Vesna de Vinča: I ateista se u Jerusalimu oseća kao hodočasnik || Hello Magazin!

Posle dvadeset godina priželjkivanja ponovne posete Jerusalimu, u kome je prvi put boravila u svojstvu urednika i producenta Radio-televizije Srbije, poznata novinarka i predsednica kompanije "Miss Yu" Vesna de Vinča nedavno je ostvarila svoj veliki san. Na poziv vitezova "Svetog Lazara Jerusalimskog", Vesna je u svetoj zemlji prisustvovala svečanom ustoličenju velikog majstora, princa Henrija od Burbona. Utiske o boravku u duhovnoj kolevci hrišćanstva poznata novinarka otkriva za magazin "Hello!".

- Vitezovi "Svetog Lazara" prvi su i jedini red vitezova koji se posle osam vekova izbeglištva vratio kući, u svetu zemlju. Iz nje je proteran kao i ostali, posle poraza u krstaškim ratovima - počinje razgovor de Vinča, koja je uživala u poseti zemlji u kojoj, kaže, život uvek dobija novu dimenziju.

- "Povratak u Jerusalim" posle osam vekova bio je izuzetan događaj, baš kao i činjenica da se inauguracija velikog majstora, prva posle tolikog izgnanstva, ponovo obavlja u svetom gradu. Imala sam čast da budem član grupe srpskih predstavnika, koja je na svečanosti povodom ustoličenja velikog majstora pristupila viteškom redu "Svetog Lazara". Bilo je čudesno. Ovaj red osnovali su jermenski monasi, stvarajući bolnicu za leprozne ispred zidina Jerusalima. Zato su vitezovi hospitalci. Njihov krst je zelene boje i zbog toga je upravo takav krst na apotekama širom sveta, pa i u Srbiji. Naša poseta trajala je šest dana, a domaćini su se potrudili da nam organizuju boravak na najvišem nivou duhovnosti, posetili smo najvažnije kulturne i duhovne spomenike te zemlje. Proveli smo sate u "Hramu Groba Gospodnjeg", u kome je sahranjen Isus Hrist. Crkva je sagrađena na vrhu Golgote, gde je Isus razapet. Potom je spušten na mesto gde hodočasnici dolaze krvavih kolena i gde se odlažu relikvije radi posvećenja. Hristov grob je najvrednije sveto mesto za sve hrišćane. Ta crkva je vlasništvo tri crkve, grčke, jermenske i katoličke, ali pravo korišćenja imaju sve hrišćanske opcije. Jermenski sveštenik Samuil priuštio nam je divan razgovor, čemu je prethodilo izvođenje duhovnih pesama soprana Gabrijele Ubavić, operske pevačice iz Srbije. Ona je na grčkom i staroslovenskom pevala duhovnu muziku na gotovo svim mestima koje smo pohodili. To je bio neverovatan doživljaj. Snažan utisak na mene je ostavio i obilazak manastira svetog Save Osvećenog. Po ovom svecu, koji je pet vekova stariji, naš Rastko Nemanjić dobio je ime. Upravo tu začela se naša srpska crkva. Ženama je zabranjeno da uđu u ovaj manastir.

Poseta Izraelu probudila je snažne emocije, a Vesna kaže da je ponosna na svoje pristupanje pomenutom viteškom redu.

- Ono što je najznačajnije da se kaže o ovom hrišćanskom redu je da je, za razliku od drugih koji forsiraju katoličanstvo kao prvo među jednakima, red "Svetog Lazara" izjednačio snagu svih hrišćanskih opcija u njegovom okviru. Reč je o igualizmu. To znači da u nekom trenutku vođa ovog reda može da postane i neko od članova kraljevske porodice Karađorđević. Osim toga, ovaj red u humanitarnom smislu i na druge načine može da pomogne našem narodu. U to sam se uverila jer ih pratim od 2008. godine, kada su podržali moj projekat "Srbija zemlja jorgovana", paralelno opskrbljujući dve bolnice u Slankamenu i u Kraljevu, pomažući NT centar "Mense" Srbije i mnogo toga još - ističe nekadašnja urednica Radio-televizije Srbije, koja je pre dve decenije prvi put posetila Jerusalim, ali je njena pažnja tada bila usmerena na profesionalne obaveze, koje su je tamo i odvele. Tada je, između ostalog, uradila intervju sa velikim rabinom Izraela Lauom, ali i sa tadašnjim palestinskim vođom Jaserom Arafatom.

- I ateista se u Jerusalimu oseća kao hodočasnik. To je grad koji ima takvu vrstu emotivne energije, da ste stalno na ivici plača. On budi najvrednije duhovne dimenzije svakog čoveka, bio on hrišćanin, Jevrejin ili musliman. To je grad koji je živog duha. Videti prostor u kome se desila tajna večera, ići Maslinovom gorom kuda je prošao Isus, hodati ulicom "Via Dolorosa" i proći svih četrnaest njegovih stanica, a ne osetiti razapetog Hrista u sebi, znači da ste zaludno dolazili. Ja sam tuda išla i prvi put, ali kada ste novinar, mislite na emisiju, na tekst, na knjigu. Sada sam imala vremena da to doživim kao ličnost. Dvadeset godina sam čeznula da Jerusalim doživim na svoj način, da budem glavna ličnost u svom životu i konačno mi se to desilo - zadovoljno završava Vesna.