Olivera Balašević: Uspela sam da porodica bude skladna zbog mene i da ja ostanem lepa zbog nje || Hello Magazin!

Malo je žena neponovljive harizme i razoružavajućeg osmeha kao što je Olivera Balašević, koja i u šestoj deceniji intrigira svojom pojavom. Ako izuzmemo njenu ulogu u seriji "Pop Ćira i pop Spira", koja je snimljena davne 1982. godine, supruga čuvenog vojvođanskog kantautora nije se bavila javnim poslovima, ali je svaki njen medijski nastup izazivao veliku pažnju. Tako je bilo i na modnoj reviji dizajnerke Suzane Perić, koja je krajem prošle godine održana u Novom Sadu. Životna saputnica Đorđa Balaševića prošetala je modnom pistom i pobrala komplimente kakvima se i mnogo mlađe devojke retko mogu pohvaliti. Posebna po svemu što radi, ova poznata dama prepoznatljiva je i po svom originalnom modnom izrazu koji, osim besprekorno uklopljenih odevnih komada, često podrazumeva i nesvakidašnje detalje, a najveći modni uzor i danas joj je njena majka, koja je uprkos siromaštvu uvek držala do svog izgleda.

Dok je Olivera inspiracija svom suprugu za najlepše ljubavne pesme koje stvara, on i njihova deca njena su inspiracija da uvek izgleda lepo i dostojanstveno, jer joj je primarni cilj da članovi njene porodice budu ponosni na svaki njen korak.

Jovana Balašević: Olja izgleda kao da mi je sestra, a ne mama! (foto)

Jedna ste od retkih žena koja je u eri ekspanzije estetske hirurgije uspela da očuva mladalački izgled na prirodan način, u čemu se sastoji vaš tajni recept?

- Izgled smatram prvenstveno ličnim identitetom, antropološkim karakterom koji nas predstavlja kako generacijski, tako i u sveukupnoj populaciji. Složićete se da estetska hirurgija sve više naglašava stereotip `mladalačkog` izgleda, a da pri tom ukalupljuje u pretpostavljeni obrazac lepote i svu onu karakternu raskoš osobe koja se podvrgne intervenciji ulepšavanja. Nasuprot takvom trendu, ja volim svoje godine, kao i promene koje one donose u domenu zdravlja, pokretljivosti i duhovne radosti.

Na koji se način bavite svojim izgledom?

- Pored sportskih rezultata, bavljenjem vrhunskim sportom - sportskom gimnastikom, od svoje sedme godine do dvadesete, ostvarila sam ogromnu hipoteku psihofizičke spremnosti, kao i navike svakodnevnog razgibavanja i vežbe snage.

Da li kao bivša gimnastičarka i profesorka fizičke kulture i sada redovno vežbate?

- Ja nisam bivša gimnastičarka, ja sam bivša reprezentativka u gimnastici, a gimnastičarka ću biti uvek. Svakodnevno radim dvadesetominutne vežbe u prepodnevnom delu dana, to su vežbe ravnoteže, preciznosti, snage i autogenog treninga. Okrepljujuće je, a ako je jutro sunčano, tada vežbam u dvorištu naše porodične kuće.

Koliko ste se trudili i jeste li uspeli da sve zdrave navike prenesete i na vaše kćerke?

- Afinitet prema fizičkoj aktivnosti umnogome zavisi od karaktera, a kako su moje troje dece različitog karaktera, prema tome se razlikuju i njihovi afiniteti, potrebe za vežbanjem, kao i predanost tome. Sve troje su odlične građe, izgleda i fizičkog statusa koji njihove godine još više ulepšava. Veoma sam ponosna na njih.

Jeste li kao majka troje dece i supruga umetnika, tokom odrastanja kćerki i sinova, imali izazove da pronađete vreme koje ćete posvetiti samo sebi?

