Milena Vasić: Treba se radovati godinama jer svako životno razdoblje donosi neke lepe stvari || Hello Magazin!

Entuzijazam i ljubav Mileni Vasić osnovna su pokretačka snaga koja je nikada ne napušta. Tridesetosmogodišnja glumica spada u osobe koje se raduju svakom novom životnom razdoblju i naučenim lekcijama. Zahvaljujući strpljivom radu, Milena je poslednjih godina postala jedna od najistaknutijih umetnica svoje generacije, a posebnu pažnju trenutno privlači njena uloga u seriji "Nemoj da zvocaš".

Ovu atraktivnu glumicu uskoro očekuje i premijera filma "Vrati se, Zone", koji je ujedno kruna rada njenog supruga Juga Radivojevića. Poznati supružnici zajedničkim snagama punih pet godina radili su na tom ostvarenju, a sada se nadaju da će im se uskoro ukazati nova prilika za saradnju. Osim što ih spaja ljubav prema umetnosti, Milena i Jug dele i zajedničke vrednosti kada je reč o porodičnom životu. U njihovom domu sve je podređeno deci - petnaestogodišnjem Nikoli i jedanaestogodišnjoj Lani, koje je glumica dobila u prvom braku, kao i Jugovom jedanaestogodišnjem sinu Vuku, dok je njihov sin Lav miljenik svih ukućana.

Milena Vasić: Svakoj majci najvažnija je i najlepša borba koju vodi za decu.

Film "Vrati se, Zone" sa suprugom ste radili više od pet godina, jeste li zadovoljni krajnjim ishodom?

- Moram da priznam da sam bila iznenađena kada sam prvi put pogledala film. Nije da nisam očekivala odličan film, ali sam se prosto iznenadila. Reč je o jednoj toploj ljubavnoj priči, za koju mislim da će biti vrlo gledana. Od filmova se često očekuje da budu aktuelni ili društveno angažovani, međutim, za mene je plemenita poruka koju šalje ovaj film najdragocenija. Živimo u društvu kada svakodnevno u novinama čitamo o tome kako je neko nekog zaklao, pa je poruka ljubavi u ovom trenutku možda i najpotrebnija. Film je i estetski veoma lep, jer prati četiri godišnja doba, te je fotografija odlična, a meni je jako drago što će se pojaviti i niz novih, veoma mladih glumaca.

Planirate li da uskoro ponovo radite nešto zajedno?

- Uvek postoje ideje, ali je put do njihove realizacije veoma dug. Kao što je Jug jednom prilikom rekao, početi snimanje filma isto je kao da ste krenuli od Beograda do Grčke, a imate gorivo samo do Niša. Tako nam je bilo i kada smo počeli da radimo na ostvarenju `Vrati se, Zone`, a onda su se putevi polako otvarali, pre svega zahvaljujući Jugovoj umešnosti i snalažljivosti u produkcijskom smislu. On je uspevao da obezbedi uslove za snimanje, a na prvom mestu je i poverenje koje su mu ukazali glumci. Što se tiče novih stvari, imamo nekoliko odličnih scenarija, koji su za sada u fioci i čekaju pravi trenutak.

Gledaoci "Prve" televizije ove sezone vas prate u hit seriji "Nemoj da zvocaš", uživate li u tumačenju uloge domaćice Marine?

- Lik Marine veoma je autentičan i dao mi je slobodu da se poigram sa luckastom, kreativnom i zanimljivom stranom ženske ličnosti, što mi jako prija, a situacije u koje ona dolazi sa svojim mužem prepoznatljive su u svim muško-ženskim odnosima. Ono što se meni najviše dopada kod nje je činjenica da je veoma bezbrižna žena jer je domaćica koja ima obavezu da se brine o kući, suprugu i njihovom zajedničkom životu, koji želi da učini što uzbudljivijim. S obzirom na to da je bezbrižnost danas davno zaboravljena kategorija i da smo svi opterećeni svakodnevnim životom i egzistencijom, ja volim da igram Marinu, jer me vraća u neka prošla vremena.

