Miloš Jojić: Ne želim da ulazim u vezu po svaku cenu || Hello Magazin!

Kada je pre dve godine potpisao ugovor sa Fudbalskim klubom Partizan, Miloš Jojić dosanjao je prvi od nekoliko životnih snova, koji mu se ostvaruju brže nego što je ikada mogao da pretpostavi. Samo dve godine u dresu "crno-belih", neposredno pred božićne praznike, mlada nada srpskog fudbala, dobio je priliku da svoj talenat nadgradi u inostranstvu, u nemačkom klubu Borusiji iz Dortmunda. Dvadesetdvogodišnji reprezentativac Srbije poznat je po nadimku Zeka, koji mu je sa pet godina dodelio komšija u rodnoj Staroj Pazovi. Od prošle godine student je univerziteta "Alfa", gde studira sportski menadžment, a nedavnu pauzu pred početak priprema iskoristio je, između ostalog, i za polaganje ispita, posle čega je sa društvom otputovao na grčko ostrvo Mikonos, da bi skupio snagu za nove pobede. Pred povratak u nemački grad u kome se sada nalazi njegov dom, perspektivni fudbaler za "Hello!" govori o životu u inostranstvu, kako provodi slobodno vreme, otkriva zbog čega trenutno nije u emotivnoj vezi i kakve ga devojke privlače.

Kada ste potpisali ugovor sa Borusijom, izjavili ste da ste ostvarili svoj životni san.

- Prvi san ostvario mi se kada sam došao u Partizan i potpisao ugovor sa timom koji sam oduvek voleo. Kada se to desilo, jedino o čemu sam razmišljao bio je gol u derbi utakmici, a kada se to dogodilo, ostvario mi se još jedan san. Prošle godine u ovo vreme nisam mogao ni da sanjam da će mi se početkom ove godine dogoditi najlepša stvar u dosadašnjoj karijeri i da ću zaigrati za klub kao što je Borusija.

Na zvaničnoj stranici kluba na Tviteru najavljena je velika rođendanska žurka. Otkrijte nam kako je izgledala.
- Nije to bila klasična žurka sa glasnom muzikom i provodom do zore. Tog dana igrali smo utakmicu Lige šampiona sa Fudbalskim klubom Zenit, a članovi mog kluba su mi u karantinu priredili doček sa tortom. Proslavili smo u našem stilu, skromno, bez previše buke, ali lepo.

Kada se rodila ljubav prema fudbalu?
- Moj otac je igrao fudbal, ali pre trideset godina ovaj sprot nije bio toliko plaćen, pa ga je njegov otac sputavao u tome, i na kraju je odustao. Za brata su svi govorili da je talentovaniji od mene i da će biti bolji igrač, međutim te mlađe generacije su se više opustile uz kompjuter i "koka-kolu", pa je i on krenuo tim putem, ugojio se i odustao od treniranja. Sada se polako vraća u formu, pa ćemo videti da li će uspeti da se probije. Konkurencija je jaka.

Jeste li nekada pomišljali da odustanete?

- Ni u jednom trenutku nisam razmišljao o odustajanju iako je bilo izazova. Bilo je nekih nezgodnih situacija, ali ja fudbal igram jer ga volim i ta ljubav me je dovela tu gde sam sada. Videćemo gde će me odvesti.

Navijači Borusije poznati su kao veoma pasionirani, kada je reč o podršci njihovom klubu. Koliko vam to prija, a koliko nameće odgovornost?
- Imamo najbolje navijače u Evropi, pored navijača "crno-belih", naravno. Lep je osećaj izaći na teren pred ljude koji sa zadovoljstvom dođu da te bodre od prvog do poslednjeg minuta, bez obzira na rezultat. To mora da se doživi, teško je opisati taj osećaj. Za razliku od ovog podneblja, navijači uvek izlaze sa stadiona zadovoljni. Nemci na fudbal gledaju drugačije, važno im je da date sve do sebe, bez obzira da li ste pobedili ili izgubili, jedino što cene je vaš trud. Meni je bilo neverovatno ono što sam doživeo dan posle poraza od Bajerna u finalu Kupa. Ulica koja vodi do sportskog centra, u kome smo se tada nalazili, bila je puna navijača koji su nas dočekali sa ovacijama, bez obzira što smo prethodnog dana izgubili. To je bilo nešto najlepše što sam doživeo.

Prija li vam popularnost koju uživate u Nemačkoj?
- Prvi put sam se susreo sa takvom popularnošću i ne mogu da kažem da mi ne prija. Ovde ljudi drugačije gledaju na fudbal kao profesiju i na ono što mi radimo. Tamo se, rekao bih, drugačije voli fudbal. I zaista nas gledaju kao zvezde. Ne možeš da prođeš ulicom da te ne zaustave i traže autogram, zamole za fotografisanje ili progovore sa vama. Da budem iskren, to mi prija, ali postoje trenuci kada mi i zasmeta, kada poželite da vas niko ne prepoznaje i da na miru obavite nešto po gradu ili odete do prodavnice. Neki igrači se od toga brane arogancijom, ali to nije deo mog karaktera, pa se trudim da svakome izađem u susret.

Koliko imate slobodnog vremena i kako ga koristite?

- Imam ga relativno malo, ali svaki slobodan trenutak koristim za učenje nemačkog, jer želim da ga što pre savladam. Trenutno sam na početnom nivou, dosta toga razumem i donekle uspevam da se sporazumem, ali je to sve na osnovnom nivou. Još ne mogu da uđem u dublju konverzaciju, ali ima vremena za to.

Osećate li nostalgiju za Srbijom i kako provodite vreme kada odete kod svoje porodice?
- Kada dođem u Staru Pazovu, kuća mi za deset minuta bude puna i onda sledi višečasovno druženje, ali nisam nostalgičan. Ni u jednom trenutku otkako sam otišao nisam osetio želju ni potrebu da se vratim, niti da mi nešto nedostaje. Osim porodice i prijatelja, naravno, ali na to sam bio spreman. Trudimo se da to nadoknadimo njihovim dolascima, porodica me redovno posećuje, prijatelji su takođe dolazili, tako da moj život u inostranstvu ne predstavlja nikakvu prepreku.

Nedostaje li vam mamina kuhinja?
- Mama, naravno, uvek pita šta želim da mi spremi, ali ja ne dozvoljavam da me razmaze. Strogo pazim šta jedem i ovde, kao i u Nemačkoj. Oduvek sam bio veliki ljubitelj slatkiša i pre godinu dana otišao sam kod nutricioniste da mi odredi ishranu koja odgovara profesionalnom bavljenju sportom. Od tada se strogo pridržavam režima koji ne dozvoljava konzumiranje slatkiša, čak sam i šećer zamenio medom. Moram da kažem da mi to mnogo prija, osetio sam promenu nabolje, imam više energije, odnosno trošim je manje prilikom napora i osećam se bolje.

Stiče se utisak da vodite računa o zdravom životu. Da li zbog toga niste čest gost noćnih klubova?
- Nisam neko ko preterano uživa u noćnim provodima i konzumiranju alkohola i uopšte u tom načinu života, jer posle toga tri dana ne mogu da se oporavim. Naravno, kada je neki važan povod, izađem da proslavim, ali zna se kada mogu, a kada ne. Sportista sam i trudim se da vodim zdrav život. Ne zato što bi to tako trebalo, nego zato što to meni prija. Dok sam bio na odmoru u Beogradu izašao sam možda dva puta sa društvom, što mi je bilo sasvim dovoljno.

Da li je tačno da volite da čitate i odlazite u pozorište?
- Kada me već ne ispunjavaju izlasci na splavove i u noćne klubove, okrenuo sam se nekim drugim stvarima. Tačno je da mi prija da čitam knjige i da odem u pozorište. Prijatelji mi redovno šalju knjige u Nemačku, dok ne savladam jezik i ne počnem da čitam na nemačkom.

Jeste li i na Mikonos poneli neku knjigu?

- Sunčali smo se i kupali, ali moram da priznam da se nisu čitale knjige niti se igrao fudbal na plaži. Nas petorica drugara proveli smo osam dana na ovom grčkom ostrvu. Bilo je fenomenalno. Moj saigrač Papastadopulos mi je preporučio ovu lokaciju, poslušao sam ga i nisam se pokajao. Opustili smo se i uživali u hotelu i u predivnom moru. Ljudi su prijatni, hrana je odlična, uspeli smo da se provedemo, a i odmorimo.

Jeste li našli vreme i za devojke?
- Za to uvek ima vremena, ali trenutno nemam devojku. Nadam se da će se to uskoro promeniti, ali nisam u potrazi za ljubavlju. Nemam potrebu da po svaku cenu ulazim u vezu radi oslonca ili podrške. Trenutno sam više fokusiran na fudbal i mislim da je ovo trenutak kada bi trebalo da se posvetim karijeri. Ne po svaku cenu, ali osećam da je vreme da pokažem koliko mogu i da ostvarim veće uspehe.

Kakve devojke vas privlače i koliko vam je važan fizički izgled?
- Fizički izgled mi je važan, ali ne i presudan. Na prvu loptu me privuku ženski osmeh i lice, ali to je samo prvi utisak. Važno je da mi se dopadne njen karakter i ponašanje.

Koliko ste emotivni?
- Veoma sam emotivan, ali to ne pokazujem, pogotovu kada me neko ili nešto povredi. Tada se povučem i sam se s tim nosim.

Da li vam je kupovina antistres terapija?
- Nije da ne volim kupovinu. Za to je potrebno dosta vremena, ali ja ga nemam dovoljno da bih ga trošio na to. Volim da se lepo obučem, ali generalno vodim računa o sebi, pa i o izgledu.

Šta priželjkujete po povratku u Nemačku?
- U ovom trenutku me interesuje uspeh u Borusiji, da što više igram i postignem mnogo golova u dresu mog kluba.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Mesto snimanja: Splav “Tag”, Ušće, Beograd, tel: 066 / 222 - 152