Srna Lango: Diviću se muškarcu koji uspe da me zainteresuje || Hello Magazin!

Odrastajući uz legendarnu majku novinarku Dunju Figenvald-Puletić, glumica Srna Lango, čini se, još od detinjstva prisutna je na javnoj sceni, ali uz urođeni osećaj za meru nikada nije spadala u osobe koje su dale priliku publici da se umori od nje. Njena glumačka karijera prvenstveno je vezana za pozorište, ali ju je publika zavolela i u serijama „Srećni ljudi“ i „Jelena“. Poslednjih godina, ova dama, sa uvek jasnim stavom i neospornom harizmom, posvećena je pre svega pisanju, a posle velikog uspeha prvog romana „Gladna godina“, nedavno je objavila svoju drugu knjigu „Zemljo moja pređi na drugoga“. U skladu sa svojim uverenjem da je suština uvek bitnija od forme, Srna iza sebe ima dva braka u kojima je dobila dvojicu sinova - Aleksu i Pavla. Iako se nedavno razvela od glumca Irfana Mensura, ostali su u dobrim odnosima i jedno drugome su i dalje velika podrška, a u iskrenom intervjuu za Hello!, umetnica tvrdi da je dva puta odlučila da se razvede baš zato što veruje u brak.

Nedavno ste objavili roman “Zemljo moja pređi na drugoga”, šta je bila vaša najveća inspiracija?

- Osećaj necelovitosti jedne bibliotekarke tema je ove knjige. One prave bibliotekarke, starog kova, koja veruje u značaj knjige i vaspitava decu prema vrednostima kojima su nju učili, a kojih najednom kao da nema. Zamislite, postaviti ceo život sebi i deci prema mirisu i sadržaju dobre knjige, a živeti život u kome knjiga postaje vic. Ta žena se plaši da je nije bila dobra majka, prati je osećaj straha, očajanje. Osećaj promašenosti i nemoći pred okolnostima jedne pametne anonimne žene. Pišem isključivo lične, takozvane male priče običnih ljudi. To su meni velike, stvarne teme. Pišem o onome što mi je blisko a ne razumem do kraja. Pišem kad me nešto muči.

Vlada uverenje da se pisac potvrđuje drugim romanom, imate li tremu kako će publika prihvatiti vašu novu knjigu?

- Imam ono slatko, napeto iščekivanje, jer mi je stalo. Ozbiljno i posvećeno sam se bavila ovim romanom. Dugo je čekao, a onda se, jednog jutra, sve složilo. Nije to slučajno, sve ima svoj časak u univerzumu. Počinjem to da shvatam.

Oni koji su imali priliku da pročitaju roman različito ga tumače, dok neki tvrde da je “žensko pero”, drugi smatraju da zvuči kao da ga je pisao muškarac, da li vam je to najveći kompliment?

- Mnogo mi znači ta potreba ljudi da mi kažu kako im je nešto od toga blisko, kako znaju šta sam mislila kada sam nešto rekla, jer ih muče slične stvari. Veliko je to meni, veliko kao nebo. Tako sam i došla na ideju da delove tih utisaka stavim na omot, jer su zanimljivi. Posebno mi je uzbudljivo što ovu priču različito tumače ljudi, žene mi kažu kako je izrazito ženska, a muškima se učini da je “muška”.

Smatrate li sebe ženom koja nosi u sebi mušku energiju na ženstven način?

- Nekoliko ljudi mi je to reklo. Mada, zbuni me pomalo ta tema, ali mislim da inače živimo epohu pobrkanih definicija, pa i ideje o polovima. Sasvim moguće da ovaj naš milje brka hrabrost sa “muškošću”. Ovde, kad hoćeš da kažeš da je neko od stava, da ne da na sebe, da je hrabar, onda se kaže kako je “baš onako muški”. A ja znam više hrabrih žena nego muškaraca.

Bavili ste se mnogim zanimanjima, baletom, glumom, sada pisanjem, da li vam promene fokusa donose dozu adrenalina bez kojeg ne možete?

- Ja sam školovala za više različitih oblasti, pa tako i za dizajn ili jezike, na primer. Sve je to ista profesija, ne može jedno bez drugoga, ne može glumac da bude čovek bez osećaja za ritam. Rečenica, pokret, tekst, muzika, boja, deo su istog plana. Kada želiš nešto da kažeš, izabereš sredstvo kojim možeš da barataš. Bez obzira čime se bavim, radoznalost, iskustvo i spremnost da vidimo oko sebe od velikog su značaja I to nas čini boljim autorom. Sve to vodi jednostavnijem i tačnijem izrazu, tražim način da komuniciram. Tražim odgovore na pitanja za koja se ispostavi da još nekog, osim mene, zanimaju. Ne volim površinu, a inercija kao stil me plaši.

Da li je ženi koja atraktivno i lepo izgleda teže da je shvate ozbiljno i kako ste se vi izborili za status ozbiljnog intelektualca?

