Josipa Lisac o različitostima: Ljudi upiru prstom u druge a ni sami ne znaju ko su || Hello Magazin!

Josipa Lisac, legendarna umetnica, muzička regionalna zvezda iz Zagreba, u godini kada obeležava 50 godina muzičke karijere, dolazi u Beograd gde 14. februara ima koncert u Sava centru.

Ona je naglasila da i danas postoje problemi u pravu da se bude drugačiji.

- Da li je to večiti problem, da li je to zapravo večita tema? Oduvek to postoji. Očito smo različiti svi. Ne razmišljamo slično, a kamoli isto. Krenula bih malo dublje. Da li je to zapravo problem, večita introspekcija, koja se ne pravi dovoljno? Uvek bežiš ka drugom, upireš prstom u druge, drugi ti je kriv, drugi ti ne valja, a zapravo pritom uopšte ne znaš ko si ti. Pouka bi trebalo da bude jedna edukativna mera - hajde, ti upoznaj sebe, jesi li možda i ti drugačiji, ili nisi, ili se bojiš da budeš, ili zapravo uopšte ne znaš ko si? A protiv ovih kojih jesi, ti si im zapravo vrlo sličan, samo to uopšte ne vidiš - objašnjava Josipa.

Šta radi Josipa Lisac kada ne peva?

- To sve ide iz jednog večitog neznanja. Možda je na početku bilo lepo da budem drugačija. Ako sam videla da toliko mnogo ljudi ide istim putem i odjednom većina njih, skrene levo, htela sam da skrenem desno, da vidim kako je tamo, jer tamo nema nikoga. Neki darovi su nam dati - hrabrost, odvažnost. Neko izuzetno igra na sigurno, boji se promena, boji se rizikovanja. A zamislite, život je rizik! Meni je to sve jako jednostavno - rekla je Josipa u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa".

Na pitanje da li su prosečne "ove klonirane lepotice - duga, po mogućnosti plava kosa, napumpane usne i grudi, što dublji šlicevi, dekoltei", pevačica kaže:

- Prosečnost znači da zadovoljavaš masovnost. To se mene ne tiče. To je, možda, nekakav nepisani recept, ali se ponavlja. To je prosečnost. Dakle, nisam prosečna.