Sevilja: Grad flamenka, kolevka slatkog vina, oaza Don Žuana || Hello Magazin!

U njemu je propusnica vedar duh, ulazi se na osmeh, a sve diše u ritmu "živeo život". Alkazar je stara mavarska palata i građena da bi joj se divili. Planetarni hit "Makarena" je snimljen ovde, na trgu istoimenog kvarta

Ako Evropa prestaje tamo gde počinje Andaluzija, onda Španija počinje tamo gde je Sevilja. Može to i ovako da se prevede - Madrid je previše klasičan, Barselona odveć kosmpolitska, a andaluzijska prestonica suštinski španska. Kada se ona crta, obavezno je to slika mavarske arhitekture. Kada se o njoj sluša, čuje se zvuk flamenka, miriše paelja i pije se slatko vino. Kada se u nju dolazi, brige se ostavljaju kod kuće, a stege zaboravljaju. Ovde je propusnica vedar duh. Ulazi se na osmeh.

Sve diše u ritmu "Živeo život" i uprkos visokoj stopi nezaposlenosti, siromaštvu i mnogim drugim problemima, svaki novi dan se slavi kao da je najvredniji do sada. Sieste i fieste su im važnije od prodate krpice ili skuvane kafe, a turista čovek kojeg treba dobro zabaviti, a ne na njemu zaraditi. Nije ovo slučajno bila oaza Don Žuana i Karmen, a i onaj čuveni berberin je ovde živeo. Pre nego što se otisnete u osvajanje ove "tvrđave", prisetite se još da je planetarni hit "Makarena" snimljen baš u Sevilji, na trgu istoimenog kvarta, gde se pesmama udvara lokalnim devojkama. I da, Makarena je zaštitnica Cigana i toreadora, a to je opet suštinski španska priča. Zato, dobrodošli u tipičnu Španiju.

Sevilja se smestila na jugu zemlje, i u njoj trenutno živi oko milion ljudi, koji uživaju u mediteranskoj klimi. Jer, ovo jeste kontinentalni deo, ali na oko 150 kilometara se nalaze Sredozemno more i Gibraltar, na oko 50 Atlantski okean, a od vodenih površina je tu Gvadalkivir sa sadašnjih šest mostova, reka zbog koje je Sevilja vekovima bila glavna luka. Bilo je ovo područje primamljivo Feničanima, Rimljanima, Mavarima... Pripadalo je i Jevrejima. I sve se to nekako spojilo, pretočilo u raznolikost koja ovom gradu daje posebnost, čini je tradicionalnom i pitomom, ali u isto vreme modernom i uzbudljivom.

Jednostavno je kretati se Seviljom, jer je grad dobro povezan autobuskim linijama, za koje je karta jeftinija nego za metro. Lepo je voziti se tramvajem, ali on ima samo jednu liniju, koja povezuje železničku stanicu San Bernardo sa Novim trgom. Simpatično je videti kako vozač tramvaja zavisi od pešaka, jer prolazi kroz pešačku zonu pored katedrale, pa oni imaju prvenstvo. Romantični biraju obilazak fijakerima, ali to zadovoljstvo košta oko 40 evra i traje sat vremena.

U suštini, mnogo toga se može obići peške, što je i najlepše, a gotovo svaki hostel organizuje pešačke turističke ture kojima možete da se priključite. Iako mahom ne znaju engleski, lokalci su toliko ljubazni, da će vam i nacrtati kako da dođete do mesta koje želite da vidite.

A odakle krenuti?! Ako želite odmah da vidite najbolje, onda se "prebacite" do Španskog trga, jer je on slika koja će teško nadmašiti ostale. Smešten je u okviru impresivnog parka Marije Lujze, koji je nikao 1929. godine kada je Sevilja dobila zadatak da organizuje Iberijsko-američku izložbu. Arhitekta Anibal Gonzales se poigrao stilovima, stvorivši pravo remek delo, koje vas ostavlja bez daha širinom ispunjenom velikim platoom sa fontanom, neomavarskim mostićima nad kanalom po kojem gondolijeri prevoze turiste, vodoskocima... Na obodu velelepne palate nalazi se klupa sa mozaicima španskih gradova i njihovom iscrtanom istorijom.

