Mirjana Karanović: Živimo u jednoj tragediji koja na trenutke deluje nadrealno (video)

Posle sjajnih kritika na ovogodišnjem Berlinalu, za lik glavne junakinje u filmu Bojana Vuletića “Rekvijem za gospođu J.”, Mirjana Karanović trijumfovala je i na jubilarnom Festu - dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu u nacionalnoj takmičarskoj selekciji.

Glumica koja se odavno etablirala na samom vrhu srpske, ali i regionalne kinematografije, osvojila je isto priznanje na Festu i prošle godine, za ulogu u drami “Dobra žena”, kojom se prvi put predstavila kao reditelj.

- Volim nagrade, mada nisam ljuta kad ih ne dobijem. Kada sam počinjala kao glumica, svi su mislili - ona je kao naturščik, neće tu biti neke karijere. Zato sam se borila, a kada si mlad onda i dobijaš uloge. Ali, s godinama, glumica nekako ide u stranu, i sve je manje prilika. Sada, kada imam puno iskustva i znanja, ja dobijam uloge koje su sve bolje i slojevitije, i sve veći izazov za mene kao glumicu. Uloga u filmu “Rekvijem za gospođu J.” bila je vrhunski izazov.

Mirjana Karanović: Priznanje istine i pokajanje imaju isceljiteljsku moć

Odigrali ste najsloženije i najuzbudljivije likove u svim žanrovima. Zbog čega vam je lik Gospođe J. bio tako veliki izazov?

- Gospođa J. je odsečena od bilo kakve spoljašnje emocije, spoljašnje manifestacije onoga šta je unutar nje, i ja zbilja nisam mogla da je donesem glumačkim veštinama i rešenjima za kojima sam do sada posezala. Sve moje dosadašnje glumačko iskustvo bilo je nepotrebno, zato što je njen lik toliko ogoljen, toliko očišćen od svega i tako sakriven, da sam mogla samo da budem ta žena. Strašno je teško biti neko, a ništa ne glumiti, ne igrati, ne koristiti znanje koje imaš. Gluma je moj posao, moja strast, ja volim igru. U ovom filmu čak ni tu igru nisam imala, morala sam da izvrnem svoju dušu i da je “stavim na tacnu”.

 

Vaša junakinja je radnica koja je ostala bez posla, a kao jedini izlaz u životu vidi tranziciju “na onaj svet”. Koliko ste lično bili inspirisani za ovaj lik?

- Kada sam prvi put videla film, gotovo sam se uplašila od intenziteta praznine u Gospođi J. Te nule do koje je ona stigla, tog praznog prostora i te pustinje u njoj. Ali, kao osoba nisam joj bliska, čak i kada imam trenutke depresije ili umora oni se ne pretvore u neko stanje, uvek ostaju samo male faze u životu koje traju pola dana. S druge strane, s obzirom na to da se bavim ljudima, da ih posmatram, da je moj fokus na tome da imam empatiju prema onima s kojima živim, sve što se događa - doživljavam i lično. Zbog toga nikada nisam mislila da treba da odem iz ove zemlje, i da karijeru pravim negde na drugoj strani. To o čemu govori film “Rekvijem za gospođu J.” jeste priča o ljudima čijim sam životima prisustvovala. I to nisu samo neki slučajni prolaznici, nego ljudi koji su meni bliski. Zato za njih imam duboko saosećanje.

Mirjana Karanović: Kada napunite 50 godina možete sebi da dozvolite i greške

Reditelj Bojan Vuletić je sve to ispričao na izuzetan način, kroz crnu komediju. Da li je to najprecizniji žanr za našu svakidašnjicu?

- Kad sve postane toliko tragično, onda deluje i komično. Živimo u jednoj tragediji koja na trenutke deluje nadrealno, da ne znaš šta drugo da radiš, nego da staneš i da se smeješ. To su situacije koje su potpuno apsurdne, od kojih čovek ne može da se odbrani, i koje na kraju, bez obzira na to koliko su tužne, izazivaju humor.

 

Koliko je važno što “Rekvijem” ipak ima optimističnu poruku?

- Ono što je ishodište svega o čemu govori jeste povratak. Volim takve filmove i takve priče. To je odnos prema životu u kojem, zapravo, priznajemo koliko je teško, koliko je na trenutke gotovo beznadežno postojati, živeti ovde i u ovakvom svetu. Ali, ta želja da se živi ipak opstaje, i ono što je osnova, ili nekakva mreža na kojoj stoji naš život - na kraju izdrži teret svih nedaća. Nekako sve dobija mogućnost da postoji.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +