Petar Benčina: Bilo bi zanimljivo i voleo bih da sa supugom stanem na scenu

Vernim gledaocima serije “Komšije” nije promaklo da u drugoj sezoni nema Petra Benčine, te smo potražili mladog glumca kako bismo iz prve ruke saznali šta se dešava sa njegovim likom, čime je okupiran ovih dana, ali i kako izgleda njegov život od kada je pre šest meseci postao otac.

Šta trenutno zaokuplja vašu profesionalnu pažnju?

- Snimam seriju “Psi laju, vetar nosi” za „Radio-televiziju Srbije“, u kojoj glumim kontroverznog advokata. Reč je o zanimljivom projektu o kojem mi je Radoš Bajić, koji “stoji” iza cele priče, govorio još pre nekoliko godina. Mislio sam da se od te ideje odustalo i skoro da me je iznenadio poziv, ali u Srbiji očigledno nije lako početi snimanje.

Zbog čega vas nema u drugoj sezoni “Komšija”?

- Nije isključeno da se Čombe pojavi u nastavku.

Na poziv vašeg profesora Dragana Petrovića Peleta, od oktobra radite kao stručni suradnik na Fakultetu dramskih umetnosti.

- Odgovornost je i privilegija raditi sa kreativnim mladim ljudima, a za ovu klasu mogu da kažem da je jedna od najtalentovanijih koja je ikada upisala Akademiju. Mnogo učim od njih, a verujem da i oni mogu nešto da saznaju od mene. Beskrajno me raduje i što sam po drugi put na časovima glume kod profesora Petrovića, doduše u malo drugačijoj poziciji.

Kakav ste bili đak, a kakav student?

- Osim što sam trenirao fudbal išao sam u grupu kod Mike Aleksića, a kod njega se znalo: ako nisi odličan, ne možeš biti član grupe. Bio sam i odličan student.

Pre nepunih šest meseci dobili ste ćerku Stašu. Kako izgleda svet posmatran očima roditelja?

- Neću biti mnogo originalan ako kažem da je roditeljstvo nešto neopisivo, ali zaista je tako. To je onaj segment života kada sve radiš sa zadovoljstvom i osmehom na licu, ništa ti nije teško. Baš sam nedavno razmišljao kako bi bilo sjajno kada bismo svim obavezama koje nam život nameće mogli da pristupimo na taj način.

Da li ste počeli da obnavljate gradivo za najmlađe?

- Staša je suviše mala za bajke i pesmice. U ovom uzrastu zainteresovana je samo za navijačke melodije koje umiruju grčeve.

Većina ljudi pre nego što dobije dete tvrdi kako neće biti od roditelja koji skoro svaku rečenicu počinju sa “nije što je moja, ali...”, pa pokleknu.

- Svaki roditelj misli da je njegovo dete neodoljivo i neponovljivo, pa ni ja nisam izuzetak. Šalu na stranu, trudim se da ne smaram, ali nije mi strano da sa bliskim osobama podelim nešto što me je razgalilo. Generalno, više uživam u nekim našim trenucima, nego što sam spreman da o tome govorim. S druge strane, ne smeta mi kada drugi pričaju o svojoj deci. Sve je stvar izbora.

Izbor vas i vaše supruge Tamare Dragičević je da ne iznosite detalje iz privatnog života, iako oboje imate brojne fanove koji bi voleli da što više znaju o vama.

- Svestan sam da će nas kao javne ličnosti, pa i kao glumačko-bračni par, uvek pratiti ta vrsta interesovanja, nije mi problem ni da podelim neke stvari iz privatnog života, ali granica dobrog ukusa mora da se poštuje. Pitanje mere je od presudnog značaja. Ako mene pitate, privatni plan ne bi trebalo da nadvlada profesiju, ne bi trebalo ni da bude u istoj ravni.

Postoji li šansa da se Tamara i vi nađete na zajedničkom glumačkom zadatku?

- Ta mogućnost je uvek otvorena i možda nekome padne na pamet da nas poslovno spoji, ali to bi svakako trebalo da bude neka lepo osmišljena priča. Nismo mnogo radili zajedno, bilo bi zanimljivo i ja bih to voleo. Verovatno i ona. Mada, možda i ne bi? Bolje da je prvo pitam.

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +