Ana Sofrenović i Slobodan Stefanović, voditelji Hello! ličnosti godine: O glamuru, crvenom tepihu i glumi || Hello Magazin!

Ovogodišnja svečana dodela nagrada “Hello! ličnost godine” održana je 10. decembra u hotelu “Crowne Plaza”. Veče rezervisano za zvezde i humanost okupilo brojne zvanice iz javnog, kulturnog i društvenog života, kao i diplomatskog kora, a u ulozi voditeljskog para ovoga puta našli su se dramski umetnici Ana Sofrenović i Slobodan Stefanović.

Anina sofisticiranost i Slobodanov šarm ukrstili su se u zvezdanoj noći, u kojoj su istaknutim pojedincima i organizacijama uručili priznanja za humanitarni i društveno-korisni rad. Za "Hello" glumačko-voditeljski duo otkriva šta za njih predstavlja glamur, u čemu je magija crvenog tepiha, kao i šta će iz godine na izmaku u narednu poneti kao najupečatljivije utiske.

Kome biste vi ove godine uručili priznanje “Ličnost godine” i zbog čega?

Ana: Svakome ko je ove godine uspeo da se izdigne iznad sopstvene mržnje i nerazumevanja svega što je različito od nje ili njega samog.
Slobodan: Košarkašici Nataši Kovačević, heroini koja uprkos nesreći ponovo igra košarku. Nadljudski napor, čelična volja i njeno nasmejano lice u najtežim trenucima zaslužuju više od svih nagrada sveta. Nataša se vratila na parket i radi ono što najviše voli, na radost svih ljubitelja sporta.

Šta je za vas odraz glamura i glamuroznog stila života?

Slobodan: Glamur je sloboda. Mogućnost da ispunjavaš svoje želje i snove onda kada ti se prohte, da planiraš u hodu, putuješ kad želiš, neopterećen obavezama. Glamur je kada priuštiš sebi filmsku premijeru u Kanu, a narednog dana skokneš do plaže „Beniras“ da sačekaš zalazak sunca uz hipi bubnjare. Glamur je i romantično veče uz vino i pucketanje vatre u planinskoj kućici.

Ana: Mir - to je trenutno najviši oblik glamura i bogatstva koji mogu da zamislim.

Kakvu draž za vas ima famozni crveni tepih?

Ana: On je pravi slatkiš za ego. To je deo posla kojim se bavimo i najvažnije je da niko u njega ne poveruje kao u sopstveni posed koji večno traje, jer u našim poslovima u javnom prostoru brzina kojom se on razvije pod našim nogama identičan je brzini kojom može i da se skupi.
Slobodan: Ne baš veliku. Uvek sam imao veću tremu na crvenom tepihu nego dok, recimo, igram predstavu. Sve te oči uprte u vas, mnoštvo fotografa, procenjivanja, potcenjivanja i precenjivanja. Crveni tepih, za razliku od scene, nije moje prirodno okruženje.

Koliko vam je teško da odaberete odevnu kombinaciju za svečane prilike i da li za to imate savetnika od poverenja?

Slobodan: Nije mi teško, jer imam ukupno tri svečana odela, pa mi je izbor olakšan. Izrazito svečane prilike zahtevaju smoking, a sve ostale podrazumevaju različite kombinacije košulje i kravate, maramice, mašne, kaiša i cipela. Nemam savetnika, ali se trudim da uvek ispoštujem nepisana pravila oblačenja u raznim prilikama. Mislim da ono što nosite odražava i vaš stav prema domaćinu i ukazuje poštovanje.

Ana: Volim sama da odaberem, a kada mogu rado se posavetujem, jer volim da razvijam razna svoja znanja, pa i ona o stilu.

Ulazimo u završnicu ove godine. Po čemu ćete je pamtiti?

Ana: Po velikim prelomima i teškim trenucima, ali i po lepoti trenutka koji možda nikada do sada nisam umela da cenim u tolikoj meri kao sada. Zahvalna sam za sve što me snašlo i za mnoge lekcije koje sam naučila, ma koliko da su bolne bile i koliko god da su koštale - a jesu.
Slobodan: Pamtiću je po putovanjima i lepim trenucima, po upoznavanju sa novim gradovima i kvalitetnim ljudima. Pamtiću je po aplauzima posle odigranih predstava i po osećaju da u pozorištu radimo neprocenjivu stvar - vraćamo osmeh i veru u bolje.

Šta priželjkujete u narednoj?

Ana: Želim da ovaj svet shvati koliko više prostora ima u razumevanju i toleranciji drugačijih od sebe, da mu korist nije jedini moto kojim se vodi i da dijalog među istomišljenicima zamene mirni dijalozi među ljudima koji imaju potpuno različita uverenja. To je jedini način da se razvijamo dalje. Toliko je besa, straha i nezadovoljstva, samim tim i laži i podvala, da mi se čini da su ljudi potpuno zaboravili koliko zapravo mogu da promene ukoliko se samo zaustave sa sobom na trenutak. Ko sebi ili drugome ne može da oprosti grešku, ostaje zaglavljen u sopstvenom gnevu. To uvek ima ogromnu cenu.
Slobodan: Samo zdravlje i "nek’ je nama nas".