Zaječar u Beogradu: Dani Timočana i Krajinaca u srpskoj prestonici || Hello Magazin!

Udruženje Zaječaraca i ljudi iz Timočke krajine, koji žive u Beogradu, ovih dana obeležava 90 godina postojanja. Jubilej slave u kući Đure Jakšića, u Skadarliji, i to tako što će se svakog dana po jednom gradu iz istočne Srbije ukazati prilika da predstavi svoje kulturne, turističke i ostale potencijale.
Zaječar, kao prestonica tog dela Srbije, ima čast da prvi pokaže šta sve može da pruži, ne samo ljudima iz naše zemlje, već iz celog sveta. Delić toga što imaju i o čemu razmišljaju, ispričao nam je Aleksandar Milivojević, član gradskog veća Zaječara, u čijem su fokusu kultura i informisanje:
- Srećni smo što imamo 'Gitarijadu', koja ove godine slavi 49. rođendan, Dane Zorana Radmilovića, na kojeg smo mi Zaječarci veoma ponosni, a pozorište Timočke krajine nosi njegovo ime. Naravno, tu je i Muzej grada Zaječara, Feliks romulijana - carska palata, koja se nalazi na listi UNESCO-a, pa centar za kulturu i turizam, biblioteka 'Svetozar Marković'... No, Timočka krajina nije deo Srbije u koji treba dolaziti s posebnim povodom, jer toliko toga ima da pruži da je uvek pravi trenutak. Po mom mišljenju, to je epicenter Balkana, a mnogo govori i činjenica da su rimski imperatori tu pravili svoje palate. Imamo rudnik bakra, zlata, brojna jezera, Dunav… U celoj toj ponudi, Zaječar ima tradiciju i prepoznatljivost. Pomenite 'Gitarijadu', u bilo kojoj državi nastaloj iz bivše Jugoslavije, i svi će znati o čemu govorite. Drugi važan brend je 'Zaječarsko pivo', pa fabrika kablova... Zaječar je počeo sa uređenjem infrastrukture, a kad to završimo moći ćemo da pozovemo strane investiture, jer smo sigurni da će uvideti da postoji mnogo razloga da svoj biznis počnu u našem gradu ili okolini.
Neposredno pred početak zvaničnog dela programa, gospodin Milivojević nam je otkrio jednu od svojih zamisli:
- Tokom prvog svetskog rata general Gambeta oslobodio je Zaječar, a u našem gradu počiva 85 vojnika Francuske i Maroka. Kad sam se pre dve nedelje video s prijateljima iz ambasade Francuske, vojnim atašeom gospodinom Olivijeom i njegovim zamenikom Filipom Žordanom, predložio sam da nađemo grad slične veličine, eventualno u kojem postoji srpsko groblje, pa da se pobratimimo. Bilo bi lepo da to učinimo 2018. godine, kada se bude obeležavala stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata.