Snežana Dakić: Dobar razvod para vredi || Hello Magazin!

Od rastanka Snežane Dakić i biznismena Vladimira Mikića prošlo je godinu dana, a kako to obično biva u klasičnoj srpskoj rapsodiji - kraj brakorazvodne parnice još se ne nazire.

Preliminarna ideja o lepom završetku lepe zajednice, bez ostrašćenosti, suza i svađa, kao da je u trenu zalutala u tunel balkanske epike, gde malo za sadašnju postaje previše za bivšu. Kamen spoticanja, kako se među redovima čita, uobičajena je potreba da se finansijski ograniči onaj koji je ostavljen.

Međutim, u ekskluzivnoj ispovesti za “Hello!” poznata voditeljka odbija da poveruje da će se njen uskoro i zvanično bivši muž pridružiti brojnoj grupi onih koji istovremeno zakopčavaju rajsferšlus na srcu i novčaniku.

- Volela bih da ovo bude poslednji intervju u kome pričam o bivšem suprugu. Čovek je srećan, živi novi život, koji je naša kćerka lepo prihvatila, ja sam srećna, slobodna i svoja. Laura izrasta u divnu devojčicu, a, što je najvažnije, svi smo zdravi. Molim medije da Vladimira ne potcenjuju. Reč je o ozbiljnom biznismenu, sa vlasničkim udelom u nekoliko kompanija. Na njega ne liči da svom detetu uskrati iznos koji mu je potreban kako bi nastavilo da živi na nivou koji mu je otac postavio. On i dalje tako živi, Bogu hvala, nije ni propao ni osiromašio. Ne mislite valjda da bi odustao od sporazumnog razvoda kako bi dete lišio struje, letovanja, klavira, glume, engleskog i nemačkog jezika, ritmičke gimnastike, mogućnosti da kupi trideset rođendanskih poklona godišnje drugarima iz odeljenja? Ne bi on dozvolio da dete posle jahte i luksuznih hotela uopšte ne ide na more, a da on nastavi da krstari našim plovilom za koje jedan rezervoar goriva košta kao prosečna plata. Vladimir je sjajan i galantan tip sa mnogo stila. Ne znam zašto mediji spekulišu da bi mu bio problem da za izdržavanje deteta izdvoji iznos koji bez razmišljanja potroši na jedno svoje odelo ili na “Valentino” tašnu. Dok smo bili u braku, stalno me je prekoravao što na skupu garderobu i luksuz ne trošim više, već štedim deci za stanove. Govorio mi je da imamo dovoljno novca, da ne moram da se “petljam sa sponzorima” kako bih kroz emisiju zaradila više, da, ako mi zatreba, uvek mogu da uzmem iz kuće. I zaista je bio jedan od retkih muževa koji nikada nije zanovetao zašto sam kupila još jednu haljinu ili cipele. Ruku na srce, dobar deo svoje garderobe “završavala” sam u zamenu za reklamu, baš kao i mnoge turističke aranžmane - kaže Snežana u dahu.

Demonizacija ostavljene žene kod nas je, izgleda, nerešiv problem. Zakon jednostavno ne postoji za one koji svoje imovinsko stanje i prihode krivotvore ne bi li rođenu decu lišili normalnog života. Ipak, Snežana je uverena da Vladimir tako nešto sebi nikada ne bi dozvolio.

