Iva Štrljić: Ozbiljno je herojstvo sam odgajati dete, ali svoj san o majčinstvu zamišljam drugačije

 

 

Dame se ne pitaju za godine, ali ona svoje s ponosom ističe. Glumica Iva Štrljić 7. oktobra napunila je četrdeset. Vitka i negovana, na prvi pogled ostavlja utisak žene kod koje “krštenica” i fizički izgled nisu kompatibilni. I duhom je, reklo bi se, mlađa od većine vršnjaka. Raduje se godinama koje dolaze, i to se vidi na njenom licu. Iako su jubilarni rođendani za mnoge povod da podvuku crtu i zapitaju se da li je moglo i trebalo drugačije, Iva ne želi da se osvrće. S optimizmom gleda u dane koji su pred njom, uverena da njeno vreme tek dolazi, a sve što je do sada proživela za nju je samo škola života u kojoj je mnogo naučila.

Pojedini na četrdesete gledaju kao na nove tridesete, za druge je to ulazak u petu deceniju. U kakvom raspoloženju vi dočekujete jubilarni rođendan?

- Radujem se godinama koje dolaze jer ih ne posmatram kao prolaznost već kao mogućnost da se baš sada desi nešto lepo, kao dolazak novih iskustava, novih poznanstava, novih ljubavi i otkrivanje neke drugačije, ali uvek bolje sebe. Ako tako gledate na život, onda s vremenom samo napredujete, postajete sadržajniji, a samim tim i privlačniji. Ništa jedno lice i jedno telo ne može da učini posebnim kao svaka emocija koja je “prošetala” kroz nas. Srećna sam što su tu četrdesete. Imam osećaj kao da tek sada počinje ono najvažnije, i ono sa najviše strasti, što se svih ovih godina pripremalo da “svrati” baš kod mene.

Kada se osvrnete, možete li reći da ste zadovoljni svojim životom?

- Zadovoljna sam pre svega time što sam u onim fazama života kada mi je bilo teško i kada sam se osećala bespomoćnom i sasvim samom, a mnogo puta mi je bilo tako, imala sam snage i bila dovoljno mudra da izdržim svaki teskoban trenutak, a da pri tom ne uradim ništa što je ispod ličnog dostojanstva i što nije u skladu sa mojim vaspitanjem. Srećna sam zbog svake uloge koju sam dobila, posebno zbog toga što se i danas, sa istim onim bleštavim žarom koji sam imala kao studentkinja prve godine glume, radujem svakoj novoj. Ponosna sam što sam naučila da ljude koje volim čuvam ozbiljnije nego ranije, i čestitam sebi što sve veštije umem da procenim ko je prema meni iskren. Zato volim da kažem da su ovo bile divne, poučne i uzbudljive godine, kao neka četrdesetogodišnja fabrika uspomena.

Da imate moć da vratite vreme i promenite nešto iz prošlosti, šta bi to bilo?

- U svakom odnosu, emotivnom, poslovnom ili prijateljskom, uvek sam davala sve od sebe. Volim da oni koji su pored mene rastu. Umela sam da one koji su me povredili ili na neki način obezvredili moju naklonost sasvim ignorišem, da se ne javljam čak ni kada se sretnemo na ulici, ponašala bih se kao da se nikada nismo upoznali. Tako sam završila sa nekim ljudima do kojih mi je zaista bilo stalo. Sada razmišljam drugačije. Opreznija sam. Danas znam, ne greše ljudi uvek zato što hoće namerno nekoga da uvrede, već zato što ne umeju bolje od toga, ili ne smeju. I zbog toga možda i ne moram baš da se ne javim, dovoljno je da znam sa kim imam posla.

Kada ste u životu bili najsrećniji, a koji period nerado pamtite?

- Sreća buja sa svakom novom godinom koja dolazi. Sviđa mi se što je tako. Najbolje sam bila raspoložena kada sam najviše radila.

Nepisano pravilo kaže da bi žena u četrdesetim trebalo da iza sebe ima bar jedan brak i bar jedno dete. Kakav je vaš stav na tu temu?

