Boda Ninković: Zdravije je da se čovek što pre osamostali i spremi za izazove koje život nosi

Posle jubilarnog 150. izvođenja predstave "Savršen kroj" u Zvezdara teatru, sa Bodom Ninkovićem potekao je razgovor o porodici, glumi, ali i o tuzi za Mandom.

- U današnje vreme, 150 igranja i to jedan nezavisan projekat, zahvaljujemo se Zvezdari što su nas prihvatili. Dragan Petrović Pele i ja u ovome uživamo i ovo je naša terapija, prosto da imamo nešto zbog čega ćemo biti raspoloženi, a da ujedno publika ne plaća tu cenu, nego da deli našu radost - kaže Boda na početku razgovora za BlicPuls.

Međutim, glumac ima još jedan vid terapije o kojem rado govori:

- Muzika. Koristim priliku kad god mogu da uživam u njoj, što u kolima što kod kuće, da onako čistim glavu od svih okolnosti. Vreme je takvo. Napeto. Mislim da se veštački pravi neka napetost, ne samo kod nas, već i u svetu, koja ima za svrhu da se ljudi zbune pa da ne razmišljaju mnogo, a kada ne razmišljaju mnogo onda ne mogu ni da traže mnogo, već gledaju da se snađu u momentu. Trudim se koliko mogu da iskontrolišem situaciju, pre svega zbog moje porodice i zbog sebe, da negde nađem neki balans i mir da bismo mogli da funkcionišemo i zdravo živimo.

Ninković kaže da mu je upravo porodica uvek bila oslonac i vetar u leđa.

- Mislim da je porodica užasno bitna, a ja mogu da pričam iz vizure mog zanimanja, a moje zanimanje je posebno. Ljudi znaju i ne znaju, kad nas vide deluje im sve zabavno, ali mi smo sami sebi sredstvo za rad i onda moramo sebe da održavamo i u formi i u raspoloženju, jer nije da ste uvek raspoloženi da radite neke stvari. Sreća je da smo i Pele i ja u ovom poslu i mislim da smo srećni ljudi što radimo nešto da nas zanima i da volimo.

Zanimljivo je da se Ninkovićeve ćerke nisu opredelile za glumu. Starija, Anja je završila produkciju, a mlađa Nađa je uspešna sportistkinja.

- Nađa je uspešna u odbojci, sada je u Brazilu, u Sao Paulu. Pre nekoliko dana su uzeli Kup Brazila, što je veliki uspeh. Pre toga je bila pet godina u Cirihu. Ona je 85 odsto vremena odsutna od kuće. Moram da priznam da je jako mlada otišla, sa nepunih 20 godina. Imao sam jedan stav i pre toga. Smatram da je zdravije da se čovek što pre osamostali, koliko god da je to teže, čovek može brže da sazri i da se spremi za izazove koje život nosi. Koliko god da to lepo izgleda, profesionalni sport je naporan i privatni život je sveden na sekvence. To je jedino što joj fali, a mi smo se već navikli da je nema. Čujemo se i vidimo preko savremenih sredstava komunikacije, ali i odemo kod nje. Starija je završila produkciju, sada je počela i da radi. Slovenci snimaju kod nas, pa ona radi na toj seriji. Ona ima sreću, jer je njen dečko završio glumu. Njih dvoje su perspektivni.

Zanimalo ih je da li Boda, kao kolega, ima udela u njihovim angažmanima, a on kaže:

- Ne! On je sad već završio i veoma je dobar momak. On je dečko iz Slovenije koji je došao ovde i završio Akademiju, a zahvaljujući upornosti moje starije ćerke, ispeglao je jezik da niko ni ne primećuje da je iz Slovenije. Mlad je, tek počinje, polako. Dečko je pristojan i odličan.

Kada se povede razgovor o generacija koja je izrodila glumce koji su bliski poput porodice, Dragana Petrovića Peleta, Vesnu Trivalić, Dragana Bjelogrlića, ne može se izbeći a da se ne pomene i bolna tema o čoveku čija je iznenadna smrt sve ostavila bez reči, o Mandi.

- Taj trenutak, to kada smo saznali, mi smo se skupili za pet minuta. Čak i Mira Joković, koja je trebalo da dođe iz Amerike, stigla je za jedan dan. Prosto imamo neku nevidljivu nit koja nas vezuje. Ništa ne radimo na silu, niti bilo šta planiramo.