- Posvećenost deci je za mene primarni instinkt kojim se rukovodim i danas kada su odrasle i formirane ličnosti. Oni su mi inspiracija i za različite profesionalne orijentacije - bila sam angažovana glumica, profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, producent, predavač na međunarodnoj konferenciji iz oblasti digitalne forenzike, pokretač i organizator mnogih humanitarnih akcija... A sve to sa željom da opravdam njihova očekivanja i ljubav koja me oplemenjuje i čini vitalnom. Decu sam rodila za sebe. Bavljenje njima nijednog trenutka ne smatram vremenom koje nije moje.

Osim što izgledate veoma lepo i negovano, evidentan je i vaš prepoznatljivi modni izraz. Uživate li u osmišljavanju odevnih kombinacija ili to radite stihijski i bez mnogo promišljanja?

- Još tokom odrastanja inspiracija mi je bila moja mama, njena visoka i vitka figura koja bi se tako kreativno nosila sa oskudicom kojoj smo bili izloženi, ali ne i podređeni. U paketima `Crvenog krsta` koje smo dobijali nalazili su se dezeni i materijali garderobe koji nisu toliko bili viđeni u našoj uluci u Zrenjaninu, i moja mama bi u haljinama od krep materijala sa naglašenim strukom i girtnom od istog materijala bila pojava za kojom su se okretali i najstidljiviji. Toliko mi je to značilo, da i danas, kad god priđem garderoberu sa namerom da se obučem, biram kombinaciju koja je zapravo omaž mojoj mami.

Kada bi vaš stil trebalo da govori umesto vas, koja bi to bila poruka koju biste svojim odevnim kombinacijama voleli da prenesete ljudima?

- Možda je odgovor već u prethodnom pitanju. Novac ne diktira stil, niti je stil puka pojava bez namere neverbalne komunikacije u društvu. Kako mi je pripala i uloga bake, najviše me raduje kada me četvorogodišnja unuka Simona dobro odmeri i kaže svojoj mami: `Hoću kapu kao Oljinu.` I moja modna misija je tada ostvarena.

Imate li običaj da čuvate vaše stare odevne komade, pa da im se posle nekog vremena vratite i ponesete ih kao da su potpuno novi?

- Najviše me raduju retro trendovi zbog kojih mogu ponovo da obučem zvonarice koje su u eri sedamdesetih bile simbol bunta, a njih još imam u plakaru.

Jeste li uticali na vaše kćerke da stvore prepoznatljiv modni izraz umesto da se uklapaju u vladajuće šablone kojima su devojke često sklone?

- Moja starija kćerka Jovana i danas se često oslanja na savete koje joj dajem, iako sam svesna da je ona više nasledila moju energiju za pronalaženje odevnih kombinacija i to je deo njenog karaktera. Dok Jelena, moja mlađa kćerka, insistira da se angažujem i oglašavam na društvenim mrežama jer joj se veliki broj drugarica obraća sa molbom da im pomognem. One su toliko različite da nisam mogla da utičem istovremeno na njih, već sam se zadovoljavala samo povremenim savetima i ulogom njihovog stiliste iz senke.

Pre nekoliko meseci vaše pojavljivanje na reviji Suzane Perić u Novom Sadu izazvalo je veliku medijsku pažnju, kada ste dobili mnogobrojne komplimente na račun izgleda. Jeste li očekivali takvo oduševljenje ljudi svih generacija?

- Poziv Suzane Perić zapravo je bio upućen mojoj Jovani, ali kako je ona te večeri bila angažovana u predstavi `Violinista na krovu`, u `Srpskom narodnom pozorištu`, predložila je Suzani da njena alternacija bude njena mama. Nisam ni znala za njihov dogovor dok me Jovana nije nazvala i rekla: `Hajde, mama, molim te...` Bilo je to nešto tako novo za mene, i uz blagu dozu neuklopljivosti ispostavilo se vrlo podsticajno. Divna Suzana Perić, odlična organizacija, prelepi mladi svet. Hvala im što su mi dozvolili da se kao baka-manekenka prošetam modnom pistom i ostavim mali trag za moje unuke Simonu i Petru, a možda i malo pojasnim onaj Đoletov stih: `Al' kad se spusti moja dragana`.

