Isidora Bjelica: Kada shvatite da je vaša ljubav veća i od siromaštva, i od smrti

U eri kada se brakovi sve ređe sklapaju i sve kraće traju, spisateljica Isidora Bjelica nedavno je obeležila dvadeset treću godišnjicu braka sa dramaturgom Nebojšom Pajkićem. To je ujedno bio povod da se dvoje priznatih umetnika prisete svih važnih trenutaka u njihovom zajedničkom životu, koji je uvek bio obojen ljubavlju. Upravo zahvaljujući ljubavi uspevali su da prebrode sve krize koje su se dešavale proteklih decenija. Mada su već na početku zabavljanja nailazili na osudu okoline, te im niko nije prognozirao dugovečan brak, uspeli su da odole svim izazovima. Kako nisu formalnosti, Isidora i Nebojša nisu bili zajedno na dan godišnjice, ali su imali romantičnu večeru preko Skajpa, kada su se prisetili svih značajnih trenutaka, a neke od njih otkrili su i našem magazinu.

- Nismo bili zajedno na dan godišnjice, ali smo je proslavili kao da jesmo. Slali smo jedno drugom ljubavna pisma, prisećali se smešnih i romantičnih trenutaka i tako razdvojeni bili smo bliži nego pojedini parovi koji imaju oficijelnu proslavu. Na kraju smo imali i romantičnu večeru preko Skajpa. Znate, čovek stalno juri optimalne okolnosti za život, ali one ne postoje. Zato je važno u datim okolnostima napraviti za svoju ljubav najviše što je moguće. Kao što kažem u mom romanu "Miris neba", tajna života je uživati i voleti nesavršenost, jer svi smo mi savršeno nesavršeni, pa su takve i okolnosti - počinje priču Isidora.

- Nebojša i ja nikada nismo imali pravilo kako proslavljamo godišnjicu braka, kao što ni u čemu drugom ne živimo po pravilima. Neke godišnjice smo dočekivali na putu, neke u restoranu, neke u bioskopu, neke sa decom, neke u besparici, ali objektivno nije važno gde ste, nego u kakvom je stanju vaša ljubav. Ono što vezuje sve te godišnjice je da smo uvek veoma sentimentalni i da se rado prisećamo smešnih i ludih stvari kojih je bilo u našem braku. Često se smejemo prisećajući se najluđih faza. Jer oboje smo otkačeni umetnici, krajnje iracionalni i naš bračni život je pun najluđih dogodovština - otkriva nam jedna od najčitanijih domaćih spisateljica, koja kaže da je u braku naučila najvažnije lekcije o ljubavi.

- Brak je veliko učenje ljubavi. Bila sam još klinka kad sam se udala i zaista ništa nisam znala o braku i ljubavi, kao ni većina ljudi. Tu se sve nešto podrazumeva, a zapravo svi ulazimo u brak kao ljubavni autodidakti. Za svaku mašinu dobiješ uputstvo, ali ne i za brak, i još te najčešće sluđuju pogrešnim savetima. Mi smo se postavili tako da naš brak nije brak nego umetničko delo i to delo je prošlo kroz najrazličitije faze i forme, ali zapravo sve što smo preživljavali, dobro i loše, bilo je učenje ljubavi. One rečenice "u dobru i u zlu" ili "u zdravlju i bolesti" ne shvatamo ozbiljno. Ljubav se uvećava i uči i kroz sreću i nesreću, i kroz imanje i nemanje i kroz zdravlje i bolest i kroz smeh i plač. Mi živimo u civilizaciji kada smo ljubav poistovetili sa mašinama, pa čim model zastari, počne da baguje, ne radi mu tač-ped, onda menjamo za novu, ali i ona uskoro ne zadovoljava. U ljubavi nema odustajanja ni po koju cenu. Prava ljubav je bezuslovna. Volimo i ne postavljamo uslove. Ali živimo u civilizaciji uslovnosti - voleću te ako zarađuješ više, ako prestaneš da pušiš, ako promeniš posao, ako mi kupiš to i to, ako prestaneš da radiš to i to... Mi umesto da volimo i prihvatimo onog koga volimo, stalno hoćemo da ga menjamo i postavljamo mu uslove i tako počinju da rastu nezadovoljstva.

Autorka desetine bestselera ljubav svog života upoznala je tokom studija Fakulteta dramskih umetnosti, gde joj se još na prijemnom ispitu dopao mladi profesor u koga su bile zaljubljene i mnoge druge studentkinje. Ipak, za ljubav i naklonost sadašnjeg supruga morala je da se bori, a posle toga naišla je i na osudu okoline.

