Boško i Dijana Janković: Razdvojenost daje draž našem odnosu, zaželimo se jedno drugog || Hello Magazin!

Za doček 2016. godine, fudbaler Boško Janković uživao je u Beogradu u društvu supruge Dijane i sinova, šestogodišnjeg Sergeja i desetomesečnog Julijana. Kratku zimsku pauzu koju ima u klubu, naš proslavljeni sportista iskoristio je za dolazak u rodni grad, gde provodi vreme sa najbližima. Zajedno sa suprugom Boško će 2015. pamtiti po rođenju drugog sina, koji je uneo radost i potpuno novu energiju u život svih članova porodice.

- Najznačajniji i najlepši trenutak za nas bilo je rođenje Julijana u februaru. Dolazak drugog deteta promenio je naš život, jer su se sada duplirale obaveze, ali i radost - počinje priču Boško.

Njegova supruga se nadovezuje:

- Svako dete unosi novu energiju u život, a ja imam sreće što je Sergej stariji pet godina od mlađeg brata, tako mi je mnogo lakše nego ženama koje imaju dvoje dece sličnog uzrasta. Osim toga, sada je sve mnogo lakše nego sa prvim detetom, kada ne znaš šta te očekuje i kada paničiš zbog svake sitnice. Mnogo sam opuštenija i manje je tenzije i nervoze - iskrena je ponosna majka.

Boško Janković dodaje:

- Kada se rodi prvo dete, žena se veoma prirodno snađe u tome, dok je muškarcu potrebno vreme da shvati promenu, a dok se to ne desi, prođe godinu. Mi smo Sergeja dobili veoma mladi, dok sada sa Julijanom sve prihvatam zrelije i opuštenije i bolje se snalazim u ulozi oca - iskren je poznati sportista.

Ponosni roditelji zajednički obavljaju poslove oko dečaka, ali se Dijana trudi da partnera rastereti što je više moguće kako njegov posao ne bi ispaštao.

- Boško nema toliko vremena da provodi sa decom kao ja i trudim se da ga rasteretim obaveza. Noćna buđenja su rezervisana za mene, jer ako ja ne spavam jednu noć, ništa se strašno neće desiti. Sledeći dan ću provesti sa decom i to je drugačije nego njemu, koji sledećeg dana mora dva sata da trči na treningu - kaže brižna supruga.

Tridesetogodišnji fudbaler nastavlja:

- Mnogo mi znači što Dijana razume moj posao i to koliko je važno da, naročito na utakmicama, budem stoprocentno skoncentrisan na igru. Jedan pogrešan potez i nepažnja u fudbalu može da dovede do povrede i velikih problema - objašnjava Janković.

Dijana nastavlja:

- Kada smo dobili prvo dete, činilo mi se da sve što moram ja mora i on. Međutim, ubrzo sam shvatila da to nije moguće. On je sada u životnoj fazi kada mu je fudbal prioritet i tako će biti narednih nekoliko godina. Kada završi profesionalnu karijeru, biće prilike da se više posveti porodici.

Kako znatno manje vremena provodi sa decom nego njegova supruga, Boško je popustljiviji roditelj, koji svojim dečacima ispunjava mnoge želje, dok je mama zadužena da postavlja granice.

- Prilično sam popustljiv i blag prema dečacima pošto zaista ne provodim dovoljno vremena sa njim da bih im branio neke stvari - iskren je fudbaler što njegova supruga i potvrđuje.

- Ja sam zadužena za disciplinu. Čak i kada oni nešto pogrešno urade kada smo zajedno, Boško zna da kaže: "Dijana, nisu dobri, opomeni ih". Kada mu kažem što ti ne uradiš to, njegov odgovor je da ne može jer je retko sa njima.

U skladu sa obavezama koje imaju, poslednjih godinu dana bračni par živi na različitim adresama. Dok je Janković u Veroni, gde sa klubom ima ugovor još za narednih godinu dana, Dijana je u Cirihu, gde joj žive roditelji, i tamo je starijeg sina upisala u predškolsko.

- Posao fudbalera je takav da menjaju klubove i države, a ja ne bih volela da moj sin na svakih godinu dana menja školu i društvo. Osim toga mogli bismo da dođemo u situaciju da menja i govorno područje, što je vrlo komplikovano za nastavak školovanja. Zato smo shvatili da je najbolje da ga u Švajcarskoj upišemo u predškolsko, gde je već naučio nemački, a sada uči i engleski, što nam daje mogućnost da kada Boško promeni klub budemo sa njim i upišemo ga u internacionalnu školu. Jeste nam teško što smo razdvojeni, ali svaki mogući trenutak koristimo da budemo zajedno. I dok smo živeli zajedno, moj suprug je često bio u karantinu i odsustvovao je od kuće, tako da ova situacija nije izazov za naš brak. Da smo deset godina bili nerazdvojni, sada bi nam bilo teško. Ovako smo se već navikli da ne provodimo mnogo vremena zajedno - kaže gospođa Janković, a suprug je podržava.

- Dijana i ja smo zajedno već jedanaest godina, ali upravo ta razdvojenost daje draž našem odnosu jer se zaželimo jedno drugog. To će trajati još nekoliko godina, a posle toga ćemo imati priliku da radimo sve one stvari koje sada ne možemo zbog mojih obaveza.