Nemanja Nedović i Mina Milutinović: Skladnu vezu izgradili smo na poverenju

Mladi, lepi, uspešni i zaljubljeni, manekenka Mina Milutinović i košarkaški reprezentativac Nemanja Nedović uživaju u skladnoj vezi, koju su pre tri godine, ubrzo pošto su počeli da se zabavljaju, podigli na viši nivo time što su počeli da žive pod istim krovom. Posle Valensije, u kojoj su proveli jednu godinu, “usidrili” su se u Malagi, živopisnom andaluzijskom gradu, u kojem Nemanja igra za košarkaški klub “Unikaha”.

Ako se u prvom trenutku odluka o zajedničkom životu nekome i učinila ishitrenom, vreme je pokazalo da je Minino preseljenje u Španiju bio pametan potez. Bezuslovna podrška, razumevanje i snažne emocije koje ih vezuju od prvog dana ispostavili su se kao dobitna kombinacija za uspehe koje oboje nižu u svojim profesijama. Dvadesetšestogodišnji prvotimac “Unikahe”, rodom iz Nove Varoši, u dresu španskog kluba proletos je osvojio “Evrokup”, a upečatljive su bile i sportske bravure koje je na terenu demonstrirao sa “Orlovima”. Četiri godine mlađa Mina, koja je rođena i odrasla u Smederevskoj Palanci, pažnju modnih stručnjaka privukla je pobedom na međunarodnom izboru “Miss World Next Top Model”, od kada vešto krči put u toj industriji. Dok osvaja tržište Evrope, sanja o Americi, u kojoj svoju budućnost vidi i njen dečko.

Posle uzbudljivog odmora u Grčkoj, gde su u društvu Bogdana Bogdanovića i njegove devojke uživali na Mikonosu, letnje dane provode u Beogradu. Iako je ovaj period bio rezervisan za pripreme sa reprezentacijom, zbog povrede ramena, koju je zadobio na treningu, Nedović se oporavlja u prestonici, nadajući se da će prvog dana septembra sa nacionalnim timom zaigrati na “Evropskom prvenstvu”.

Uprkos neizvesnosti, atraktivan par fokusiran je na pozitivne misli, vreme provode sa porodicom i bliskim prijateljima, a nije im stran ni nadaleko čuveni noćni život Beograda, u koji kao po pravilu idu u duetu. U prvom zajedničkom intervjuu za “Hello!” otkrivaju detalje svog odnosa i zajedničkog života u Španiji.

Nemanja, oporavljate se u Srbiji. Kako provodite dane?

Nemanja: Vratio sam se ranije sa Kopaonika, gde sam bio na pripremama sa reprezentacijom, i odmah počeo terapije na koje svakodnevno odlazim. Rečeno mi je da moram da mirujem, tako da za sve imam isuviše vremena.

Kako se trenutno osećate?

Nemanja: Oporavak ide svojim tokom, svakim danom sam sve bolje, ali je još neizvesno hoću li biti spreman za “Evrobasket”. Povreda nije naivna, kao što je izgledalo u prvi mah, tako da se o narednim koracima sada pita i moj matični klub “Unikaha”.

Mina, kakve utiske nosite sa Mikonosa?

Mina: Nemanja i ja volimo da putujemo zajedno. Uživamo u svakom slobodnom trenutku i to vreme uglavnom koristimo za obilaženje različitih destinacija. Ove godine odabrali smo Mikonos i oboje smo zaista uživali. Ostrvo je božanstveno, plaže i more takođe, a imali smo i sjajno društvo. Uživali smo i u čarima noćnog provoda, po kome je Mikonos poznat. Nosimo nezaboravne utiske i sigurni smo da ćemo mu se vratiti.

Prija li vam leto u Beogradu?

Nemanja: Beograd je naš omiljeni grad. Uvek nam nedostaje, jer smo cele godine fokusirani na posao, pa jedva čekamo leto da mu se vratimo i uživamo.

Noćni život prestonice, poznato je, ima posebne čari.

Nemanja: Ne preterujemo sa izlascima. Slobodno vreme radije provodimo sa prijateljima uz lepu večeru i u mirnijoj atmosferi.

Tri godine živite u Španiji. Kakve utiske nosite?

Mina: Godinu dana živeli smo u Valensiji, potom smo se preselili u Malagu gde smo već dve godine. Lako smo se prilagodili, jer nam tamo baš sve odgovara. Malaga je prelepa i, da možemo, celu Nemanjinu karijeru proveli bismo tamo. Ali videćemo šta će se dešavati u budućnosti.

Odluku o zajedničkom životu doneli ste brzo, neki bi rekli prerano.

Mina: Zbog profesija i daljine koja nas je delila to je moralo da se ubrza. Svakako da su postojali strah i neizvesnost, jer smo oboje ulazili u nešto novo, ali to je trajalo samo do trenutka kada smo počeli da živimo zajedno. Odmah smo videli da funkcionišemo odlično i sve sumnje su nestale. Uživamo u zajedničkom životu i ne prija nam kada smo dugo razdvojeni.

Kakav je noćni život u Malagi?

Nemanja: Nigde nije kao u Beogradu, a i Malaga nije naročito poznata po provodu. Međutim, od Marbelje smo udaljeni petnaestak kilometara, a tamo su žurke slične našim.

