnom razgovoru za magazin "Hello!" otvoreno govori o potresnoj situaciji koja je zadesila njega i njegovu porodicu, uspešnoj borbi protiv "živog blata" i dokazivanju nevinosti, povratku u njegov klub, malobrojnim prijateljima, supruzi Branki i kćerkama Sanji i Dragani. Brak sa suprugom Brankom, koji traje već dve decenije, nikada nije bio na testu opstanka jer su razumevanje, odanost i ljubav ključ njihove zajednice. Ponosan je na kćerke, mada mu je žao što ih ranije nije dobio, osluškuje njihove potrebe i želje i pričom rešavaju dileme.

Iza vas su teške godine. Jeste li uspeli da posle svega vratite porodični mir?
- Sada je neuporedivo lakše nego do pre tri meseca, u moju porodicu najzad se uselio pravi mir koga do sada nije bilo.

Da li ste uspeli da povratite sopstveni mir?

- Sopstveni mir polako vraćam.

I pored svega, vi ste pozitivni. Iz čega crpite snagu?
- To ne znam ni sam da objasnim. Uvek sam pokušavao da u sebi pronađem dovoljno motiva koji vode ka uspehu, nastojim da to i sada bude tako.

Jeste li se sreli sa ljudima koji su vam učinili nepravdu, da li su smeli da vas pogledaju u oči?
- Nisam bio u prilici da se sretnem sa onima koji su mi to učinili, ali sam se video sa nekima koji su indirektno uticali na celu situaciju. Važno je da je moj pogled bio direktan, a njihovo skretanje pogleda jasno sve govori.

Da li je ovo najveća bitka koju ste vodili ili je bilo i težih?

- Svakako da je bila jedna od najtežih i tačno je da sam bio bačen u "živo blato". Na svu sreću, uspeo sam da se iz tog blata izvučem. Što se "tapšanja po ramenu tiče", oprezniji sam nego što sam do sada bio.

Ko vas može najpre razočarati i povrediti?
- Najviše se mogu razočarati u ljude do kojih mi je stalo, u one koji mi znače, koje volim i kojima verujem.

Koliko je pravih, odanih prijatelja ostalo uz vas u najtežim trenucima?
- Neki su me razočarali jer sam ih smatrao prijateljima, a neki, za koje nisam mislio da su mi tako dobri prijatelji, pozitivno su me iznenadili. Oni sa kojima se i danas intenzivno družim uvek su bili uz mene. I pre, i tokom svih onih dešavanja, i sada.

Praštate li?

- Da, praštam, potrebno je to činiti.

Koji trenutak, događaj vam je bio najtužniji, a koji najradosniji u životu?
- Smrt oca, majke i brata, zasigurno, bili su mi najtužniji, a najdraži kada sam dobio dve predivne kćerke, prvo Sanju, pa dve godine kasnije Draganu.

Vaše kćerke ponosno ističu da ste im otac. Uspešne su, obrazovane, vaspitane, kome pripadaju zasluge za to, supruzi ili vama?
- Supruga i ja zajedno učestvujemo u vaspitavanju kćerki, pa i sada kada su Sanja i Dragana već formirane devojke. Oboje ih savetujemo i dogovaramo se, naravno, saslušavši pre toga njihovo mišljenje o čemu je reč. Ni Branka ni ja nismo "moderni" roditelji, pa smo ih učili takozvanim standardnim vrednostima, pre svega moralnim, a onda o vrednosti prioriteta.

Koliko ste vremena imali da se posvetite kćerkama, žalite li za nečim što ste možda propustili?

- Žalim što ranije nisam dobio kćerke, ali sticajem okolnosti tako se desilo. S druge strane, možda je i prednost jer sam tada završio igračku karijeru, pa sam imao više vremena da im se posvetim, što sam i činio. Osluškivao sam šta žele, da li im je potrebna podrška i, na moje i zadovoljstvo moje supruge, obe su se posvetile onome što su želele, u čemu su uspešne. Sanja je na master studijama na fakultetu "London School of Commerce", na završnom ispitu, dok je Dragana na Fakultetu organizacionih nauka. Dok je Sanja povučena i ne voli da se eksponira i slika, Dragana se iz hobija bavi manekenstvom, uglavnom u inostranstvu.

Kakve savete traže od vas?
- Obično traže savet kada imaju dilemu i dobrim delom već formirano mišljenje o nečemu. Supruga i ja uvek želim da čujemo koji su to razlozi koji izazivaju kod njih dilemu i tako, kroz razgovor, obično dođemo do mišljenja koje više liči na zajednički stav nego na savet.

Da li su ikada nešto uradile bez vašeg znanja?
- Pretpostavljam da jesu, što je normalno. S obzirom na to da nije bilo loših ishoda iz takvih činjenja, radilo se verovatno ili o dečjem nestašluku ili o nekim tajnama koje ima svaki čovek, bilo da je mlađi ili stariji.

