Stefan Živojinović: Svestan sam da ne bih bio medijski interesantan da Brena nije moja majka

Stefan Živojinović, stariji sin Lepe Brene, nakon studija u Americi odlučio se za estradnu karijeru i sada je snimio svoju prvu pesmu pod nazivom Druga liga.

- Kako se bližio kraj fakulteta, jedva sam čekao da se vratim u Srbiju. Ubrzao sam studiranje i završio pre roka. Sada jedva čekam da se bacim u akciju i počnem da radim - kaže Stefan.

Otkud želja da postaneš pevač?

- Majka mi je rekla da sam odmalena imao talenat i da sam stalno pevušio, hteli su da me upišu u muzičku školu, ali ipak smo se opredelili za klasičnu privatnu školu, pa nakon toga i za fakultet. Ali uvek su mi pričali kako treba da imam i plan A i plan B i uvek sam radio više stvari odjednom.

Koji je bio prvi Brenin komentar kada si joj saopštio da hoćeš da snimiš pesmu?

- Oduševila se. Ne sećam se prvog komentara. Poslednjih deset godina na proslavama i žurkama ja uvek uzmem mikrofon da otpevam nešto, pa ih nije iznenadilo to što sam odlučio da krenem tim putem.

Jel te mama upozorila na negativne strane tog posla?

- Jeste, naravno. Ako neko zna šta me čeka i koliko je teško baviti se tim poslom, to je ona. Dok sam odrastao, gledao sam svojim očima kako sve to funkcioniše. Ona mi je mnogo pričala o tome šta i kako treba da radim. Upozorila me je da se ne obazirem na loše komentare jer će ih uvek biti.”

Da li će ti pomoći ili odmoći to što si sin Lepe Brene?

- Uvek imate neki plus i minus. Volim iskreno da pričam i svestan sam da ne bih bio medijski interesantan da ona nije moja majka. S druge strane, imam fenomenalnu podršku jer ona svoje znanja svakodnevno deli sa mnom. Ne gledam s negativne strane to što gradim karijeru na njenom imenu.

Jel ona stroga majka?

- Nije stvarno, nikad mi ništa nije branila. Ni oko škole čak ništa nije zahtevala. Trudila se da steknem osećaj odgovornosti i prema svojim obavezama u školi i prema parama, pa i prema poslu. Odmalena nas je učila kako čime treba da baratamo.

Da li si imao sve što poželiš ili je mama davala novac na kašičicu?

- Imamo mnogo zahvaljujući njima i svestan sam da živimo u Diznilendu. Svestan sam i toga da je naš život nerealan u odnosu na prosečne živote, ali suština svega jeste to da su oni ni od čega stvorili mnogo, izborili se i ostali normalni. Brena zna da ceni svaki dinar, svaki cent, i to je ono najvrednije što su nama preneli, da cenimo ono što imamo.

O tvojoj porodici dosta se piše, da li se plašiš da ne ispliva i neka tvoja tajna?

- Nemam ja šta da krijem. Šta god da se pisalo za nju, pogađalo je i nas, ali to je sastavni deo ovog posla.

Pisalo se da je Brena bila žrtva porodičnog nasilja, sigurno ti nije bilo lako da čitaš u novinama da ti otac maltretira majku?

- Nije mi to teško palo, mi smo se smejali jer smo znali da to nije istina. Bilo mi je malo krivo što je tako nešto izašlo u novinama jer veoma je retko u današnje vreme da se neko tako lepo slaže kao moji roditelji. Oni su idealan par.

Ko je bio stroži – Boba ili Brena?

- Oboje su bili pravični, niko nije popuštao. Kada baš nešto zabrljamo, ćale uleti sa forhendom i onda znamo da smo baš pogrešili. Viktor i ja smo bili dileje kao klinci, bili smo opičeni. Najviše smo pravili probleme jedan drugom, tukli smo se, maltretirali, ali volimo se najviše na svetu. Kao klinac nisam mogao da legnem da spavam dok se Filip i ja ne izrvemo.

Da li je Filip autoritet Viktoru i tebi?

- Filipa sam uvek gledao kao idola, šta god da je radio – od škole do tenisa – ostvarivao je fenomenalne rezultate i bio mi je uzor dok sam odrastao. Viktor je opičen, svoj, i ne da niko ništa da mu kaže, sve radi na svoju inicijativu.

Što ti i Viktor niste osnovali neki bend?

- Zašto da ne, ako se odluči za to, ja ću ga podržati. Naši roditelji izborili su se da mi možemo da biramo čime ćemo da se bavimo, i pored svega što imamo, mislim da je to naša najveća sreća.

Kakav ti je plan, kada počinješ s nastupima?

- Snimili smo pesmu Druga liga, imam bend i vežbamo skoro godinu dana. Napravili smo dobar repertoar, ima mnogo roka, popa, narodnjaka, čak i strane muzike, baš smo ga izmiksali. Sada planiramo da promovišemo i reklamiramo pesmu, i stvarno jedva čekam da počnemo da radimo i da nas neko pozove. Ne planiram odmor, željan sam rada i nadam se da će biti posla. Snimio sam i pesmu pod nazivom Dva ludaka, smišljamo šta ćemo za spot, pa ću i nju predstaviti publici.

Da li pevaš i mamine pesme?

- Naravno, kako da ne. Ne bih ja bila ja - mi je njena omiljena, prelepo ju je otpevala i veoma je emotivna pesma.

 

Brena je izjavila da ti više nije mama nego supervizor.

- Pa jeste, što se tiče posla, objektivni smo i hladni, ne unosimo previše emocija. Ona je surovo iskrena, kod nje nema foliranja i laganja. I što se tiče ovog intervjua, dogovarao sam se s njom šta ću i kako da pričam, ali na kraju sam odlučio da govorim iskreno iz srca jer nisam neki folirant nego normalan dečko koji nema šta da laže.

Čudno da niko od vas trojice nije krenuo Bobinim stopama i odlučio se za tenisku karijeru?

- Pa mi smo svi igrali tenis, Filip je od nas trojice bio najuspešniji. On je osvajao državna prvenstva i preko tenisa je mogao da bira jedan od pet najboljih fakulteta u Americi koji su u prvoj diviziji. Viktoru i meni Filip je bio čudo u tenisu. Odustao je jer koja je verovatnoća da će neko od milion tenisera uspeti da postane novi Slobodan Živojinović ili Novak Đoković?!