- Zaljubila sam se u Nebojšu još na prijemnom ispitu. Izgledao je zaista jako harizmatično i fensi dok je dežurao na našem prijemnom. Dosta mojih prijateljica, koje su već bile studentkinje, takođe su bile zaljubljene u njega, i stalno su mi pričale gde Pajkić ide u bioskop, a gde u kafanu. Pratile su ga. On je bio vrsta nekog fetiš mladog profesora. Ja sam tada planirala da ako ne položim prijemni, odem u Meksiko sa jednom svojom simpatijom, međutim, kada sam videla Pajkića onako artificijelnog kao da je Keri Grant u Hičkokovom filmu "Sever, severozapad", pomislila sam: "Čekaj, ja moram da položim ovaj prijemi." Prvo smo bili prijatelji. Svakog svog frajera i verenika upoznavala sam sa njim sa nadom da će mi reći: "Ma ne, ti si za mene." Ali, on je Mačka u kineskom horoskopu i prošlo je mnogo godina dok najzad nismo uplovili u našu romansu života - objašnjava Bjelica, koja je poželela da život provede sa Nebojšom nakon što je pogledala njegove kultne filmove.

- Kad sam gledala filmove "Dečko koji obećava" i "Davitelj protiv davitelja", shvatila sam da je to čovek sa kojim želim da budem celog života. Ne podnosim dosadne ljude, a ti filmovi su me uverili da je on osoba sa kojom mi nikada neće biti dosadno u životu. Palila sam se na pamet, stil, erudiciju, bunt. On je sve to imao. Bio je čak drčniji od mene i apsolutno je bio, kao i sad, živa enciklopedija sa stavovima koji se uopšte ne slažu sa većinom. A ja sam veliki avanturista i bilo mi je važno da nađem čoveka koji me toliko voli da prati sve moje ludosti i zanose, i nikad mi ne ograničava slobodu ni u pisanju, ni u životu. Bilo mi je muka od muškaraca koji mi zabranjuju da o nečemu pišem ili koji hoće da me menjaju - objašnjava poznata dama, naglašavajući da u početku njihova veza nije naišla na odobravanje okoline.

- Osuđivali su nas na sve načine, jer, em što je Nebojša tada bio u građanskom braku, em što je stariji od mene petnaest godina. Međusobno su se kladili, čak je postojala neka javna anketa o tome koliko će naša veza trajati. Mislim da je najoptimističnija prognoza bila pet godina. Ali, ne treba se kladiti na opičene umetnike. Meni su uzor bili Gala i Dali, oni su mi davali nadu da ima velikih ljubavi koje traju i kod umetnika.

Za razliku od većine javnih ličnosti koje nerado pričaju o lošim epizodama u svom životu, ovaj bračni par se i tu razlikuje, pa je Isidora mnoge svoje bračne krize opisala u romanima, ne želeći da stvara iluziju da postoje parovi koji nemaju probleme.

- Da li postoji brak bez kriza? Ljudi o tome ćute, a ja sam o svim svojim krizama govorila javno i to je za Balkan šokantno, jer ovde se sve krije. Kriza nije sramota, to je samo novo iskušenje koje vas uči ljubavi. Mi smo se držali onog pravila iz filma "Gospodin i gospođa Smit" - nismo izlazili iz sobe dok se ne pomorimo, makar trajalo danima. To je odnos sa puno strasti. Ja nisam bila razumna i mirna da kroz sve prolazim ćuteći. Naprotiv, sve je bilo kao kod svih preteranih ljubavi.

Dvadeset tri godine zajedničkog života tokom kojeg su izrodili sina Lava, koji sada ima dvadeset jednu godinu, i kćerku Vilu, danas petnaestogodišnjakinju, spisateljicu, koja se trenutno bori sa opakom bolešću, naučili su prvenstveno tome da je za brak najvažnija međusobna ljubav partnera.

- Ljubav je najvažnija. Kada shvatite da volite uprkos svim nedaćama koje vas opsedaju i da je vaša ljubav veća i od siromaštva, i od smrti, i od svih drugih iskušenja, onda vam to daje snagu. Ako je to osoba sa kojom ste srećni i kad sve ide naopačke i sa kojom se najslađe smejete. Ali, svi moraju da znaju da nije ljubav ako se postavljaju uslovi, ako je neko žrtva, ako se lako odustaje. Svako ima svoju veliku ljubavnu priču, ali da biste našli drugu polovinu, prvo morate u sebi da imate dovoljno ljubavi za ceo kosmos. U ljubavi nema pravila ni zakonitosti, ljubav je jedino pravilo. Niko ne zna šta je između dvoje jer ljubav je velika tajna, tako da je glupo kada sudimo o drugim parovima. Ne sudimo, samo volimo. Koliko dajemo, toliko ćemo dobiti. Ako nam nedostaje ljubav - znači da je ne dajemo dovoljno.