Aleksandar i Katarina Karađorđević: Najlepše je tamo gde su vam koreni || Hello Magazin!

Sinu poslednjeg jugoslovenskog kralja, srpskom prestolonasledniku princu Aleksandru II Karađorđeviću nedavno je uručena titula viteza Tesle za nesebično zalaganje i pomoć srpskom narodu. U razgovoru za "Hello!" princ Aleksandar iskreno govori koliko mu takvo priznanje znači, posebno što veoma poštuje rad našeg najvećeg naučnika Nikole Tesle. Otkako se sa suprugom Katarinom pre dvadeset dve godine vratio u svoj dom, Beli Dvor na Dedinju, kraljevski par život je posvetio humanitarnom radu i prosperitetu svog naroda. Druželjubiv i srdačan princ Aleksandar i njegova energična supruga princeza Katarina neguju prijateljstva i skladne porodične odnose sa plemstvom iz čitave Evrope, koja im posebno znače u projektima čiji je cilj pomoć talentovanim studentima da nastave školovanje ili osnovcima da dobiju neku od prestižnih stipendija.
Otkako su se upoznali u Vašingtonu 1984, i naredne godine venčali u Londonu, kraljevski par je nerazdvojan. Njihovo međusobno poštovanje i velika ljubav odličan su primer sinovima princa Aleksandra iz prvog braka, tridesetčetvorogodišnjem Petru i tridesetogodišnjim blizancima Filipu i Aleksandru. Aleksandar Karađorđević veoma je ponosan na svoje sinove koji su krenuli očevim stopama i veoma su posvećeni humanitarnom radu. Princ ne krije da će biti najsrećniji kada se i njegovi potomci ostvare u ulozi roditelja, jer to smatra važnijim od karijere. Bračnom paru Karađorđević najveću radost predstavljaju trenuci kada je porodica na okupu, s obzirom na to da su se mladi prinčevi odavno osamostalili i da žive i rade u inostranstvu. Najstariji, princ Petar živi u Čikagu, njegov mlađi brat Filip u Londonu, a Aleksandar je istaknuti član srpske zajednice u San Francisku.
Princ Aleksandar II Karađorđević i princeza Katarina najveći deo vremena posvećuju humanitarnim aktivnostima. Njihova fondacija za obrazovanje godinama uspešno školuje naše studente na univerzitetima u svetu. Takođe, osnovali su centre za karijeru na našim državnim fakultetima i pomažu studentima sa invaliditetom.

Koliko vam znači odlikovanje Ordenom viteza Tesle, koje ste nedavno primili od "Srpske kraljevske asocijacije akademika, inovatora i naučnika"?

Princ Aleksandar: To je divno priznanje, budući da sam veliki poštovalac naučnika Nikole Tesle i svih njegovih dostignuća. Ne smemo da zaboravimo ni drugog velikog srpskog naučnika, Mihajla Pupina.

Posvećeni ste humanitarnom radu u okviru Fonda "Lifeline". Na koje akcije u prethodnoj godini ste posebno ponosni?
Princeza Katarina: Ja sam posvećena srpskom narodu. Naši ljudi me inspirišu i podstiču da radim sve više. Ne postoji ništa što ne bih uradila za srpski narod. Naši ljudi jedino žele normalan život i imaju puno pravo na to. Život je kratak i stvari moraju da postanu bolje što pre. Moj suprug i ja predano radimo na tome da se tako nešto ostvari u skoroj budućnosti.

Da li vaš entuzijazam da pomognete mladim i talentovanim ljudima prenosite i na druge ljude dobre volje u vašoj okolini?
Princeza Katarina: Kada sam bila veoma mala, majka me je naučila koliko je važna radost davanja. Kada bi me pitala šta bih htela da budem kad porastem, uvek bi me posavetovala da je najvažnije da budem osoba za primer. Nadam se da će moja strast, posvećenost i entuzijazam koje ulažem da pomognem mladim i talentovanim ljudima, kao i svim drugim, biti preneta i na sve one ljude sa kojima sam u kontaktu. Zahvaljujući ljubavi, upornosti i dobroj volji, kao i uz poštovanje prema svima onima kojima je naša pomoć potrebna, možemo da postignemo da Srbija postane srećnija, zdravija i bolje mesto za život svih njenih građana. Građani Srbije su veoma sposobni i volela bih da pokažu veće samopouzdanje. To se može postići ako roditelji vode računa da uvek pohvale svoju decu od ranog detinjstva, da im odaju priznanje za svaki uspeh. Roditelji obično misle da je najvažnije obrazovanje, ali obrazovanje bez samopouzdanja neće im doneti uspeh u životu.

Koliko stipendije i pomoć znače talentovanim mladim ljudima koje svake godine nagrađujete u Belom dvoru?

Princ Aleksandar: Našim mladim ljudima izuzetno mnogo znači da steknu akademsko zvanje u inostranstvu, da bi se zatim vratili u domovinu sa novim znanjima i kontaktima na stranim univerzitetima. Često od njih dobijam divne poruke i reči zahvalnosti.

Na koji način gradite akademske veze između Srbije i drugih zemalja?
Princ Aleksandar: Blisko sam sarađivao sa ljudima koje poznajem na stranim univerzitetima, a prihvatao sam i preporuke svojih prijatelja. Takođe, lično sam posetio više stranih univerziteta i obrazovnih ustanova.

Godina za nama bila je veoma emotivna za vašu porodicu, kao i za naš narod, jer se kralj Petar II napokon vratio u Srbiju. Kako se osećate zbog toga?
Princ Aleksandar: Da, bila je veoma emotivna i neverovatna. Ostvario mi se san da se moj otac kralj Petar II, moja majka kraljica Aleksandra, moja baka kraljica Marija i moj stric kraljević Andrej konačno pridruže članovima naše porodice u prelepoj kripti Mauzoleja na Oplencu. Neizmerno sam zahvalan našoj crkvi, našoj vladi i Odboru za prenos posmrtnih ostataka, koji su omogućili njihov povratak. Takođe, veoma sam zahvalan svima u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Grčkoj, koji su nam pružili podršku. Moja porodica i ja zauvek ćemo pamtiti 26. maj 2013. godine kao izuzetan dan u našem životu.

Posećuju li vaši sinovi često Beograd?

Princ Aleksandar: Petar, Filip i Aleksandar dolaze otprilike na svaka tri meseca, ali u različito vreme. Svi oni zarađuju za život, i moja supruga i ja smo veoma ponosni na njih.

Školovali ste se i živeli u mnogim zemljama, kakve vas uspomene vežu za detinjstvo i da li zaista nigde nije lepše nego kod kuće?
Princ Aleksandar: Potpuno ste u pravu, nigde nije lepše nego kod kuće, tamo gde su vam koreni, a to je Srbija.

Autor: Life Content