Viki Miljković: Surovi sam profesionalac, ali karijera ne sme da bude ispred porodice || Hello Magazin!

Pristankom na učešće u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda” pevačica Violeta Viki Miljković pre dve sezone vratila se u žižu javnosti. U godini u kojoj proslavlja četvrt veka postojanja na estradi i deceniju bračne zajednice sa životnim partnerom, sa kojim priželjkuje proširenje porodice, za magazin “Hello!” govori o dostojanstvenoj borbi za svoje mesto pod estradnim suncem, kao i duhovnom štitu koji gradi kao odbranu od svega što preti da ugrozi njen mir.

Prošlo je dvadeset pet godina od kada ste objavili album prvenac. Kako vam sa ove vremenske distance izgleda početak?

- Imala sam sreće da odmah uđem u tabor najboljih. Prema Marini Tucaković najviše osećam zahvalnost. Ona i Futa napravili su moj prvi, a kasnije i drugi album. Marina, posle toga, ko zna koliko još pesama. Tada je početak bio potpuno drugačiji, neko je morao da veruje u vas. Moja porodica nije imala novca da sama isfinansira tako veliki projekat kao što je album. Danas ljudi lakše dolaze do pesama, ali je, sa druge strane, teže da se one izdvoje.

Ove godine slavite još jedan jubilej, deset godina bračne sreće sa suprugom Draganom. Planirate li da obeležite taj datum?

- To bi bilo vrlo lepo, iako se dešava da od količine posla i putovanja ponekad zaboravimo na neke važne datume. Imamo mi i druge naše datume, a ne samo godišnjice braka. Zajedno smo već dvadeset tri godine, pa je brak došao više kao odluka da to i ozvaničimo, jer nam pre toga ta formalnost nije bila toliko potrebna.

Kažu da nijedan brak nije idealan, ali da je važno umeti napraviti kompromis. Slažete li se sa tim i ko u vašem odnosu češće popušta?

- Suština braka je u pravljenju kompromisa. Popuštamo i on i ja. Priznajem, možda ja ređe.

Pošlo vam je za rukom da se u medijima nikada ne pojavi naslov “Viki Miljković pred razvodom”. Jeste li se ikada približili toj ivici?

- Ne, zaista nikada. Od prvog dana do sada imamo divan odnos koji ništa ne može da poljulja ni uništi. Daleko od toga da nemamo razmirice i sitne čarke, ali to je dečja igra. Jednostavno, neko ima sreće da nađe srodnu dušu jako mlad, kao što je naš slučaj, a neko, pak, mora duže da traga za svojom srećom.

Koliko vas je ljubav kroz godine menjala?

- Bila sam mnogo mlada kada smo nas dvoje kročili u vezu, koju u početku moji roditelji nisu odobravali. Ipak, ubrzo su shvatili da sam se ja mnogo zaljubila i da su naše namere časne. Sada, sa ovom zrelošću i iskustvom, naravno da sam se promenila, ali nas dvoje smo zajedno sazrevali i napredovali. Pratili smo jedno drugo i međusobno se podržavali. To je veoma važno.

Po čemu pamtite prvi susret sa Draganom?

- Naše poznanstvo počelo je svađom. Na jednom koncertu sam posle dve otpevane pesme započela treću, koja nije bila u planu. Ponela me je publika i u trenutku sam samo krenula u sledeću numeru. On je tada bio najtraženiji šef orkestra i pratio je sve najjače pevače. Kada sam započela tu neplaniranu treću numeru, naredio je muzičarima da ne sviraju. Ostavio me je da pevam „na suvo“. Kada se koncert završio, napala sam ga, a on mi je uzvratio: “Šta ti, mala, umišljaš? Odakle ti pravo da ubacuješ pesme bez najave?” Svašta smo jedno drugom rekli, a da bi bilo još luđe, oboje smo tog trenutka osetili neku „hemiju“, bez obzira na izgovorene reči. Ubrzo smo se videli u mirnijoj atmosferi. Prvi poljubac je pao na koncertu u Banjaluci, šest meseci kasnije.

Smeta li vašem suprugu što vam se udvaraju drugi muškarci?

- Ne postoji čovek koji nije bar malo ljubomoran, ali smo mi izgradili odnos pun poverenja, tako da to ne dolazi na naš dnevni red. Taške zaštitnički stoji iza mene, on se ovim poslom bavi duže od mene i razume sve njegove strane.

Postoji li nešto što biste rado promenili kod njega ili on kod vas?

