Vladimir Mikić: Jovanu volim jer je i umiljata i goropadna, i tradicionalna i konzervativna

 

 

Ljubav dugu više od tri godine biznismen Vladimir Mikić i njegova izabranica, ekonomistkinja Jovana Miljković, krunisali su brakom. U prisustvu bliskih prijatelja, poslovnih saradnika i članova porodice, na večnu ljubav zavetovali su se u beogradskom hotelu “Metropol”. Dok je Jovana prvi put izgovorila sudbonosno “da”, Vladimir je treći put “stao na ludi kamen”, a svečanoj ceremoniji prisustvovala su i njegova deca Sofija i Nina, bliznakinje iz prvog braka, i najmlađa Laura, koju je dobio u braku sa voditeljkom Snežanom Dakić. Mladoženja je odabrao elegantno odelo italijanskog brenda “Etro”, dok je Jovana blistala u venčanici španske kuće “Pronovias”. U intervjuu za “Hello!” supružnici otkrivaju detalje raskošnog slavlja, kao i zajedničkog života.

Koliko su trajale pripreme svadbenog slavlja?

- Ključni momenti - prostor, muzika, broj i struktura zvanica, ono što čini suštinu ovakve vrste proslava, vrlo brzo smo definisali, u roku od svega nekoliko dana, uz pomoć dobrih prijatelja i poznanika. Problemi, ako se tako mogu nazvati, nastali su kada smo počeli da se bavimo dekoracijom. Pored toga, dva dana pred samu svadbu vreme sam provodio sa ćerkama i majkom obilazeći butike, kako bismo odabrali toalete koje su one zamislile da obuku. S obzirom na to da smo imali određen broj gostiju iz inostranstva koji su boravili u našoj kući, nekoliko dana uoči venčanja uglavnom sam se bavio logistikom i animiranjem bliskih prijatelja i članova porodice. Umalo da zbog toga zakasnim na sopstvenu svadbu.

Da li su sve tri ćerke prisustvovale venčanju?

- Naravno, one su bile glavni gosti na proslavi. Bile su jako uzbuđene i srećne. Sofija i Nina, koje sada imaju petnaest godina, dobile su moje odobrenje da se za ovu priliku prvi put obuku kao “odrasle”, što je podrazumevalo cipele sa štiklom i koktel haljine. Laura, koja ima dvanaest godina, zbog svog uzrasta nije mogla da dobije tu dozvolu, a zbog činjenice da joj je takvo zadovoljstvo uskraćeno mnogi beogradski prodavci svedočili su kuknjavi i negodovanju. Na kraju smo, na sreću svih nas, uspeli da odaberemo odgovarajuće toalete kojima su sve tri bile zadovoljne i u kojima su izgledale prekrasno.

Jeste li od početka želeli da napravite veliko slavlje ili, pak, proslavu u krugu odabranih?

- Pravi odgovor bio bi i jedno i drugo. Slavlju je prisustvovalo oko sto pedeset najbližih prijatelja i članova porodice. Prvobitna namera bila je da napravimo venčanje sa manjim brojem gostiju, ali kada smo krenuli da nabrajamo ljude sa kojima smo iskreno želeli da podelimo radost tog svečanog čina, došli smo do pomenutog broja, tako da nismo želeli da se odreknemo prisustva bilo koga od njih.

Ko su vam bili kumovi?

- Dugogodišnji prijatelji Saša Glušac i Milan Đokić, ljudi koji su u velikoj meri obeležili pre svega moj, ali i naš zajednički život. To su osobe koje u svakom smislu imaju posebno mesto u našim porodicama i svakodnevici.

Da li ste se pridržavali svadbenih običaja?

- Jovana i njena porodica želeli su da ispoštujemo običaj po kome ću ja, na dan venčanja, doći po nju u porodičnu kuću, kako bi mi je njen otac “predao”. S obzirom na to da je ona iz Kruševca, zajedno sa kumovima, najbližom rodbinom i prijateljima na dan svadbe krenuo sam po nju. U dvorištu kuće njeni roditelji priredili su proslavu u duhu tradicije. Ceremonija “preuzimanja” bila je vrlo živopisna i ispunjena emocijama, i svakako će nam ostati u sećanju kao radostan čin koji ćemo pamtiti celog života.

Koju pesmu ste odabrali za prvi ples? Jeste li vežbali plesne korake prethodnih dana?