Dolazite li često u Srbiju i da li osećate nostalgiju za nečim?

Mina: Hronično smo nostalgični, nedostaju nam prijatelji i, naravno, porodica. Trudimo se da dođemo kad god nam se ukaže prilika, ali, nažalost, u Nemanjinom slučaju slobodni dani prilično su retki. Tokom sezone, u Beogradu samo samo kada “Unikaha” igra sa “Crvenom zvezdom”. S druge strane, kad je s timom van Španije, iskoristim priliku da dođem i obradujem svoje najbliže.

Mnogi kažu da je španski mentalitet sličan balkanskom. Kakvo je vaše iskustvo?

Mina: Španci su ljubazni i nasmejani, prijateljski su nastrojeni i to nam svakako prija. Vole da se vesele, što nam je zajednička crta, i u tome su nam zaista slični.

Volite li špansku kuhinju?

Nemanja: Iskreno, nisam neki ljubitelj, ali u Malagi postoji veliki broj restorana, pa je izbor raznovrstan. Naš izbor su italijanski i japanski restorani.

Umete li i sami nešto da pripremite?

Mina: Sviđa nam se da jedemo kod kuće. Volim da kuvam, a i Nemanji se dopada kako to radim.

Nemanja, budući da vam je devojka manekenka, u kojoj meri ste upoznati sa Mininim profesionalnim svetom?

Nemanja: Ranije mi to nije bilo zanimljivo, ali od kada sam sa Minom, svakako da sam više informisan o svemu. Svakodnevno slušam o “Viktorijinim anđelima”.

I vama je, sasvim sigurno, dragocena Minina podrška.

Nemanja: Na terenu sam najbolji kada je van njega sve na svom mestu. Mina mi zaista puno pomaže, uvek je tu za mene, trudi se da mi olakša. Njena podrška mi je dragocena. Divim joj se, jer život sa profesionalnim sportistom nije lak.

Godinama ste u skladnoj vezi. Na čemu se bazira ta harmonija, isključivo na emocijama ili je “u igri” više faktora?

Nemanja: Kako se oboje bavimo specifičnim poslom, poverenje i razumevanje su najbitniji faktori.

Mina: Kad god smo zajedno, maksimalno smo posvećeni jedno drugom i trudimo se da vreme provedemo što kvalitetnije.

Mina, vi ste vrlo mladi odlučili da manekensku karijeru gradite u inostranstvu. Znači li to da ste odustali od studija prava?

Mina: U manekenstvu sam od osme godine, a profesionalno bavljene tim poslom naprosto zahteva da karijeru gradite u inostranstvu. Od prava nisam odustala, osim što sam se u međuvremenu prebacila na privatni fakultet. Daću sve od sebe da ga uspešno završim.

Koliko vam je pre veze sa Nemanjom sport bio bliska tema?

Mina: Nikada mi nije bio stran, svojevremeno sam trenirala karate i rukomet, tako da sam oduvek bila upućena i u sportska dešavanja, ali od kada sam sa Nemanjom, košarci, naravno, posvećujem više pažnje nego ranije.

Koliko vam Španija pruža mogućnosti na profesionalnom polju? Kakva je tamo modna scena?

Mina: Modna industrija prilično je razvijena, Španci imaju fenomenalne brendove, a ja se svojim izgledom uklapam u ono što traže, tako da zaista imam dosta posla. Najviše vremena provodim u Madridu i Barseloni, tamo imam najveći broj angažmana.

Nemanja, da li je “NBA” još vaš san?

Nemanja: “NBA” će uvek biti moj san, od njega neću odustati. Postoji plan da se za godinu, dve vratim u Sjedinjene Američke Države, što bi svakako odgovaralo i Mininoj karijeri.

Mina, kakve su vaše profesionalne ambicije?

Mina: Zadovoljna sam kako se odvija moja karijera. Trenutno radim širom Evrope, što mi odgovara jer uspevam da se posvetim obavezama na fakultetu, ali i vezi. Naravno da bih u profesiji volela da osetim čari Amerike, to mi negde i jeste cilj, ali sve u svoje vreme.

Jeste li u Španiji stekli prijatelje? Vodite li bogat društveni život?

Mina: Vreme uglavnom provodim sa suprugama Nemanjinih saigrača, naravno,  koliko mi obaveze to dozvoljavaju. Volim naša druženja, ali Nemanja i ja smo najsrećniji kada nas posete prijatelji iz Srbije.

Nemanja, u sezoni pred nama nastavljate da igrate u dresu “Unikahe”, kluba u kojem niste jedini srpski košarkaš.

Nemanja: Srbi u inostranstvu uvek bi trebalo da se drže zajedno. Prošle godine u klubu je bio Dejan Musli, ove nam se pridružio Dragan - Gagi Milosavljević i to me raduje. Uvek je lakše kada u drugoj zemlji i timu imate nekog svog.

Pored košarke, odnosno modelinga, postoji li još nešto što zaokuplja vašu pažnju?

Mina: Svu pažnju i sve slobodno vreme posvećujemo našem zlatnom retriveru Brunu, sa kojim obožavamo da šetamo plažom. Igru i trenutke sa njim ne bismo menjali ni za šta. Najlepše je kada smo zajedno.