Dragan Marinković Maca: Uživa u odrastanju sinova Lava i Fjodora Simeona i priželjkuje treće dete || Hello Magazin!

Ekscentričnim i intrigantnim nastupom u javnosti Dragan Marinković Maca izgradio je imidž javne ličnosti koja svojom pojavom provocira balkanski mentalitet dok bez dlake na jeziku govori o tabu temama. Četrdesetsedmogodišnji Sarajlija otac je dvojice sinova, jedanaestogodišnjeg Lava, koga ima sa Sarajkom Amrom Redžić, i šest godina mlađeg Fjodora Simeona, koga je dobio sa suprugom Tijanom. Posle brojnih spekulacija o njihovom odnosu, kao i starateljstvu nad dečacima, poznati šoumen i glumac bogatog iskustva u njegovom osobenom stilu prvi put javno govori o odnosu sa ženom sa kojom je pre pet godina sklopio brak.
Na početku razgovora za magazin „Hello!“ glumac sa televizijskim angažmanom govori o aktuelnom učešću u emisiji “Audicija”, na televiziji “Pink”, koja polako ulazi u završnicu.
- U nedelju smo imali prvu od pet finalnih emisija, posle koje će publika izabrati pobednika. Iskoristili smo priliku da na toj sceni “Bluds brodersi” promovišu njihovu novu pesmu “Hajde da plešemo”, a biće još numera, tek se zagrevamo.
Kako ste zadovoljni vašim učešćem u ovoj emisiji?
- To je jedna plemenita misija i lepo je kada toliki trud, rad i bavljenje nekim projektom rezultira sjajnom gledanošću. Mi ne promovišemo degutantnost ni ono što se danas najviše gleda. Nije lako zasmejati ljude i zabaviti ih. Možeš se ti pripremiti da budeš interesantan, ali kada sedneš na kafu sa društvom i zasmeješ ih, to je istinski mangupluk. To je stil života i ozbiljna stvar.
Postoji li neka audicija ili kasting koje ste propustili, a da zbog toga žalite?
- Prošle godine snimao sam sa Pirsom Brosnanom, radio sam i sa Džimom Hekmenom, ali i sa francuskim i italijanskim glumcima koji su ovde manje poznati. Imam odličan CV i odbio sam kasting za “Nemoguću misiju”. U principu mogu da biram, ali prvenstveno se trudim da sam zadovoljan u kreativnom smislu.
Jeste li ikada priželjkivali odlazak u Holivud?
- Nikada. Ti si tamo uvek trećerazredni glumac, igraš Rusa kriminogenog porekla. Ne možeš da igraš uloge koje ostali igraju, prisutna je jezička barijera, a često, ako si bolji od njihovog glumca, umeju da te upropaste, što neke moje kolege odlično znaju. Mislim da mi imamo deset puta bolje filmove i serije, ali se ljudi time ne bave dovoljno.
Jedna ste od retkih javnih ličnosti kod nas koja se otvoreno zalaže za legalizaciju upotrebe kanabisa, čak i legalizaciju prostitucije. Koji su vaši motivi?
- Zdravstveni razlozi, ali i sve drugo. Smatram da država na nešto mora da „stavi šapu“ da bi to mogla i da kontroliše. Moj stariji sin Lav ide u školu. Što da mi neki sumnjivi tip „valja vutru“ u školskom dvorištu kad može da ode i jednostavno je kupi na trafici ili u „kofišopu“. Druga stvar, za prostituciju je potrebno uspostaviti odgovarajući zdravstveni sistem. Ovde stalno postoji taj lažni moral, a o predrasudama bi trebalo govoriti, zbog nas i zbog ljudi koje volimo.
Koliko otvoreno o tim temama razgovarate sa starijim sinom?
- On u meni mora da ima prijatelja. Roditelj mora stalno da bude “in” i da zna sve. Ako ga budem video„ polupanog“, da prepoznam da je „naduvan“, a ne da budem kao moja mama, koja je gradsko dete i obrazovana, ali ipak neke stvari ne prepoznaje. Kao roditelj moraš da budeš upućen u sve.
Do koje mere ste iskreni u razgovoru sa njim?
- Čovek prvo mora da bude iskren prema sebi, pa onda i prema onome ko je deo njegovog tela. To je smisao života. Sve drugo je lažni moral i primitivizam.
To kažete bez obzira na to što je vaš stil života prilično ekscentričan?