Mnogi turisti svoj glas daju Alkazaru, što je i te kako opravdano, jer je stara mavarska palata, u periodu između 12. i 14. veka, i građena da bi joj se divili. Kada su hrišćani osvojili ovaj kraj, nisu se usudili da sruše arapsko zdanje, jer im se toliko dopalo, nego su samo nastavili da ga dograđuju u svom stilu. Potrebno je čitavo popodne da bi se obišla ta kraljevska rezidencija sa Vrtom pesnika, Salonom ambasadora, Dvorištem dama, Lavljim vratima... Alkazar se nalazi na listi Uneskove svetske baštine, na kojoj je i seviljska katedrala, treća po veličini na svetu, koja odiše raznovrsnošću stilova i "hvali se" najvećim oltarom na svetu, najstarijim orguljama, Muriljovim slikama i Kolumbovim grobom. Prepoznatljiva je po zvoniku Hiralda, visokom 98 metara, koji je nastao adaptacijom minareta, jer je ovo nekada bila džamija.

Duh grada se savršeno oseća u Jevrejskoj četvrti, u kojoj je šarm uskih uličica i malih trgova zaslađen kućama sa cvetnim balkonima i simpatičnim suvenirnicama. Ovde je prvi put izvedena opera "Karmen", isto kao što je u mnogo čemu ovde debitovao slikar Muriljo.

Nemoguće je iskoračiti iz Sevilje bez doživljaja bar jedne flamenko večeri, tokom koje ste ostali hipnotisani plesom lepe igračice, dok je prati pevačevo pljeskanje rukama uz vešto zavođenje kastanjetama i zvuk gitare trećeg člana ove grupe. Oni vole tišinu. Na svaki šum iz publike reaguju negodovanjem i opominju zveketom potpetica. Jer oni su, onako vreli, ti koji neprikosnoveno vladaju u prostoru, budeći potom vrelu krv u poslednjem čoveku koji ih posmatra. Pregršt je flamenko barova, pogotovo u kraju zvanom Bario de Santa Kruz, ali da ne biste lutali i kucali na manje dobra vrata, potražite "La Karboneriu". Ovde se svake večeri, i to besplatno, odigravaju plesne predstave za koje su uvek zainteresovani i lokalni ljudi. A to mnogo govori o kvalitetu zabave. Ne očekujte luksuz, jer toga ovde inače nema, a najmanje ga ima u baru sa drvenim klupama, u kojem je važno samo da dođete ranije, kako biste zauzeli mesto najbliže plesačima. Levo od bine se nalazi bar za kojim se najviše traže koktel Kubanito i sangria, a zanimljivo je da ćete za njim posle plesa zateći i igrače kako služe piće. Učiniće vam se da ste ušli u privatnu kuću u kojoj su domaćini na trenutak uzeli gitaru u ruke i spontano zaplesali. A vi ste ih, isto tako spontano, nagradili aplauzom.

Koliko ovaj narod drži do flamenka, videćete po svakoj drugoj uličnoj radnji, u čijim izlozima "šljašte" haljine za ples u duginim bojama. Za običnog turistu, luksuz je kupiti ih, ali zato možete sebi da napravite gušt tako što ćete zamoliti prodavačice da ih probate. Retko koja se neće obradovati i još će se, iako zna da je nećete kupiti, toliko potruditi da vam pronađe onu koja vam najbolje pristaje, da ćete imati osećaj kao da se zaista pripremate za ples. A ukoliko poželite da zaplešete, znajte da to možete i bez haljine. Samo se prepustite flamenko magiji.