Smatrate li da se žene uglavnom lepo oblače zbog drugih žena ili to, ipak, rade zbog muškaraca?

- Često ta dva opredeljenja budu kontraproduktivna. Moje opredeljenje je uvek prilika za koju se spremem, sa željom da me odabrani stil učini dodatno sigurnom, a potom i primećenom u društvu u kome sam. Nikako radi kompeticije ili dodatnog utiska na mušku percepciju.

Vaš suprug poznat je po veoma ležernom načinu odevanja, koje se uglavnom sastoji od majica i farmerki, jeste li nekada pokušali da utičete na njegov modni izraz?

- Nikako, jer njegov stil je odraz njegovog identiteta, harizme i autonomnosti stvaralaštva koji me je od prvog trenutka privlačio.

Dobro je poznato da ste od prvog susreta sa Đoletom na novosadskom Štrandu postali njegova muza. Koja je vaša najdraža pesma od svih koje vam je do sada posvetio?

- Ne usuđujem se da stavljam tapiju na njegove pesme. One su proizvod inspiracije sveukupnog ambijenta u kome stvara, pa čak i kada je pesma naslovljena mojim imenom. Zadivljena sam, zapravo, njegovim senzibilitetom, neponovljivim metaforama i neiscrpnim talentom da na jednostavan, a tako originalan način, iz percepcije ličnog uvida prenese na unuverzalni, vanvremenski opus njegovog stvaralaštva. To je ono čime sam oduševljena.

Danas nije redak slučaj da se brakovi raspadaju već kada se dese prvi problemi u porodici, čime ste se vi rukovodili u teškim situacijama?

- Literaturom iz oblasti psihologije, kreativnošću, kao i savetima koje sam dobijala od moje mame, a kasnije i od moje dece.

Smatrate li da je žena stub kuće i da od nje zavisi kako će funkcionisati većina stvari u porodici?

- Naravno da smatram da je žena stub u kući, a vi biste verovatno znali da mi pokažete kuću sa samo jednim stubom. Dobar balans između stubova čini krov stabilnim. Uloga žene je vrlo kompleksan položaj - ona je orgnizator gravitacije u kosmosu i na momente mi bude veoma teško što je vekovima osuđivana na nepoverenje. Sigurna sam da bi opstanak na planeti umnogome bio bezbedniji da je njena uloga označena kao primarna. Ali, nije.

Da li ste posle dve kćerke imali nove, do tada nepoznate izazove tokom odrastanja i vaspitavanja sina?

- Odrasla sam uz starijeg brata, tako da znam pedagošku ulogu roditelja na muško-ženskoj relaciji vaspitavanja. Aleksa je divan, topao i društveno odlično orijentisana osoba, koja se sa izrazitom toplinom odnosi prema starijim sestrama, devojkama i prijateljima.

Kao što i sami naglašavate, od pre nekoliko godina postali ste baka, jesu li vas unuke Simona i Petra podmladile?

- Okružena sam bakama koje žele da budu podmlađene, a priroda je samo retke i probrane obeležila aurom večitih devojčica. Možda me zato i moja prva unuka Simona od prvog trenutka zove Olja.

Koliko su za vaš lep izgled, između ostalog, presudni sreća i porodični sklad u kome živite?

- Mladost, lepota, gracioznost - sve je to miraz koji se začas skrcka. Cveće iz svadbenog buketa začas uvene ako ga pravilno ne rasadiš po sunčanim i senovitim stranama porodične bašte. Trudila sam se da laticama nežnosti i strasti pospem i najtrnovitije staze tog vrta. I uspela sam, i da porodica bude skladna zbog mene, i da ja ostanem lepa zbog nje.

Kada obavite sve dnevne obaveze, koji su to sitni, samo vaši, rituali koji vas čine srećnom?

- Upravo su moje dnevne obaveze ti sitni rituali koji me čine srećnom.