- Ne volim tu vrstu nametnutih agresivnih pravila. Ako neko do četrdesete nije našao osobu “za zauvek”, ne znači da je neće naći. Uostalom, takav pogled na svet bio bi prilično nefer prema starijim ljudima. Zašto jedna šezdesetogodišnja gospođa ne bi mogla da se zaljubi istim žarom kao neko ko ima dvadeset šest?! Ja sam danas mnogo spremnija za ozbiljnu vezu nego što sam to bila pre deset godina i možda ne bih uradila pravu stvar da sam se tada udala. Na razvode nailazim svakodnevno, malo je odanih i malo je čistih odnosa. Verujem u pravu stvar. Kakav god oblik imao odnos između dvoje ljudi, zvali to brakom, vezom, zajedničkim ili odvojenim životom, najvažnije je da jedno za drugo navijaju, da jedno drugom veruju.

Koliko vam je bliska pomisao da budete samohrana majka ili da, možda, usvojite dete?

- Nema plemenitijeg čina od usvajanja deteta, od potrebe da jedan mali život učiniš spokojnim. Veoma cenim ljude koji su to uradili. Ozbiljno je herojstvo sam odgajati dete. Međutim, iako izuzetno poštujem žene koje tako žive, svoj san o majčinstvu zamišljam drugačije. Iznerviram se kad mi kažu: “Rodi dete za sebe.” Ne razumem šta znači ta rečenica. Važno mi je da moje dete odrasta uz majku i oca. Čak i kada bih pored sebe imala muškarca koji ima decu iz prvog braka, volela bih ih kao da su moja, jer decu zaista obožavam.

Kada ste nedavno ušetali “namontirani” na jedan prijem, neke devojke su prokomentarisale: “Muškarac treba da ima mnogo hrabrosti da priđe ovako zgodnoj ženi.”

- Prvo moram da vam zahvalim na lepim rečim. Volim hrabre ljude, kako u emotivnim, tako i u svim drugim životnim relacijama. Kukavice su najopasnije, sa njima ne volim da imam posla. Ništa nije važno za jedan odnos koliko način kako vas neko osvaja. Volim da kažem da je osnovni začin za taj način - šlif. Nema ničeg lepšeg od muškarca koji vas poštuje i podržava.

Da li ste u muško-ženskim odnosima vi nekada bili strana koja čini prvi korak?

- Nikada ne činim prvi korak, između ostalog i zato što volim one koji se trude. Muškarcu koji mi se svideo jasno stavim do znanja da se radujem svakom njegovom sledećem potezu. Umem da pokažem naklonost.

Poznato je da redovno trenirate i zdravo se hranite, a oni koji vas poznaju kažu da vas je nemoguće sresti, a da niste tip-top doterani. Da li biste fizičkom izgledu posvećivali podjednaku pažnju i da niste glumica?

- Naravno, mene zabavlja i raduje rad na sebi. Uživam dok vežbam, uživam dok se sređujem. Jednostavno, takav sam čovek. I volim što sam takva.

Kao javna ličnost, na meti ste pohvala, ali i kritika. Neki smatraju da vas često ima na javnim dešavanjima, drugi misle da glumici nije mesto među piscima...

- Uvek će biti onih koji se bore i rade i onih koji ih komentarišu.

Kakvi su vam profesionalni planovi za predstojeću jesen?

- Volim jesen zato što mi uvek donese nešto novo. Ovaj oktobar se baš zahuktao onako kako mi najviše prija. Snimam seriju Radoša Bajića “Šifra Despot”, na “Ženskoj televiziji” sa Vojom Nedeljkovićem radim novu emisiju - “Sedmi dan”, u Zagrebu sam snimila film “Happy End”, trebalo bi da počnem sa radom na novoj predstavi Radeta Vukotića, a vrlo sam zadovoljna i uspehom treće knjige “Voleti u Beogradu”.

Šta ste poželeli dok ste gasili svećice na rođendanskoj torti?

- To znamo samo torta i ja, a obećala sam torti da nikome neću reći.