- U ovoj zemlji se, nažalost, smatra normalnim da muškarac prikriva svoje prihode i prijavljuje minimalac kako bi na ime alimentacije izdvajao crkavicu. U isto vreme svi vide da mu teče med i mleko, ali njega zbog toga nije sramota. Da zlo bude veće, okolina se pravi kao da je sve u redu, umesto da to osuđuje. Ispada da je normalno da se žena i deca posle razvoda izbace na ulicu, presele u iznajmljeni stan ili vrate njenim roditeljima. U javnosti se žene u razvodu često proglašavaju za gramzive, nezajažljive, kao bivše koje hoće da “oderu” nekadašnjeg partnera. Ne kažem da nema i takvih, i te kako ima, ali velika je razlika da li si sa nekim slučajno dobio dete, pa hoćeš da se obezbediš za ceo život, ili si u braku bio deceniju, dve, sticao, odricao se svojih poslovnih mogućnosti zarad porodice, štedeo, ulagao i u druge članove familije, zajedničku ili ličnu imovinu, delio dobro i zlo, kupovao im stanove, kola, slao ih na luksuzna putovanja u rizorte sa pet zvezdica. Na kraju, nisam mogla da se ne zapitam ko tu nije normalan - da li one žene koje muževima zatvore oči i zavežu kesu, zabrane im da viđaju decu, da pomažu bivšu suprugu i familiju ili ja koja sam se postavila kao životni saputnik. Da li su pametnije one koje sve finansije usmere na sebe i svoju porodicu, nađu ljubavnika i zbog preljube se razvedu, ili ja koja sam pristala na sve kompromise. Volela bih samo da se nisam toliko nervirala, da sam manje patila zbog nerazumevanja, jer to je normalna pojava. U braku se partneri stalno bore za dominaciju, a ja to nisam shvatila.

Uprkos tome što Vladimir, evidentno, vodi neki novi život, brakorazvodna parnica nikako da dobije epilog. Snežana kaže da bi bila najsrećnija da je na njihov odnos odavno stavila tačku.

- Volela bih da sam se razvela još prošlog jula, kada smo se dogovorili da to učinimo sporazumno. Nažalost, nije bilo moguće. Umorna sam od odugovlačenja, patetično mi je da i dalje o tome govorim. Verovala sam Vladimiru i još mu verujem, jer ne vidim razlog zašto bi prema meni i detetu ispao nekorektan. I mi smo bili korektni prema njegovoj bivšoj ženi i njihovoj deci. Na kraju krajeva, nisam ja otišla iz braka u vezu sa mojim poslovnim saradnikom, nisam odvela novog dečka da ga upoznam sa njegovim venčanim kumovima, nisam ga uzela za ruku i pojurila na crveni tepih, nisam ni srećno zaljubljena, nisam na romantičnim putovanjima i ne izdržavam novog partnera, a da prethodno nisam poravnala račune sa bivšim.

Iako sam razvod predstavlja ogroman stres za aktere, televizijska novinarka kaže da duhovna zrelost i osvešćenost umnogome bolne trenutke mogu da učine veoma prihvatljivim.

- Poznajem ljude koji se bolje slažu posle razvoda. I mi smo tipični kandidati za to, imamo sve uslove za “happy end” jer više nismo prinuđeni da budemo zajedno. Možemo da se poštujemo zbog istih onih vrlina zbog kojih smo se na početku izabrali i zavoleli, pre nego što je brak i splet životnih okolnosti sve to preokrenuo u netrpeljivost. Iskreno, verujem da bi partneri trebalo bolje da se slažu posle razvoda. Pod uslovom da su oboje zrele ličnosti, iskrene prema sebi. Za takav odnos neophodno je da onaj ko ostavlja bude fer i korektan, jer on odlazi sa osmehom, srećan, pun energije i zadovoljstva. Drugi ostaje slab i tužan, a takvo stanje ume da eksalira i u mržnju, bes i depresiju. Zato je dobar i pravičan razvod najbolji lek. Nauka je, takođe, dokazala da je muškarac koji rastura prorodicu u destruktivnoj fazi i da želi da nađe krivca i objašnjenje u drugoj strani. Uostalom, svi smo tome skloni. Ali baš u tim trenucima treba biti iskren prema sebi. Kad bi ljudi samo hteli da odu na nekoliko konsultacija kod porodičnog terapeuta, mnogo bi lakše sagledali i svoje i stanje i osećanja onog drugog. Moja duša je mirna, svima sam oprostila. Nije bilo lako, mnogo je bolelo, ali to je sasvim normalno. I što kaže čuvena knjiga: “Život je težak. Što pre to shvatiš, lakše ćeš se nositi sa poteškoćama”.

