Sofija Milošević: Vaspitanje me štiti od raznih iskušenja || Hello Magazin!

Na put ka vrhu svetskog modelinga manekenka modne agencije „International Scouting Office“ Sofija Milošević u svet mode zakoračila je sa četrnaest godina, kada ju je model skaut Jelena Ivanović zaustavila na ulici, prepoznavši potencijal budućeg top-modela. Četiri godine kasnije, po završetku srednje škole, odlučila je da spakuje kofere i život nastavi u centru Njujorka, gde je proteklih pet godina sarađivala sa prestižnim svetskim dizajnerima, a posebno iskustvo za nju je saradnja sa modnim magom Tomom Fordom. Atraktivna dvadesettrogodišnjakinja uspehe na profesionalnom planu zaokružila je obnavljanjem veze sa Viktorom Troickim, sa kojim je pre pet godina bila u emotivnoj vezi. Iako nerado govori o emotivnom životu, želeći da gradi karijeru svetski uspešnog modela, lepa Beograđanka je na ovogodišnjem doga]aju „Hello! New Year's Gala Party“ za dnevni list „Blic“ izjavila da uživa u vezi sa poznatim sportistom, ali da je rano da govori o budućnosti njihovog odnosa:

- Viktor me je odavno osvojio, više ne mogu ni da se setim kako. Još sam mlada da donosim zaključke da li je on muškarac sa kojim želim da provedem ostatak života. Uživamo u svakom trenutku koji provedemo zajedno.

Dok uživa u danima koje provodi u rodnom gradu, njen izabranik boravi u Australiji, gde učestvuje u kvalifikacionim turnirima za predstojeću sezonu. U intervjuu za magazin „Hello!“ manekenka sa ushićenjem govori o svom životu u Americi.

- Obožavam ovaj period godine jer vlada neka lepa energija, zimska magija. To su dani u kojima uživam. Obilazim članove mnogobrojne familije, družim se sa nećakom koji je predivan i dani su mi ispunjeni srećom.

Šta vam je ostalo u najlepšem sećanju u protekloj godini?

- Ljudi koji su ušli u moj život, obogatili ga i naučili me nečemu novom. Lepi trenuci sa njima i sa mojom porodicom. Sva putovanja i prelepa mesta koja sam videla.

Šta ste poželeli za Novu godinu u ponoć?

- Da budem još bolja i vrednija i da ljude oko sebe činim srećnima.

Da li vam nešto posebno nedostaje kada niste u Srbiji?

- Ne volim da sam udaljena od Beograda, jer je to moj omiljeni grad i zauzima posebno mesto u mom srcu. Mnogo sam srećna kada dođem, drugačije sam raspoložena ovde nego bilo gde u svetu. Smatram da još negujemo tradicionalne vrednosti, volim taj crni humor koji je samo nama razumljiv i koji nas čini tako autentičnim.

Sve je više mladih koji odlučuju da život nastave na inostranoj adresi. Kako vi gledate na to?

- Nisam pristalica toga. Možda nije na meni da pričam o tome, jer sam ja otišla, ali ne smatram da sam se odselila, jer sam svoje srce ostavila ovde. Za sebe kažem da sam svetski putnik, ali deo mene pati kada nisam ovde. Treba da se ode, da se upoznaju novi ljudi i steknu neka nova iskustva, ali mislim da to ne bi trebalo da traje zauvek.

Planirate li konačni povratak u rodni grad u skorije vreme?

- Želim da se vratim u Beograd, jer ne verujem da bih igde drugde mogla da podižem svoju decu. Mislim da mi i dalje negujemo te neke porodične vrednosti, bliski smo sa roditeljima i okupljamo se na porodičnim ručkovima.

Kakav društveni život vodite u Njujorku?

- Najbolju komunikaciju imam sa Italijanima, koji su nam najbliži po temperamentu. Naravno, imam dosta prijatelja Amerikanaca, koji su izuzetno otvoreni, što mi se mnogo dopada. Vrlo su neposredni, ali ne zloupotrebljavaju poverenje.

Šta vam najviše prija u tom gradu?

- Opuštena atmosfera i specifična energija. Ljudi su društveni i spontani, i ukoliko žele da se upoznaju sa tobom, jednostavno ti priđu na ulici.

Profesija kojom se bavite ima svoju glamuroznu stranu, ali su i iskušenja brojna. Na koji način im odolevate?

