Milena Vasić: Svakoj majci najvažnija je i najlepša borba koju vodi za decu || Hello Magazin!

Nakon kraće pauze, glumica Milena Vasić ponovo se vratila na male ekrane u hit seriji "Nemoj da zvocaš" na Prvoj televiziji u kojoj je odlično dočarala lik domaćice Marine koja žudi za životnim uzbuđenjima. Komične situacije u koje dolazi sa partnerom Ljubomirom Bandovićem dobro su poznate svakom bračnom paru, a naša sagovornica još jednom je pokazala svoj raskošni talenat i zahtevno umeće da nasmeje publiku. Za razliku od njene bezbrižne junakinje, Vasićeva nije "gladna" životnih avantura koje su u njenom domu svakodnevne baš kao i dečiji smeh. U skladnoj bračnoj zajednici sa rediteljem Jugom Radivojevićem, glumica je pre godinu i po dana dobila sina Lava koji ih je još više zbližio i ujedinio, a novom članu porodice naročito su se obradovala njihova starija deca. Milena iz prvog braka ima petnaestogodišnjeg sina Nikolu i jedanaestogodišnju kćerku Lanu, dok Jug ima jedanaestogodišnjeg sina Vuka. Svako od mališana ima poseban odnos sa najmlađim bratom koji je miljenik čitave porodice.

Poslednjih nedelja publika vas svakog radnog dana gleda u hit seriji "Nemoj da zvocaš". Koji su bili glavni razlozi da prihvatite ulogu Marine?

- Dobila sam poziv od Prve televizije još kada scenario nije bio u potpunosti gotov, ali sam već posle prvog čitanja znala da će to biti hit serija. Lik Marine koji tumačim jako je autentičan i dao mi je slobodu da se poigram sa luckastom, kreativnom i zanimljivom stranom ženske ličnosti što mi jako prija, a situacije u koje ona dolazi sa svojim mužem prepoznatljive su u svim muško-ženskim odnosima.

Ima li sličnosti između Marine i Milene?

- U nekim stvarima smo potpuno različite, a u nekima, bogami, ima sličnosti. Međutim, ono što se meni najviše dopada kod Marine jeste činjenica da je ona veoma bezbrižna žena jer je domaćica koja ima obavezu da se brine o kući, suprugu i njihovom zajedničkom životu koji želi da učini što uzbudljivijim. S obzirom na to da je bezbrižnost danas davno zaboravljena kategorija i da smo svi opterećeni svakodnevnim životom i egzistencijom, ja volim da igram Marinu, jer me vraća u neka prošla vremena.

Vaš sin Lav nedavno se prvi put našao pred filmskom kamerom u ostvarenju "Vrati se Zone", kako je izgledalo to iskustvo?

- U filmu imam jednu malu epizodu koja je zapravo oda Jugovoj i mojoj prvoj saradnji u predstavi "Koštana", što se jako lepo uklopilo u film, tako da smo odlučili da se pojavim sa Lavom pred kamerama. Imali smo noćno snimanje i plašili smo se kako će se snaći pošto je još mali i ima svoj ritam spavanja, ali on je sve vreme slušao mamu i odmah smo snimili ono što smo želeli. Kada smo pre tri leta pravili promociju filma na Vlasini i snimali prve kadrove, on je bio u stomaku, tako da je morao da se pojavi u filmu.

Jeste li bili uključeni u stvaranju "Vrati se Zone"?

- Bile su to četiri godine naših života koje su donele mnogo toga, i lepog i ružnog. Reč je o jednom velikom poduhvatu koji je realizovan zahvaljujući Jugovoj ideji, energiji i osećaju da je trenutak da se uradi takav film, kao i njegovoj snazi da istraje. Jako sam ponosna na njega što je uspeo na tom putu i smatram ovo njegovim životnim poduhvatom. Bila je to plovodba preko okeana, a sada je na redu došao samo lakši deo posla u kome će sigurno uživati. Svi jedva čekamo premijeru 24. januara sledeće godine.

