Ana Bebić: Mera je ključna stvar u svemu, pa i u majčinstvu

Početkom maja proslaviće trideset prvi rođendan, a najlepši poklon dobiće nekoliko nedelja kasnije, kada prvi put u naručje uzme svoje dete. Pevačica Ana Bebić i njen suprug Ivan Đolić, IT stručnjak, s nestrpljenjem iščekuju dolazak prinove, čiji pol još nisu otkrili. No, izvesno je da će novi član porodice imati svog malog čuvara, koker španijela Mišu, koji je pre godinu dana stigao u njihov dom.

- Termin mi je krajem maja, ako bebac ne odluči da požuri. Zanimljivo je da ćemo svi u kući biti Bikovi, budući da smo i Ivan i ja rođeni u tom znaku.

Ana priznaje da drugo stanje nije nimalo jednostavno, posebno jer je reč o prvoj trudnoći, ali i da je u poslednjoj fazi sve mnogo lakše.

- Sada se osećam mirno. U početku me je mučilo hiljadu pitanja, čak sam bila uplašena. Oboje smo želeli bebu, ali kada vam test pokaže dve crte, trgnete se i pomislite šta sad. Na sreću, priroda nas s vremenom pripremi na sve što dolazi. Prva tri meseca, koja važe za najrizičnije, bila sam veoma pažljiva. Neke prijateljice govorile su mi da nisu shvatale da su u drugom stanju sve dok im stomak nije vidno porastao. Ja sam, međutim, od početka imala sve simptome, mučnine, hronični umor... Videćemo kako će proći porođaj. Nije mi svejedno, ali to je normalno. Najvažnije je da sam i fizički i psihički spremna na ono što me čeka za koju nedelju.

Nasmejana kao uvek, buduća mama ističe da se u poodmakloj trudnoći oseća odlično, mada je umor stiže brže nego ranije.

- Pomirila sam se s činjenicom da sam poslednja kada se penjemo uz stepenice. (smeh) Primorana sam da usporim sa ovim malim slatkim teretom koji nosim. Pažljivija sam, ali ne dozvoljavam da mi trudnoća u potpunosti preuzme život. Ipak je reč o prirodnom stanju, pa se trudim da tako i posmatram. Nisam ni prva ni poslednja. Kad gledate bebu na ultrazvuku, slušate otkucaje srca i pratite kako raste i napreduje, jedva čekate da je upoznate. Valjda slatko iščekivanje i radost, koje osećate svaki put kada pomislite na taj trenutak, preplave strah do te mere da potpuno isčezne.

Iako je po prirodi veliki emotivac, Ana kaže da je proteklih meseci postala naročito osetljiva.

- Raspoloženje mi se promeni u sekundi, bukvalno od smeha do suza. Zaplačem zbog neke gluposti, čak i zbog nečega što me inače ne bi pogodilo. Nekad ni sama ne znam zbog čega plačem - priznaje mlada pevačica i dodaje da joj nedostaju članovi porodice koje je pre mnogo godina ostavila u rodnom Metkoviću.

- Poslednji put kod mojih smo išli za Božić. Volela bih da su mi bliže. Znam da je došlo vreme da stvaram porodicu, ali bila bih srećnija da kroz sve prolazimo zajedno. Srećom, imamo ove moderne telefone, pa smo neprestano na vezi. Majka će svakako doći u Beograd kad se porodim.

Poslednjih mesec dana Ana je vredan đak u školi za trudnice “Mamin san”, gde se priprema za izazove koji joj predstoje.

- Deca su se rađala i u porodilištima i u kolima, odgajali su ih i bogati i siromašni, ali mnogo znači kada razmenjujete mišljenje i savete sa drugim trudnicama ili ženama koje su kroz to već prošle. Iako je danas sve dostupno na internetu i u knjigama, živ razgovor je delotvorniji. Ja bih želela da svaki trenutak podelim s nekim, od otečenih nogu do gorušice, što i nisu preterano zanimljive teme. U školi sam ipak sa ženama koje dele slična iskustva. Ne pravim famu ni oko čega, pa ni oko trudnoće i porođaja, ali svesna sam da je reč o velikoj i ozbiljnoj stvari. Donosite na svet jedno malo, nejako biće koje zavisi od vas i dok je u stomaku i kad se rodi. Nije lako nositi se sa tim saznanjem. Zbog toga mi ovi časovi najviše znače. Osim psihičkih, praktikujemo i fizičke pripreme, vežbe prilagođene našem stanju, što je sjajno jer sam pokretna. Doduše, penjanje uz stepenice duže traje, ali bolje i to nego da se zatvorim u kuću. Vreme je divno, Ivan voli da šeta, a i naš ljubimac Miša obožava da bude napolju, pa smo stalno u akciji.

A post shared by Ana Đolić (@anabebic_) on Dec 30, 2017 at 7:16am PST

Ana od prvog dana od supruga dobija bezrezervnu podršku, a postupcima i pažnjom iznova je uverava da će, osim što je divan muž, takav biti i kao otac.

- Znam da će naše dete imati najboljeg tatu. Na početku trudnoće bila sam prilično teška, i kad me je takvu istrpeo, nema dileme da će u svemu biti uz mene. Oboje smo želeli da postanemo roditelji, što nas je, pored velike ljubavi, spojilo do kraja.

Buduće roditelje vezuje i strast prema hrani, u kojoj Ana posebno uživa. Njihovi gastronomski afiniteti ponekad se pretvore u mala kulinarska nadmetanja.

- Oboje smo gurmani. Tu smo se baš našli. Nekad umemo i da se borimo za kuhinju, ali od kada sam u drugom stanju Ivanu prepuštam taj užitak - kroz osmeh otkriva lepa pevačica.

- Postali smo opterećeni raznim stvarima, posebno ishranom, u kojoj bi trebalo da uživamo. Ne sviđa mi se što je deci zabranjeno da jedu namirnice koje sadrže šećer. Neki roditelji idu toliko daleko da im ni na dečjim rođendanima ne dozvoljavaju da pojedu parče torte. Smatram da je to previše. Čudno je vreme, ljudi glume savršene roditelje, supružnike, prijatelje. Sve je postalo savršeno veštačko. Smeta mi odlazak u bilo kakvu krajnost. U trudnoći ne možete da određujete šta ćete da jedete, organizam naprosto traži ono što mu je potrebno. Na početku, čini mi se, da sam od sedam dana u nedelji bar četiri jela hranu iz “Meka”, jer mi je neopisivo prijao onaj krastavčić u čizburgeru. Sada se trudim da jednom do dva puta nedeljno imam obrok kuvan na pari, ali ni u tome ne preterujem. To ću činiti i kao majka, dozvoliću detetu da proba i jedno i drugo. Trudim se da razumem roditelje koji, u najboljoj nameri, brane deci neke stvari. Izazova je mnogo, uskoro ću i sama početi da se suočavam sa njima, nadam se što uspešnije. Biću odgovorna majka, ali neću preterivati. Mera je ključna stvar u svemu, pa i u majčinstvu.