Mihail Dudaš: Volim ambiciozne devojke || Hello Magazin!

Jedan od najperspektivnijih mladih atletičara u našoj zemlji, dvadesettrogodišnji Mihail Dudaš, zbog povrede koju je zadobio tokom takmičenja u Amsterdamu, odakle se nedavno vratio, prinuđen je da ovu sezonu završi pre vremena. Iako je na takmičenju u troboju, u holandskoj prestonici, osvojio treće mesto i time odbranio titulu bronzanog momka srpske atletike, zbog zdravstvenih problema moraće na prinudni odmor. Vlasnik državnih rekorda u sedmoboju i desetoboju, osvajač nekoliko bronzanih medalja na evropskim i svetskim šampionatima, poslednju medalju dodao je na policu u svojoj garsonjeri u Novom Sadu. Uspešni sportista za "Hello!" priznaje da se zabrinuo zbog povrede, ali smatra da je to sastavni deo profesionalnog bavljenja sportom.
- Takmičenje u Amsterdamu završio sam na trećoj poziciji. Zadovoljan sam ovim rezultatom, ali je slavlje ipak izostalo, jer sam zaradio povredu zadnje lože. Bliži se kraj sezone, stišava se forma i povrede nisu iznenadna pojava, ali svaka povreda vas uspori. Nažalost, ostatak sezone ću morati da pauziram, ali potrudiću se da to vreme što bolje iskoristim, da se odmorim I napunim baterije za novu sezonu - kaže Dudaš.
Predstojeću pauzu srpski "olimpijac" koristi da se maksimalno posveti svom prvom poslovnom angažmanu, školi atletike za decu.
- Škola sporta “Dudaš atletiks” nešto je o čemu sam maštao, ali najzad je došlo vreme da tu svoju zamisao realizujem. Veoma sam ambiciozan, imam veliku želju da svoje dosadašnje iskustvo i ljubav prema sportu prenesem na mlađe generacije. Reč je o ozbiljnom projektu, na kome će raditi čitav tim ljudi, od trenera, preko fizioterapeuta, psihologa… Želja mi je da deci pružim ono što ja nisam imao na početku bavljenja atletikom, kako bi nadgradili ljubav i talenat, i zaokružili priču kvalitetnim sistemom treninga i razvoja dece kroz sport.
Ljubav prema sportu talentovani Novosađanin nasledio je od svojih roditelja, oca Đure, bivšeg rukometaša i majke Marije, nekadašnje atletičarke koja se, vođena ličnim iskustvom, protivila Mihailovoj odluci da se bavi atletikom, zbog tadašnjih loših uslova za treniranje. Presudnu ulogu u Mihailovoj odluci da se bavi "kraljicom sportova" imao je njegov stariji brat Ivan, na čije treninge je Mihail redovno odlazio. Priliku da pokaže šta ume, najmlađem članu porodice Dudaš, dao je Ivanov tadašnji trener, koji ga je prijavio na prvo ozbiljno takmičenje.
- Svoju prvu trku istrčao sam sa osam godina na mitingu u Nemačkoj, a završio sam je na drugom mestu. Nisam bio treći, ali ni prvi. Ipak, ovu pobedu smatram svojim najvećim profesionalnim uspehom, jer me je to podstaklo da nastavim da treniram, a od tog trenutka porodica je stala uz mene, i do danas, uz moj profesionalni tim, najveća mi je podrška - ponosno govori Mihail.
Uprkos profesionalnom bavljenju sportom, mladi Dudaš nije zapostavio obrazovanje, uspešan je student Fakulteta za uslužni biznis, a ni ljubav mu nije nepoznanica.
- Meni devojka ne može da pobegne, ali ja njoj mogu, kad god hoću. Dovoljno sam jak i da je nosim, pa ako me odbije, ja je ukradem - duhovito govori Maihail, koji s malo ozbiljnijim tonom nastavlja priču o tome kakve ga devojke privlače:
- Dopadaju mi se devojke koje su ambiciozne, koje imaju neki cilj u životu. Naravno, važan mi je i fizički izgled, čak vrlo bitan, ali ne i presudan.
Jedan od najzgodnijih mladih sportista nema mnogo slobodnog vremena, što je velikim delom razlog zbog kojeg već neko vreme nije u emotivnoj vezi. Iako je bio u dugim vezama, sada mu se to čini gotovo nemogućim.
- Teško mi je da održavam kvalitetnu vezu, s obzirom na broj obaveza koje imam, a zbog svoje prirode sklon sam da sebi pravim gotovo nemoguć plan aktivnosti. Potrebno je mnogo razumevanja, poverenja i jakih emocija da bi takav odnos opstao, ali to nimalo nije lako. Ne bežim od vezivanja, ali iz iskustva sam naučio da se ne vezujem, ako to nije prava stvar - iskren je "bronzani momak".
Trofejni sportista svoj životni prostor deli sa svojim kućnim ljubimcem, simpatičnim biglom, koji mu se uvek raduje.
- Bonita je moja ljubimica i prijatelj koji je gotovo uvek uz mene. Žao mi je što ne putuje sa mnom, a kada se vratim kući, ona mi se uvek silno obraduje, bilo da se vratim sa medaljom ili bez nje. Nju ne interesuju moji rezultati, ona samo želi zagrljaj, hranu, vodu i dugu šetnju, i baš zbog toga je toliko volim. To je moja devojčica, i što je najvažnije, nimalo nije ljubomorna, jer zna da moje srce pripada samo njoj - s mnogo emocija, osmehujući se govori Mihail.
Iako je u srpskoj prestonici u izgradnji moderan atletski centar, Dudaš ne planira preseljenje u Beograd, jer je Novi Sad grad u kome ima sve što mu je potrebno.
- Novi Sad je moj grad, tamo sam ušuškan i vodim izuzetno kvalitetan društveni život, imam dobre uslove za treniranje, kao i poslovne kontakte koje gradim. Video sam mnogo lepih gradova, putujući po svetu, i lepših od Novog Sada, ali tu je moj dom, i ne bih tražio nijedan drugi. Porodica je moj oslonac, kao i prijatelji, sa kojima volim da provodim vreme. Imam jako kvalitetno društvo, mnogo volim te ljude i nedostaju mi kada sam na putovanju, a vreme sa njima ne može da mi pruži nijedan drugi grad, čak ni Beograd.