Da li se vaš i Jugov odnos promenio od kada ste dobili Lava?

- Jeste u smislu da nas je Lav još više povezao. Mislila sam da ne možemo da budemo bliži nego što je to bilo pre njegovog rođenja, ali čini se da uvek ima prostora da ljudi u nežnosti napreduju. Jug je predivan suprug i otac. Pun je razumevanja i ume da ispoštuje suštinske potrebe partnera i dece, a uz to ima divnu i blagu narav. Mislim da se njegova priroda možda najbolje ogleda tokom rada zbog čega ga svi u poslu vole. On je snimio film bez ijednog ekcesa što je gotovo nemoguće u današnjim uslovima. Međutim, njegova energija otvara mnoga vrata, pa su tako sa ekipom obišli osam gradova u Srbiji i svuda su naišli na odličan prijem od strane domaćina. Na isti način se odnosi prema meni i deci, pa je ustanovio pravilo da sve može da se reši razgovorom i da nema potrebe za svađama i lošom atmosferom čak ni kada postoje teške situacije. Znate, kada se zabavljate sa nekim i kada se samo viđate, to su uvek uzbudljive i lepe emocije, ali kada živite sa nekim mirnim životom bez tenzije, onda je to velika stvar.

Koliko se razlikuje majčinstvo na početku dvadesetih godina i petnaest godina kasnije?

- Dosta se razlikuje, i svaki period ima svoju lepu stranu. Lav odrasta u, po meni, fantastičnoj atmosferi sa mnogo braće i sestara jer pored Nikole, Lane i Vuka sa nama su stalno i kćerke moje sestre. Konstantno je okružen ljudima i zbog toga napreduje drugačije, a to će se sigurno odraziti i na njegovu ličnost. Mi svuda putujemo zajedno tako da ima nesvakidašnje lepo detinjstvo. Recimo, tokom njegove prve godine živeli smo na relaciji Beograd – Ljubljana jer je Jug u saradnji sa Jurom Frankom radio mjuzikl "Mama mia" najpre ovde, a potom i u Sloveniji. To je bilo divno iskustvo i Lav je bio jako zahvalna beba za putovanja. Meni je ta predstava posebno draga jer mi je odlazak na premijeru bio prvi izlazak nakon babina, dok sam kasnije zbog zdravstvenih problema koleginice počela da igram Donu, tako da je ujedno to bila uloga sa kojom sam se vratila sa porodiljskog odsustva.

Da li je Lav miljenik svih u porodici?

- Jeste. Deca ga obožavaju i svako od njih troje ima svoj poseban odnos sa njim. A pošto najviše liči na mog najstarijeg sina, on je veoma ponosan na to.

Jeste li sada popustljiviji nego što je bio slučaj sa starijom decom?

- Mislim da jesam. Inače, moja ćerka mi je nedavno rekla da sam stroga mama.

Kako se suočavate sa pubertetom Nikole, Lane i Vuka?

- Kao i svakoj majci najvažnija i najlepša borba u životu je ona koja se vodi za decu. Ta borba je svakodnevna. Citiraću Oskara Vajlda: "Deca prvo vole svoje roditelje, kad porastu onda im sude, ponekad im i praštaju."

Jeste li se i sami promenili nakon što ste dobili Lava?

- Mislim da jesam, kao što su me i Nikola i Lana promenili na svoj način. Najstarijeg sina dobila sam sa dvadeset i tri godine i toliko je dugo u mom životu da se više i ne sećam perioda pre nego što sam ga rodila. Kada sam dobila Lanu, to me je na neki način oslobodilo jer je taj odnos majke i kćerke stvarno poseban, a Lav je dao smisao svemu što se dešavalo i što će se dešavati i nekako nas još više ujedinio. To i deca osećaju i zato ga jako vole.