Mediji prosto obožavaju da zavire u Snežaninu dobro čuvanu privatnost. Posle naznaka da je srce poklonila dizajneru iz Venecuele, sve češće se moglo čuti da je u stvari u ozbiljnoj emotivnoj vezi sa ovdašnjim kontroverznim biznismenom.

- Volela bih da mi je ljubavni život bio tako bogat i uzbudljiv, ali nije. Otkriću vam da je kreator iz Venecuele pravi džentlmen, simpatičan je, lep i zanimljiv. Te večeri smo se lepo proveli u jednoj diskoteci, odakle je otišao pravo u Milano. Zar mislite da bih se sa nekim “muvala” naočigled tri novinara tabloida koji su bili sa nama u društvu? Ambijent diskoteke zbog buke, gužve i plesa zahteva određenu dozu bliskog kontakta, koji je moja koleginica zabeležila telefonom i fotografiju objavila u novinama. Što se tiče “kontroverznog biznismena”, u prijateljskom smo odnosu, ali ne i u vezi.

Ipak, Snežana Dakić ne gubi nadu i veru da će uskoro sresti onog pravog. Muškarca koji bi se uklopio u visoke kriterijume koje je postavila, koji će znati da prepozna i poštuje njene kvalitete.

- Muškarac koji bi mi sada odgovarao za ljubav i vezu trebalo bi da bude pažljiv, da me poštuje zato što me je dobro upoznao, a ne zato što sam poznata i priznata novinarka sa dobrim statusom u društvu. I zato što mu se sviđam i misli da sam divna. On bi trebalo da je čvrst, ali i blag, da je ozbiljan i finansijski stabilan, kako ne bi imao problem sa samopouzdanjem i kako se ne bi pitao šta da mi pruži što već nemam ili kako da isprati moj stil života. Nažalost, najveće uporište muškog samopouzdanja je poslovni uspeh. I najzad, “gospodin pravi” trebalo bi da bude zgodan. Sad vam je valjda jasno zašto još nemam dečka. Mislim da neću biti previše stroga ako ocenim da je u Srbiji premalo ostvarenih i zrelih muškaraca, koji su, pri tom, slobodni i nemaju dečka. S druge strane, izbegavam muškarce koji bi odmah da me prepravljaju i menjaju. Nisam toliko loša, a i ako jesam, šta će sa mnom. Na stranu to što je pokušaj da menjaš partnera knjiški primer sigurnog puta u loše odnose, nezadovoljstvo i razlaz. Ne želim ni “startovanje” tipa: “Zašto umišljaš da si zvezda?” Ne umišljam, niti živim na taj način. Ja sam tačno to što jesam i što vidite. Ili: “Mnogo izlaziš, šta će ljudi reći?” Izlazim isključivo u ženskom društvu i ne ponašam se raskalašno. Ili oni što kažu da će zvati sutra da preciziramo vreme i mesto sastanka, pa se ne jave nekoliko dana. Ili oni koji bi da se oprobaju da li mogu da prođu kod popularne ličnosti. I tako dalje. Ne bih da se žalim, želim samo da vam dočaram zašto je teško pronaći princa, a ne poljubiti žabu. U poslednje vreme dešava mi se i da sam na udaru muškarca koji su zreli za ženidbu, pa pomislim: “Kakva ironija, kad je trebalo da se udajem, svi su bili 'vezofobičari' i mamini sinovi”.

Autorka emisije “U trendu” zdušno demantuje da se bivšem mužu obraća skrivenim, zlonamernim porukama preko društvenih mreža.

