Saša Joksimović: Verujte mi, recept za srećan brak je da ja prvi popuštam u svađama

Saša Joksimović je nedavno proslavio devet godina braka sa suprugom Nevenom sa kojom se dogovorio da svakih deset godina zajednice obeleže i žurkom...

- Znao sam da je ona prava čim sam je video. To je bilo jedanaestog januara 2001. godine - otkrio je Saša tačan datum i naglasio da se ljubav za ceo život prepoznaje na prvi pogled.

Glumac kaže da će sledeće godine, na desetu godišnjicu braka, napraviti i veselje tim povodom, a kakvo će ono biti zavisi od raspoloženja.

- Devet godina braka smo proslavili, a kad bude deseta mi pravimo ponovo svadbu i zovemo goste. I one stare, i ove nove, pa da vidimo šta je pre i posle bilo. Znate šta, to je nama ideja da svake desete napravimo nešto. Da li će biti žurka, proslava ili okupljanje samo porodice, videćemo već. Verujte mi, recept za srećan brak je da ja prvi popuštam u svađama. Iako se kaže da kriza nastupi u petoj godini braka, ipak mislim da su najveće krize krajem druge godine braka. Priznajem da smo i mi tada imali frku, ali smo je prebrodili ljubavlju. Ljubav treba da se neguje, mazi i pazi - priča on i objašnjava razliku između ekadašnjih svadbenih veselja i ovih modernih, današnjih.

- Te svadbe više se ne prave. Sad je moderno praviti japanske svadbe, sa osam ili devet gostiju. Naša svadba je bila normalna, vesela, gde se jelo, pilo, svi otišli zadovoljni, mi puni keša i tako... To je lepo. Živimo u zemlji gde je što više para to bolje, a lampe, šerpe, lonci, to se više ne donosi na svadbu... Bolje kovertica. Čuo sam da imaju i te neke pozivnice gde je precrtana veš-mašina, a zaokružen evro, dinar... Mislim, to je debilizam, to je užas, ali sve više je takvih stvari. Živimo u čudnom vremenu, ja se ne žalim, meni je lepo, ali ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem - kaže glumac.

Nevena i Saša imaju sina Iliju, a glumac ističe da je najvažnije to da se po pitanju vaspitnih metoda njegova supruga i on slažu.

- Imamo uglavnom iste metode, a ako nam se mišljenja razilaze, bitno je da jedno drugo podržimo. Ako dođe do razdora, ona kaže “da”, a ja “ne”, onda će on da se zapita na koju stranu. Moramo da se podržimo, makar ona ne bila u pravu, a ja bio, bitno je da se podržimo.

Ilija je nasledio talenat na tatu, ali u ovom trenutku ga više zanima lopta.

- Moj sin pokazuje talenat za glumu, čak je i u dramskoj sekciji u školi. Podržavam ga u svemu. On pre nego što legne da spava igra fudbal, čim ustane budi me sa loptom. Verujte ljudi, što manje tih tableta i telefona, jer izaziva tikove. Može da se desi da dete počne da se krevelji jer tablet drži previše blizu očiju. Mi smo više za sport, a ne za tehniku - ističe umetnik.