- Nisam ni zaslužna ni kriva za svoj izgled. Nasledstvom se nije zgodno hvaliti ni razemtati, jer mi tu nismo ništa postigli. Dovoljno je poštovati taj zadati okvir. Osim toga, ima mnogo uzbudljivijih i zavodljivijih žena od takozvanih lepotica. Ali nivo obrazovanja, širina kojom primamo svet i ljude u svoj život, pa eventualno i postanemo stvarni intelektualci, to je ono što umemo ili ne umemo da sazidamo u životu. Volim da sam pored pametnijih i obrazovanijih od sebe. Divim se sadržajnim i radoznalim ljudima i, trudim se da ne propustim priliku da nešto naučim.

U kojim trenucima vam je bitno kako izgledate i volite li da sebi budete najlepši onda kada se osećate loše?

- Radost je najbolja šminka na svetu, kad je nema, našminkam se i privatno. Kad sam dobro, vrlo malo se trudim oko izgleda. Kad nisam, posvetim izgledu više pažnje, jer ne želim da nosim na čelu signalizaciju “imam problem”. Uostalom, nije ni pristojno. Sve se vidi na nama, a o mukama i ne volim da govorim, o njima pišem.

Da li je samostalnoj ženi u savremenom svetu teško da se izbori sa svim izazovima dašnjice?

- Samostalne žene su u svim vremenima iste. Žene sa velikim Ž, spretne, pametne, jake. Razlika je jedino u društvenom tretmanu kroz istoriju. Ja živim ovo, naše vreme. Izazovno jeste, ali koje nije bilo.

Spadate li u žene od koje prijateljice često traže savete i koliko su i vama bitna mišljenja drugarica kada donosite važne odluke?

- Važno je ponekad s nekim proveriti sebe. Tražim savet često od nekoga ko mi predstavlja autoritet na određenu temu, a prijateljicama dam savet, ako me pitaju.

Majka ste dva sina, šta vam je bilo najvažnije prilikom njihovog vaspitanja?

- Ja sam mama kojoj se nekako, donedavno, sve činilo “najvažnije”. Od igre u pesku, preko kućnog života, do škole, razgovora, zdravlja. Tek sada počinjem da se opuštam pomalo, iako su odavno momci. I to kakvi!

Jeste li roditelj kome svoja deca mogu sve da kažu i da dobiju puno razumevanje?

- Znaju oni oduvek da mogu da mi kažu sve iako nisu nikada bili od dece koja odmah traže pomoć. I onda kada nemam razumevanje za neku misao ili postupak, tu sam za njih i čekam s “mrežom” da manje boli, osim kada pomislim da je važno da tresnu sami, a bivalo je i to. Sada su više muškarci nego deca, naročito stariji sin. Mislim da sam sada njihov čovek po izboru, ne po srodstvu, a to je još značajnije. Dala sam sve od sebe da to za njih postanem i čuvam to s pažnjom.

Koliko je samohranoj majci teško da se izbori sa svim izazovima koji podrazumevaju odgajanje muške dece i imate li podršku bivših supruga?

- Moji sinovi imaju roditelje koji oduvek brinu o njima, najbolje što umeju. Tako je bilo, tako je i sada. Sve ostalo je tema između jednog i drugog roditelja. Decu time ne treba opterećivati.

Nakon dugogodišnjeg braka sa Irfanom Mensurom, ostali ste u dobrim odnosima i bili ste mu najveća podrška kada je imao zdravstvene probleme, što nije tipično za našu sredinu. Koliko je bilo teško da pobedite sujete i da ostanete prijatelji?

- Bili smo uveliko razvedeni, kada se razboleo, ali naravno da sam ga čuvala. U mom kosmosu su formule strašno jednostavne. Zar bih mogla bilo šta drugo, osim da se trudim da mu bude dobro.

Da li i dalje verujete u brak i da li biste se ponovo odlučili na taj korak?

- Možda sam dva puta poželela razvod baš zato što verujem u brak. Kako god,
verujem u porodicu kao tim. Ali ne držim preterano do forme, onda, kada ona remeti suštinu.

Spadate li u žene koje ne mogu da žive bez ljubavi muškarca ili ste više “samostalni tip”?

- Volim svoju samoću. A u tipologiju ne verujem niti na jednu temu.

Imate li udvarače od kada ste slobodni?

- Nisam naročito spretna u skeniranju udvarača, nikad bila. Uvek poslednja shvatim da sam nekom bila “važna tema”.

Koje osobine mora da poseduje muškarac da bi vas zainteresovao?

- Ne mislim da je neophodno da me neko uopšte zainteresuje. A ne bih ni analizirala muške kapacitete. No, ako to neko, ipak, uspe ponovo, diviću mu se već zbog toga.

Da li je teško suprotnom polu da privuče vašu pažnju?

- Jasno je da su neki to uspeli.

Imate li odnos sa vašom majkom kao sa najboljom prijateljicom?

- Bliske smo i vezane. Oduvek i zauvek.

Imate li vas dve vaše rituale?

- I kada nemamo vremena za njih, borimo se da ga nađemo. Mama je uvek umela da bude nenametljiva, kad mi treba da samujem, i kad sam bila klinka, i da se pojavi baš kad treba u mom danu. Ljudi koji ti znače i, radost susreta sa njima su, valjda, najviše što smo u stanju da postignemo, kada smirimo sve svoje đavole na druge teme.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Mirko Tabašević
Stajling: Iva Radovanović
Šminka: Slobodanka Perković, tel: 0648002557
Mesto snimanja: Restoran Klub književnika, Francuska 7, tel: 011/262-79-31