- Odlučili smo da to bude “The Power of Love” Selin Dion. Nismo uvežbavali prvi ples, nije ni bilo potrebe. Ja sam iskusan plesač, a Jovana se već odavno oseća dobro u mojim rukama.

Gde ste proveli medeni mesec?

- Bili smo u Srbiji, koristeći priliku da se družimo sa rodbinom, kumovima i prijateljima. Nismo bili željni putovanja. Već smo bili na skoro svim mestima koja smo hteli da vidimo, tako da nam je najveća želja bila da period nakon venčanja provedemo sa dragim i bliskim ljudima. To je ono što nam najviše nedostaje i do čega nam je stalo. Mnogi od njih boravili su u našoj kući nekoliko dana uoči i posle venčanja, a kada smo ih ispratili, otišli smo u Knjaževac i Kruševac, kako bismo sa roditeljima podelili radost.

Planirate li i crkveno venčanje?

- Naša je želja, i dogovor, da za nekoliko godina obavimo i crkveno venčanje. Želimo da obnovimo bračne zavete i podsetimo se zbog čega smo odlučili da ostatak života provedemo zajedno. Ceremoniju ćemo obaviti u lokalnoj crkvi, u mom rodnom Knjaževcu, uz prisustvo kumova i najbliže rodbine. Još nismo isplanirali datum, ali ni ne žurimo. Želimo da to bude poseban bračni zavet, spontan i iskren. Ne puka forma, već čista suština.

Sada kada ste i pred zakonom muž i žena, proširenje porodice logičan je sled događaja. Priželjkujete li da se ponovo ostvarite u ulozi oca?

- Naravno. To je prirodan osećaj svakog čoveka koji voli. Kada postoji snažna veza između dvoje ljudi, nema veće potvrde ljubavi od zajedničkog potomstva. Porodica je kruna ljubavi i posvećenosti jedno drugome.

Čime vas je Jovana osvojila?

- Osvojila me je time što su njene mane beznačajne u odnosu na vrline, što njene slabosti u trenutku nestaju pred njenom snagom, što više voli dan od noći i jutro od večeri, što bi volela da nas dvoje živimo na pustom ostrvu i imamo petnaestoro dece, što je i umiljata i goropadna, tradicionalna i konzervativna, a u isto vreme želi da poseduje sve cipele i tašne ovog sveta, zato što voli da spava na mom ramenu, što se nasmeje svakog jutra kada se probudi i kaže mi: “Dobro jutro, ljubavi”. Ali baš svakog. S druge strane, nadam se da ću uspeti da je konstantno obasipam svojim vrlinama, kako ne bi morala da razmišlja o mojim manama. Makar u narednih pedeset godina.

Vašu ljubav od samog početka pratile su spekulacije. Koliko je bilo teško odbraniti je od svih prepreka?

- Nas dvoje, osim sporadične gorčine u želucu, nismo imali većih izazova, jer su oni uvek bili potisnuti jakim osećajem ljubavi, privrženosti i poštovanja. Prepričavanje naše veze u medijima nije nas se ticalo ni u kom smislu, jer smo sve vreme znali šta osećamo i šta želimo. Živeli smo srećno i veselili se sopstvenim životima.

Kakva je Jovana domaćica?

- Kao što rekoh, Jovana je tradicionalno vaspitana, tako da svakog jutra ustaje pre mene kako bi mi skuvala kafu i napravila sendvič koji ću poneti na posao. Nikada mi ne dozvoljava da uradim bilo šta u kuhinji, makar hteo samo da naspem sok, a spremna je i da se upusti u ozbiljniju kulinarsku avanturu, kao što je pravljenje torti i kolača. Iako je po struci diplomirani ekonomista, u ovom periodu života porodica joj je apsolutni prioritet, zbog čega je spremna da, na neko vreme, zapostavi karijeru.

Da li su vaša interesovanja usmerena isključivo na biznis?

- Koliko god zvučalo čudno, ja sam izrazito kućni tip. Izuzetno držim do uređenosti prostora u kome živimo, volim da biram nameštaj, tapete, rasvetu, pločice, zavese, peškire, posteljinu, pa i dekorativne sitnice i ukrase. Potrebu za izražavanjem kulinarskih veština zadovoljavam letnjim roštiljanjem u dvorištu.

Kakvi su vam planovi u narednom periodu, čemu se najviše radujete?

- Upravo to – da se radujemo i da uživamo u životu.