- Taške je ponekad previše strog i brzo donosi odluke, zbog kojih se kasnije možda i pokaje, ili se ispostavi da one nisu bile dobre. S druge strane, ja sam preterano fleksibilna i popustljiva, pa bi bilo najbolje kada bismo bili na sredini . Ali, nikada ne može da bude idealno. Bitno je da se dopunjujemo.

Šta je tajna uspešnog braka?

- Tajna je da tajni nema, sve karte su otvorene. Puno pažnje, poverenja, podrške, usredsređenost jedno prema drugom.

Pre dve godine izjavili ste da biste voleli da rodite još jedno dete. Da li je ta želja još jednako jaka?

- Veoma volim decu i mnogo mi je žao što do sada nisam postala mama devojčice ili još jednog dečaka. Volela bih, naravno, da se to desi, a i Andrej bi voleo da dobije brata ili sestru. U krajnjem slučaju, i Taške i ja imamo braću, pa znamo koliko ta podrška znači.

Mnoge vaše koleginice odlučile su se na veštačku oplodnju. Da li bi za vas to bila jedna od opcija?

- Ukoliko bi to bilo potrebno, nemam problem, ali ne radi se o tome.

Jeste li ikada pomišljali da usvojite dete, da li biste se eventualno odlučili na taj korak?

- Da nemam mogućnost da biološki postanem majka, to bi bila izuzetno dobra opcija za mene. Divim se roditeljskoj volji Sergeja Ćetkovića i njegove supruge koji se divno brinu o dve usvojene ćerkice. Kao i svim drugim roditeljima usvojene dece.

Vaš sin odrasta u muzičkoj porodici. Pokazuje li sklonost ka toj umetnosti ili još želi da bude novi Ronaldo?

- Sport je još ubedljivo na prvom mestu. I ne samo fudbal, već i tenis, pa i neke druge veštine. Hiperaktivan je i posvećen sportu. Vreme će pokazati da li ima sklonosti ka umetnosti. Genetski kod mu je i te kako naklonjen za tako nešto.

Koliko ste strogi prema njemu kada je reč o školskim obavezama, ima li potrebe za kontrolom?

- Veoma pridajem pažnju njegovom školovanju, stroža sam od Tašketa kada su školske obaveze u pitanju. Trenutno idemo u treći razred, zajedno sa njim prolazim kroz sve. Za sada mu škola odlično ide i nemamo nekih većih problema, ali veoma je potrebno da se mi kao kontrolori posvetimo njegovim obavezama i učimo.

U kakvim ste odnosima sa suprugovom kćerkom iz prvog braka i kakav je njen i Andrejov odnos?

- Jelena je divna, obrazovana devojka, koju obožavam. Puno nam je pomagala i u odgajanju Andreja, divna je i kao dete i kao sestra. Nikada je nisam razdvajala od njenog brata i žao mi je što nismo imali prilike da više vremena provodimo zajedno, jer je ona rođena u Nemačkoj i ceo život je tamo. Ipak, stižemo da se viđamo i družimo. Ona dolazi kod nas, a i mi smo često u Nemačkoj, gde provodimo deo vremena tokom godine.

Viki Miljković: Letovanje na Karibima sa suprugom Draganom povodom dve decenije ljubavi

Smatrate li da su izazovi roditeljstva danas veći od onih u vreme vašeg odrastanja?

- Nikada nije bilo lako biti roditelj, a čini mi se da je sve teže. Današnji život traži i ogromnu posvećenost poslu. Danas ljudi više rade, a slobodnog vremena je manje. Zbog toga deca ponekad trpe. I okruženje je nekada bilo sigurnije. Ja sam odrastala tako da se roditelji nisu previše brinuli da li će me neko presresti na ulici. Danas je ipak drugačije vreme po tom pitanju.

Jeste li ikada svesno karijeru stavili ispred porodice ili možda nesvesno dali prednost profesionalnim obavezama?

- Surovi sam profesionalac, ali nikada karijera ne sme da bude ispred porodice. I sami možete da zaključite koliko se trudim da u mojoj porodici sve bude pod kontrolom. Trudim se da sve postignem. To ponekad zahteva mnoge žrtve, neprospavane noći, ali navikla sam i neću da se žalim i kukam, jer volim svoj posao.

Da li je u šou-biznisu teže uspeti ili opstati?

- Znate kako kažu - put do vrha ćete nekako i pronaći, ali tamo duvaju jaki vetrovi, koji te očas sruše. Najteže je upravo to - održati se. Dati novu energiju, pratiti vreme. Hvala Bogu da mi to polazi za rukom.