- Samo jedna fotografija na mom profilu odnosi se na bivšeg dragog, ona na kojoj smo zajedno. Objavila sam je uz lep i poučan naslov, zasnovan na mom životnom iskustvu, a ponajviše da se pohvalim u kakvog sam se dasu zaljubila i udala pre jedanaest godina. Zaista je izgledao lepo. Jedar, mišićav, vedar i seksi. Ostala pogrešna povezivanja i konstrukcije o tome kako se nešto odnosi na njega, a nešto na njegovu devojku, nemaju veze sa životom, čak mislim da su zlonamerna podmetanja. Jovanu doživljavam kao finu devojku sa stilom i ne znam zašto je neko pomislio da se post sa Anđelinom Džoli odnosi na nju. Sećam se kada se pre nekoliko godina zaposlila u Vladinoj firmi. Bila je ljubazna devojčica, svršena studentkinja, koja se vrlo lepo i pristojno oblačila. Jedna od onih koje na posao ne dolaze sa dekolteom, u miniću, na visokim štiklama i sa predubokim šlicem na preuskoj suknji. Verujem da je upravo to i privuklo mog muža. Delovala je kao obična devojka. Doduše, sa razvijenim smislom za luksuz. I dovoljno mlada da deluje kao da ima šanse da se preoblikuje. Mediji se hrane ljubavnim pričama, a one tužne su najzanimljivije. U smislu ljubavi i emocija, Vladimira sam zaista prebolela. Na pomirenje nisam ni pomišljala. Našoj vezi i ljubavi naprosto je istekao rok trajanja, došlo je vreme da se ide dalje. U takvim prilikama veoma je važno imati meru i ne povređivati ugled i emocije onog drugog, pogotovo ne javno. Zato nikada nisam rekla nijednu ružnu reč o Vladimiru i njegovoj devojci. Vidi se da su srećni, što je važan preduslov da nam deca pored njih budu zadovoljna. Na bivšeg muža jedino mislim kada vidim da Laura pati jer ga dugo nije videla ili kada mi kasni alimentacija.

Snežana odnos sa Vladimirom u budućnosti vidi kao civilizovan i očišćen od bilo kakve sujete i tenzija. Vizija velike, srećne porodice upravo je ono kako bi želela da izgledaju u godinama koje dolaze.

- Smatram da bi u bliskoj budućnosti bilo lepo da se ponekad zajedno okupimo na porodičnom ručku. Da sam za to spremna uverila sam se prošle zime kada su su se Vladimir i Jovana za stolom grlili i ljubili preda mnom i Laurom. Nisam imala nikakve „leptiriće u stomaku“, naprotiv. Zato sam smatrala i da je sasvim u redu što su zajedno došli na Laurin rođendan, mada su mi druge majke stalno prilazile i pitale me da li sam dobro i kako se osećam. Njima je bilo neprijatno, valjda su se poistovetile sa mnom, pitale su se kako bi se osećale na mom mestu. Zaista ne znam šta bih još mogla da učinim da doprinesem harmonizaciji porodice. Laura svoj odnos sa ocem mora da gradi i razvija direktno, a ja sam tu da joj svaki nesporazum maksimalno olakšam. U mom je interesu da mi dete bude srećno i da ima mir u duši. Jovana je sada novi član naše velike familije i od Vladimira i nje očekujemo da fer i pošteno prihvate svoje odgovornosti prema deci. Dobar odnos sa ocem je od presudnog značaja za psihološki razvoj ženskog deteta, kao i za njene buduće odnose sa muškarcima. Ne može se očekivati da deca i bivše supruge nestanu. Pred njom je težak zadatak i ni najmanje joj ne zavidim. Uprkos svim trzavicama, Vladimira bih želela da pamtim po dobru, jer sam uz njega imala lep i srećan život. Bio je nesebičan muž i zahvalna sam mu na svemu što nam je pružio. Ali za “happy end” velike ljubavi nedostaje nam samo da se razvedemo kao ljudi. Tako bi nam svima bila mirna duša i svaki put bi se jedno drugom obradovali. Mi ćemo zauvek ostati porodica, a dobar i korektan razvod srećan je završetak srećnog braka u kome su stvari krenule naopako. Ili što bi narod rekao: “Dobar razvod para vredi”.