Ivona Pantelić: Prezenter ne sme da bude prepotentan, gledaoci to ne vole || Hello Magazin!

Iako joj je u srcu njena osnovna struka - pejzažna arhitektura, Ivona Pantelić, voditeljka Dnevnika RTS, i sada bi, ističe, izabrala novinarstvo. Bila je student generacije, danas je na to ponosna. Uvek je, kaže, vredno učila, možda bila i štreber. Zahvaljujući mami na vreme je stekla radne navike i svest o tome da fakultet na državnom univerzitetu mora da se završi. Kao inženjer i stručnjak za egzaktne stvari naučena je da misli brzo, piše kratko i jasno, ali i da barata činjenicama.

Šta je bio vaš motiv da izaberete novinarstvo?

- Novinarstvom sam se više bavila dok sam bila u Programu za inostranstvo i u Jutarnjem. Sada kao prezenter Dnevnika i Vesti, uglavnom samo čitam u studiju, ponekad uradim novinarske rubrike vezane za šumarstvo i prirodu. Inače, rado sam recitovala u školi, išla na takmičenja, pisala eseje, sastave... A novinarstvu me je učio pokojni Slobodan Bukvić, novinar i ratni reporter koji je izveštavao iz Iraka, u vreme dugogodišnjeg rata sa Iranom. Čak je bio i ranjen na novinarskom zadatku. On nije znanje i iskustvo čuvao za sebe, imao je i šta da kaže. Bila mi je čast i privilegija da od njega učim, a tada toga nisam bila svesna. Danas gotovo da nema kolega koji bi vam preneli takva iskustva.

Dokle današnje televizijsko novinarstvo može da dosegne, kakve su vaše prognoze?

- Kuda će ići TV novinarstvo, verovatno niko ne može da predvidi. Poznajem ljude koji već i nemaju televizor u kući, gledaju portale, emisije prate na telefonima, ali dokle god je generacija koje su odrasle uz tradicionalni TV program, dotle će i klasično novinarstvo postojati.

Koja su vam iskustva i izazovi najviše pomogli da sazrite u TV novinarstvu?

- Dugogodišnji rad u studiju donosi sigurnost, kao i ljubav prema poslu, jer ono što voliš dobro radiš i obrnuto... Takođe, tu je i stalni rad na sebi - to nije samo jedna mnogo puta eksploatisana rečenica, nego istina. Nikada ne treba da budete potpuno zadovoljni. Veoma je važno da stalno čitate, razmišljate, tražite i usavršavate sebe.

Šta je sve potrebno da ima neko ko nam prezentuje vesti kako bi stekao poverenje kod gledalaca?

- Prezenter ne sme da bude prepotentan. Toga sada ima previše i gledaoci to ne vole. To se ne prepozna direktno, samo se javi neprijatan osećaj i promeni se program na daljinskom upravljaču. Prezenter je tu zbog gledalaca, a ne obrnuto. A sada mnogi voditelji misle da su bogomdani, da su nezamenljivi. Nekada se to rešavalo tako što se osoba skloni sa ekrana dok ne preleži tzv. dečje bolesti... odnosno ne spusti se na zemlju. Prezenter treba da ima i prijatnu spoljašnjost, dobru dikciju, prijatan glas, umereni osmeh, diskretnu gestikulaciju, da bude opušten, ali ne suviše i nikako uobražen. I da pre svega poštuje gledaoca.

Tokom vođenja Dnevnika, usled neplaniranih dešavanja može da bude veoma napeto. Da li za takve situacije postoje posebne pripreme?

- Ne postoje pripreme, ali se one dešavaju kao i u životu. Preko njih treba preći opušteno, uz izvinjenje, i gledaoca usmeriti odmah na druge stvari.

Iako su vesti iz sveta i zemlje neretko loše, važite za nekoga ko širi dobru energiju. Kako vam to uspeva?
- Dobra energija potiče iz unutrašnjeg dobrog osećaja. Volim to što radim, volim publiku, želim da gledaocima prenesem vest što jasnije i razumljivije. Volim moj RTS, svoje kolege, sa svima odlično sarađujem. Volim svoju porodicu, ćerku, sestru, roditelje, prijatelje - iz svega toga crpim dobru energiju i to se, nadam se, vidi.

Kako reagujete na stres, koju izreku u tim momentima obično izgovorite naglas i krenete dalje?

- Posle toliko godina, malo šta može da me iznenadi. Stres mi donekle izazovu kolege koje ne znaju svoj posao, a misle da znaju i uporni su u tome da druge ubede u to. Ali to je, srećom, retko.

Imate li savet za mlade kolege koji tek prave prve korake u novinarstvu? Šta biste im rekli - na šta nikako ne bi smeli da zaborave kad je novinarstvo u pitanju?

- Mladim kolegama mogu samo da kažem da je prerano pojavljivanje na ekranu medveđa usluga. Lako je uljuljkati se u ulozi zvezde, ali ako iza toga ne stoji istinski kvalitet, rad, ta zvezda će isto tako brzo da padne kao što je i uzletela. Možda sam ovde iznela malo kritika, to je bilo iz dobre namere. Ali važno je da karijeru ne gradite na kritici drugih i na kritici tuđeg rada. Treba gledati sebe, usavršavati se i drugima želeti dobro, jer za sve ima mesta.