Čime vas mogu najviše obradovati?

- Meni ne treba apsolutno ništa osim da vidim svoje kćerke srećne i zadovoljne. Mislim da će svaki roditelj ovo potvrditi. Radujem se svakom njihovom uspehu i osmehu. Nema veće radosti od one kada vidim da su one zdrave, srećne i uspešne.

Mešate li se u izbor njihovih momaka?
- Mešam se toliko koliko im u sklopu celokupnog vaspitanja govorim i o kriterijumima koje čovek treba da ima i o ljudskim vrednostima. Drago mi je ukoliko to prihvataju, a čini mi se da je tako. Naravno da će odluke donositi same, ali trebalo bi da znaju šta je bitno. Važno je da su srećne u svom izboru. Starija kćerka Sanja jeste, jer je već dugo u vezi sa jednim dobrim momkom, studentom, njenim vršnjakom.

Vaša i Brankina ljubav traje već dve decenije. Kako ste uspeli da odolite raznim životnim situacijama i preprekama i da zadržite stabilan brak? Da li je ikada bilo trzavica?
- Uvek sam smatrao da su za opstanak porodice, naravno i veze, braka, bitni razumevanje, odanost i ljubav. Kada je tako, onda je nešto teško, a nešto manje teško. Moram priznati da smo imali teških trenutaka i da mi je drago što smo pored sve patnje uspeli da izađeno zajedno i hrabriji. Brak je samo jedna životna forma, pa je time i podložan oscilacijama i trzavicama. Nikada nisu bile tog intenziteta i važnosti da bi i na trenutak dovele u pitanje opstanak našeg braka. S vremenom shvatite da puno toga ne morate da kažete, a da je već rečeno.

Nekima ne prođe ni dan a da se ne sete Barija i titule šampiona Evrope. Kako vi gledate na to?
- Bari će zauvek živeti u meni, do kraja života. To je uspeh koji će retko koji tim sa ovih prostora, u skorijoj budućnosti, ponoviti. Pitanje je i hoće li ga uopšte ponoviti. Bari se jednostavno ne zaboravlja. Ponosan sam što sam tada bio na čelu te sjajne generacije.

Ponovo ste na čelu Fudbalskog kluba "Crvena zvezda”. Kakav je osećaj vratiti se na mesto predsednika?
- Lepo je biti u "Zvezdi" bez obzira na kojoj ste funkciji. S jedne strane, zato što je "Zvezda" na ovim prostorima najveći klub, bez konkurencije, a, sa druge, biti u „Zvezdi“ ogromna je obaveza i odgovornost. Bez obzira na sve to, iako je težak trenutak, daću sve, u granicama svojih mogućnosti, da ona bude bolja u svakom pogledu nego što je to bilo u poslednjih devet godina, otkad sam otišao iz kluba.

Da li ste imali podršku porodice da se vratite u klub i prihvatite se nimalo lakog posla?
- Što se tiče podrške porodice, moram da priznam da je bilo podeljenih mišljenja. Srcem su bili za to da se vratim u klub, ali s obzirom na situaciju i sve što mi se prethodnih godina dešavalo, razumljiva je bila i njihova zabrinutost.

Koliko imate vremena za porodicu, s obzirom na mnoge poslovne obaveze, putovanja?
- Imam više obaveza nego u poslednjih devet godina, sastanci, putovanja, ali uvek uspem da izdvojim vreme za porodicu. To sam činio uvek jer smatram da porodica ne sme da trpi, ona mi je na prvom mestu.

Volite li da putujete i koje je vaše idealno mesto za odmor?
- Puno sam putovao, tako da sada nemam preveliku želju za putovanjima. Poslovni odlasci su neminovni, a izlazim u susret i porodici jer oni to vole više od mene. Inače, volim Mediteran i često sam u Crnoj Gori, tamo mi je idealan odmor.

Proglašeni ste za počasnog građanina Uba. Znači li vam što vas nisu zaboravili i na taj način vas nagradili?
- Proglašenje za počasnog građanina Uba mi je jedno od najdražih priznanja koje sam dobio u životu. Ne bih mogao da opišem kako sam se osećao u tom trenutku i koliko mi je značilo što sam tada bio okružen ljudima koje mnogo volim i poštujem.

Šta očekujete u ovoj godini na poslovnom, a šta na privatnom planu?
- Na poslovnom planu očekujem da "Crvena zvezda" stabilizuje jedan dobar tim, po mogućnosti da osvoji titulu prvaka Srbije. Privatno, želim da sve bude kao do sada, što podrazumeva da sam zajedno sa porodicom i da što više vremena provodimo skupa.

Intervju: Life Content, Tijana Dimitrijević