Bane Vidaković: Meni slava i popularnost ništa ne znače, a ljudi se utrkuju da ih u javnosti bude što više || Hello Magazin!

Kao dečak maštao je da bude gitarista, a na štikle je stao mnogo pre šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato"

Koliko puta ste, od kada je počeo šou “Tvoje lice zvuči poznato”, sebi rekli: “Bane, šta ti je ovo trebalo?”

- Od prvog zadatka, kada je trebalo da imitiram Lepu Brenu. Čim sam video one štikletine, odmah sam se pokajao. Ali, hajde, humanitarno je. I lepo je. Sad se već dobro zabavljam, ali u početku mi je bilo strašno.

Ko se bolje snašao, Leka ili vi?

- Na publici je da proceni. Leka i ja smo ovu priču shvatili sportski i malo starinski. Uzgred, on je vazda bio karatista i u dobroj formi, tako da fizički lakše izdržava od mene. Nas dvojica se maksimalno podržavamo, i pridržavamo.

A post shared by Tvoje Lice Zvuči Poznato (@tlzpsrb) on Oct 22, 2017 at 2:57pm PDT

Kako napreduje plan da za dvanaest nedelja, koliko traje šou, smršate?

- Draga, to morate vi da procenite. Nisam presrećan. Oslabio sam trista grama, a planirao sam da skinem bar deset kilograma. Dođem kući toliko umoran da mogu samo da se najedem i zaspim. Nema ni govora o kuvanju i zdravom životu. U svakom slučaju, zategao sam se i postavio osnove za dalje.

Da li ste, zbog imitacije Lepe Brene, prvi put obuli štikle?

- Štikle sam obuvao u pozorištu, kada smo radili klasične komade. Međutim, te štikle su bile kockaste i visoke pet centimetara. Ove prave ženske štikle sam sad prvi put pokušao malo da nosim. Zgranut sam kako vi, žene, uspevate u tome da hodate. Imao sam utisak da sam na štulama.

U čijoj koži ste, kao dečak, maštali da se nađete?

- Kao dečak mislio sam da ću biti gitarista i svirati u nekom velikom bendu kao što su “Stonsi”. U tom smislu, moji heroji iz detinjstva su raznorazni muzičari.

Da li ste radoholik?

- Na kraju će ispasti da je tako, mada ja sebe definišem kao lenjog čoveka. Međutim, svi oko mene jako pate zbog toga što sam non-stop odsutan zbog posla. Činjenica je da sam stalno u nekoj jurnjavi, ali ne volim baš mnogo da radim. Zapravo, volim da biram šta ću da radim.

Zbog čega gluma, a ne nešto drugo?

- Slučajnost. Životni rulet je tako namestio. Kao gimnazijalac imao sam bendove i bio ubeđen da ću postati muzičar. Leto pre upisa na fakultet proveo sam stopirajući sa Borisom Komnenićem. On me je nagovorio da dođem na “Fakultet dramskih umetnosti”.

Koju predstavu sa repertoara “Narodnog pozorišta” preporučujete?

- Najviše se radujem kad igram “Belu kafu”, “Ivanova”, “Mariju Stjuart” i “Čudo u Šarganu”.

Šta je cena popularnosti?
- Cena popularnosti je da ne možete mirno da sedite u gradskom prevozu ili restoranu. Naš narod je previše srdačan pa voli da te štipka za obraze ili čupka za kosu. Moja generacija, Laušević, Cvijanović, Sonja i ostali, pa i ja sa njima, na vreme smo prošli pubertetske ego-tripove. Meni slava i popularnost već dugo baš ništa ne znači, a vidim da se ljudi kidaju da ih u javnosti ima što više, pogotovo od kada su zavladale društvene mreže. Ja volim svoju privatnost.

Za koga ste Bane, a za koga Branko?

- Bane sam za sve koji me poznaju, a Branko sam bio jedino za moju majku. Kad bi se ljutila na mene, znala je da zagrmi: “Branko, dolazi ovamo.”

Da li biste ponovo izgovorili sudbonosno “da”?

- Kakvo je to pitanje. Otkud znam, draga moja. Jednom sam probao, nije mi nešto naročito uspelo. Ne verujem da bih se baktao ponovo. Imam dvoje odrasle dece, kojima sam veoma zadovoljan. Čovek bi trebalo da izbegava reč “nikad”.

Slušate li više srce ili razum?

- Trudim se da u bitne životne odluke uključim razum. Ali kako je razum često dosadan, ljudi se povode za srcem, pa tako i ja. U horoskopu sam analitična Devica. Odluke donosim srcem, a onda se beskonačno samoanaliziram zašto sam to uradio.

U rimejku kog filma biste se rado pojavili?

- Ja sam filmofil, još od „Kino-kluba“, preko „Kinoteke“. More filmova sam odgledao i u mnogima od njih bih igrao. Neopisivo cenim Tarkovskog, Rubljova, Nikitu Mihalkova, Formana... Rado bih igrao u filmu koji je po žanru polukrimić polukomedija. Ništa preterano ambiciozno.

Imate li srećan broj?

- Nemam, mada sam ranije mislio da su to brojevi 7 i 9. Ne znam ni sam zbog čega.