Oprezno s antibioticima: Pre nego što uzmete lek na svoju ruku

Dolazak hladnih dana donosi nam viroze, prehlade, respiratorne infekcije, grip, kašalj, povišenu temperaturu, a veliki broj ljudi leči se na svoju ruku i lako poseže za antibioticima. Da bi se predupredilo samolečenje antibioticima važno je znati kako oni deluju i u kojim stanjima organizma pomažu, a kada mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici su lekovi koji pomažu kod bolesti izazvanih bakterijama, određenim vrstama gljivica, kao i nekim parazitima. Antibiotik nema nikakvo dejstvo protiv virusa.

BAKTERIJE su mikroorganizmi koji se nalaze u našem telu i oni su uglavnom takozvane dobre bakterije bez kojih ne bismo mogli
da živimo. Međutim, ukoliko se nađu na pogrešnom mestu u našem organizmu, bakterije mogu da uzrokuju mnoge bolesti. Antibiotici
su efikasni u lečenju bakterijskih infekcija i mogu da spasu život. Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijama i gde su antibiotici delotvorni su: jake upale sinusa, ušne infekcije, bakterijska upala grla, urinarne infekcije, mnoge kožne infekcije i infekcije rana.

VIRUSI su mnogo manji od bakterija i nisu prirodni stanovnici ljudskog organizma, već dolaze iz spoljne sredine. Njihovo prisustvo često ne primetimo, a mogu nam doneti običnu prehladu ili grip, upalu grla i uha, kao i mnoge zarazne bolesti poput rubeola, virusnog hepatitisa ili AIDS-a. Antibiotici nisu delotvorni protiv virusa, tako da lečenje njihovom upotrebom ne donosi nikakvu korist. Lakše virusne infekcije, kao što je obična prehlada, obično prolaze same od sebe posle nekoliko dana. U tom slučaju najbolji su sirupi protiv kašlja, čajevi, vitamini, kapi za nos, pastile za grlo i lekovi za snižavanje temperature.

Kako bi lečenje antibiotikom bilo korisno, potrebno je postaviti tačnu dijagnozu, odnosno izolovati mikroorganizam koji je uzrokovao infekciju. Ali to nije uvek moguće jer je potrebno odmah reagovati, te iskusni lekari na osnovu kliničke slike bolesnika propisuju terapiju antibioticima širokog spektra delovanja, kako bi se izbegle komplikacije. Najčešće virusne infekcije kod kojih nema svrhe uzeti antibiotik su: obične prehlade, kašalj, bronhitis, stomačni grip, najveći broj upala, grip.

PROBIOTIK OBAVEZAN UZ ANTIBIOTIK

Antibiotici, osim izvanrednih svojstava, imaju i svoju lošu stranu, a to je da uništavaju znatan deo crevne flore, i samim tim mogu da izazovu neželjene reakcije poput stomačnih problema praćenih dijarejom ili gljivične infekcije. Da bi se to predupredilo, važno je uz terapiju antibiotikom uzimati i probiotik - takozvane dobre bakterije, koje uspostavljaju ravnotežu u organizmu.

Probiotik je dobro uzimati i pre početka korišćenja antibiotika, a delotvoran je i kada se uzima paralelno s njim. Probiotike ne vredi piti posle završene terapije antibioticima i kada se već pojavi gljivična infekcija jer gljivice svojim toksinima uništavaju probiotik.

ANTIBIOTIK PROPISUJE ISKLJUČIVO LEKAR

Istraživanja pokazuju da se antibiotici koriste prečesto i nekritički, zbog čega lekovi postaju nedelotvorni, nisu efikasni u saniranju zdravstvenog problema.

Problem rezistencije javlja se zbog česte upotrebe određenih antibiotika i tada se kod velikog broja pacijenata stvara neosetljivost bakterije na tu vrstu leka. Problem je i taj što ti sojevi bakterija tada ne postaju otporni samo kod osoba koje su nekontrolisano pile antibiotike, već postaju otporni uopšte, kod svih pacijenata. Pored toga, razvijaju se sistemske i gljivične infekcije - pre svega kandidijaza.

Kod svakoga ko tri meseca uzastopce uzima antibiotike javlja se povećan rizik da mu se kandida razloži u crevima i da toksine koje izlučuje proširi kroz sluzokožu po celom organizmu. Druga velika posledica nekontrolisanog uzimanja antibiotika je razvijanje otpornosti organizma na njih, što znači da sledeći put lako može da se desi da na bolest lek više ne deluje.