Majka ste troje dece, a pri tom imate i uspešnu karijeru, pronalazite li dovoljno vremena za sebe?

- Čovek se lepše oseća kada je zadovoljan izgledom, pa se i ja trudim da budem zadovoljna, kako zbog sebe tako i zbog dece. Nikada neću zaborati kada sam sa masnom kosom otišla da sačekam tada sedmogodišnjeg sina koji se vraćao sa rekreativne nastave. Kada me je video, prvo što mi je rekao bilo je pitanje zašto mi je takva frizura. Od tada uvek imam čistu kosu i uredne nokte, jer smatram da nemamo izgovor da budemo neuredni. Osim toga, ja živim u centru grada i kad god izađem iz kuće, obavezno nekog sretnem, a sada je sve više ljudi koji mi prilaze jer žele da se fotografišu, tako da mi je važno da uvek izgledam pristojno.

Spadate li u žene koje se redovno rekreiraju?

- Redovno idem na plivanje, jer to moram zbog zdravlja. Još iz vremena kada sam bila đak imam skoliozu, a to je bolest kičme koja ne može da se izleči, već samo da se zaustavi. Trebalo bi da uključim i vežbe, ali za njih, recimo, nemam vremena, što je zapravo samo izgovor jer bih mogla da ih uradim i dok gledam televiziju, pogotovo što je moja kćerka devojčica koja stalno vežba. Ono što mi je takođe bitno je kvalitetan san. Često mi se dešava da posle predstave odem sa kolegama do bifea, gde se zadržimo ili da uveče izađem sa prijateljima, a kada se nekoliko večeri zaredom ne naspavam dobro, obično se loše osećam. Nisam osoba koja nema samokontrolu u smislu da ne mogu da odolim izlascima, ali smatram da prijateljstva moraju da se neguju i ne želim da zapostavim svoje prijatelje.

Jeste li sa kćerkom Lanom već počeli da vodite ženske razgovore o modi i nezi?

- Lana je trenutno u fazi kada joj je vrlo bitno kako izgleda, a mnogo više pažnje obraća na šminku nego na garderobu. Voli da ima sve moguće četkice za nanošenje mejkapa, kao i najrazličite proizvode, među kojima ima i onih za koje ja nikada nisam čula, niti znam čemu služe. Tako da smo u fazi kada ja učim od nje.

Da li je vaš sin Nikola već izašao iz faze kada se vi brinete o svemu u vezi sa njim, pa i o njegovom izgledu?

- Izašao je iz faze, a imam veliku sreću što njegov tata mnogo voli modu, pa je on zadužen za taj deo posla. Ja sada brinem samo o tome šta će Lav da obuče, mada je on kao svako najmlađe dete dosta toga nasledio od starije braće.

Pokazuje li Lav svoja prva interesovanja?

- On je trenutno opsednut košarkom koju trenira njegov brat Vuk, a i Jug mnogo voli taj sport. Voli da sa tatom ide na treninge starijeg brata, a najviše se obraduje kada negde vidi košarkašku loptu. Čak traži i da nosi stvari na kojima je lopta, iako još nije napunio ni dve godine.

Kakav je vaš odnos prema godinama?

- Nisam žena koja pokušava da produži mladost jer je to nemoguće i verovatno bih poludela kada bih težila tome. Naprotiv, smatram da se treba radovati godinama jer svako životno razdoblje donosi neke lepe stvari. U maju sledeće godine napuniću trideset devet, što znači da sam se približila četrdesetima, za koje verujem da će mi doneti novu energiju i nova saznanja. Godine mi ništa ne oduzimaju, jer sa protokom vremena dobijam novu slobodu i samopouzdanje. Kao majka tinejdžera svakodnevno imam priliku da se prisetim koliko je taj period života težak. Vreme sazrevanja i samospoznaje veoma je bolno, pa zato ne bih volela da sam mlađa.