- Nije me briga. Nije da je to moj stil života, nego stil života koji se kosi sa ukusima i modus vivendijem na Balkanu. Koliko god da smo mi ovde divni, krasni, neshvaćeni, toliko smo i primitivni i zatucani. Ovaj prostor jedino može da procveta kada se uradi ono što je prvo i osnovno - da se radi na obrazovanju.
Branite li sinovima da gledaju, slušaju ili čitaju neke sadržaje u medijima?
- Normalno, ali oni to razumeju. Nema pretnji, sve je argumentovano. Mališani su danas vrlo pametni. Deca, kakva su bila nekada i ova danas potpuno su dva različita tipa. Mi smo u sedam i petnaest uveče išli u krevet, sa šesnaest godina sam pitao mamu mogu li sam da idem na more i zbog toga slušao babino predavanje, a to bi danas bilo smešno.
Šta vas najviše šokira u njihovim godinama u odnosu na period vašeg odrastanja?
- Generalno sve, ali deca su mali genijalci. To je i jedina nada i spas da će ova današnja deca, od kojih je svako vunderkind, uspeti da napokon brdoviti Balkan pretvore u raj.
Mislite da će želeti da ostanu ovde, s obzirom na to da mladi masovno odlaze u inostranstvo?
- Hoće. A gde će? Najbolje nam je ovde. Tu je sloboda, a sloboda je najveće bogatstvo.
Da li ste neku od tetovaža posvetili sinovima i da li uskoro planirate da uradite novu?
- Uradio sam tetovaže za njih dvojicu i već imam spremnu za trećeg sina.
Voleli biste da dobijete još jedno dete?
- Imam želju, ali ne može to preko noći. Nije to danas jednostavna stvar. Nije to odluka da želim da napravim dete, već da hoću da napravim čoveka od njega.
Želite da dobijete trećeg sina. Hoćete li se jednako obradovati i ako bude devojčica?
- Voleo bih ja i to, ali malo u tom smislu poput Koje u ostvarenju “Mi nismo anđeli”, kada ima kćerku. To je zato što sve znam. Kako kćerki danas-sutra da objasnim da mora da uči, kada će ona doći i reći “Mama, što ja to da radim kada mogu da se slikam i da tako zaradim pare”. To je mlado dete koje ne razmišlja, nego je buntovnik, a život je nešto sasvim drugačije. Šta god da bude, voleo bih samo da bude živo i zdravo. I za sina i za kćerku imam ime, spreman sam za sve.
Koja imena ste odabrali?
- Ne bih da otkrivam, da mi ne ukradu.
Da li vam sinovi kradu fore?
- Apsolutno, stalno hoće da me “presvuku”. To je prava borba tina, ali ne mogu oni mene da pređu.
Jesu li nadmašili vaše nestašluke u njihovom uzrastu i koliko ste strogi prema njima?
- Oni su normalna, živa deca. Kod mene je princip vaspitavanja “pola voli, pola se boji”, ali ne da se boje kazne, jer ja decu ne tučem. Ne smeju me razočarati i to je kraj.
Zbog čega ne odgovarate na pitanja o bračnom statusu?
- To je privatni život, i to sa kim sam ja ne bi trebalo da nikoga interesuje. To je privatna stvar i mrzim kada ljudi sebe i svoju porodicu uništavaju zarad jeftinog populizma. To je moja lična stvar.
Verujete li i dalje u brak kao instituciju?
- Brak je spoj dvoje ljudi koji žive u ekonomskoj zajednici, ne mora biti overen potpisom da kažem da li smo zajedno ili nismo. Meni nije potrebna neka socijalna radnica koja bi mi rekla kako bi mi trebalo da se pomirimo. Dete moraš da imaš sa civilizovanom osobom, a ne sa kojekakvima. Tijana je majka moga deteta, kao i Lavova mama, koja je zaštićena kao beli medved. Kao u popularnoj pesmi To što nas dvoje „nismo mi, to nije to, ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio“, to nema veze. Mi smo fer. Pošteni smo jedno prema drugom i prema tom detetu. Ne zanima me priča u kojoj mališan ne odrasta u skladnoj zajednici gde se roditelji grle i ljube, nego je to pro forme. Uvek me interesuje samo suština, forma nikada. Kod mene se ljubav i emocije ne podrazumevaju.
Da li vas je teško zadržati?
- Da, jer ja mnogo dajem, ali mnogo i tražim.