- Moj štit je uvek bilo vaspitanje koje nosim iz kuće. Mnogo sam zahvalna majci na svemu što me je naučila. Ona se držala principa da mogu da radim sve što želim, dokle god sam dobar učenik i dok je ne izneverim. Mislim da je nisam razočarala. Svi mi moramo da imamo kočnice i da postavljamo sebi granice, jer ako se prepustimo svim zadovoljstvima postaćemo pohlepni i samim tim veoma grešni. Posao modela je takav da mnogi ljudi žele da budu u vašem društvu. To su situacije u kojima morate da budete vrlo obazrivi. Svi mi imamo mogućnost izbora i smatram da je svako krojač svoje sudbine. Ko traži nevolju, on će je i naći, a ja je nisam tražila.

Porodični dom napustili ste sa osamnaest godina i preselili ste se u Njujork. Kako ste podneli razdvajanje od porodice?

- Zahvalna sam mami što mi nije dopustila da odem ranije. Insistirala je da završim školu sa vršnjacima i steknem svest o nekim stvarima. Odlazak je za mene bio šok, bilo mi je vrlo teško. Bilo je noći kada sam mnogo plakala i dugo sam bila veoma usamljena, ali to je bio moj izbor, oduvek sam želela da budem samostalna. Mislim da sam u tom periodu mnogo sazrela i upoznala sebe, shvatila sam šta želim da postanem i ostvarim.

U međuvremenu postali ste hrabriji, a svoju smelost u modelingu pokazali ste i na fotografijama na kojima pozirate nagi za naslovnu stranu magazina „Lepota i zdravlje“. Kakve su bile reakcije vaših najbližih?

- Mama je samo rekla da se nada da baba to neće videti, jer je upravo ona moj najveći obožavalac. Ne volim da radim nešto što je bezukusno, a smatram da su te slike više nego lepe i daleko od provokativnog.

Šta podrazumevate pod radom na sebi?

- Svestrana sam, volim da istražujem, da naučim da se ostvarujem na različitim poljima. To su, po mom mišljenju, stvari koje čine suštinu. Ma kako to izgledalo sa strane, posao modela nije nimalo lak, jer ne podrazumeva nijedan talenat, već samo izgled na kome mora da se radi. Na kraju zavisite od nečijeg oka i ukusa koji su različiti, i to ume da bude vrlo deprimirajuće. Kada odete na pet kastinga u toku dana i na svakom vam upute različite reakcije, nemoguće je da ostanete imuni na tu energiju. Koliko god ne želiš da to utiče na tebe, neminovno je da počneš da se upoređuješ sa ostalim manekenkama i da se pitaš šta to meni fali. Sve mi prođemo kroz faze u kojima mislimo da nam je nos ružan, usta mala ili nešto treće. To je velika psihološka igra koju mnogi ljudi ne razumeju, a sa kojom se manekenke suočavaju vrlo mlade, kada su mnoge još neizgrađene ličnosti i prolaze kroz period samoispitivanja.

Šta vam vraća samopouzdanje?

- Veoma je čudno kako je moj život izgledao pre. U osnovnoj školi sam, zbog neprestanog zadirkivanja druge dece, mislila da sam najružnija dvojčica na svetu. Zbog toga su mi školski dani ostali u sećanju kao traumatično iskustvo. Međutim u isto vreme sam bila jedan od najboljih đaka, jer je jedini način da skrenem pažnju na sebe bio uspeh u školi. Posvetila sam se učenju i mnogo sam volela da čitam. Mislim da mi je ta ljubav prema knjigama ostala neko utočište i zato u Njujorku imam malu biblioteku knjiga koje stalno čitam. To me vrati u normalu, osećaj da radim na sebi.

Komplimenti su vaša svakodnevica. Kako se nosite sa zluradim komentarima i predrasudama?

- Naravno da me ponekada dotiču stvari koje čujem ili pročitam, ali mislim da sam s godinama ojačala i shvatila da se svetu ne može ugoditi. Trudim se da prema svima budem korektna i mislim da je taj put ispravan. Koncentrišem se na mnoge lepe stvari koje me motivišu da napredujem, umesto da se uplašim i zatvorim u sebe, što ovde mnogi čine.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Mirko Tabašević
Stilistkinja: Iva Radovanović
Šminka: Ivana Stoilov-Shobot
Frizura: Vladimir Simić za studio „Indigo“, Mutapova 25, tel: 063 / 782 - 9421
Mesto snimanja: Restoran „Sofa“, Karađorđeva 2-4, tel 011 / 400 - 88 - 88