Pevačica grupe Lollobrigida Ida Prester u svojoj kolumni ispričala je jednu divnu životnu priču u kojoj nam je otkrila šta je to što nas čini uspešnim, koliko smo navikli na sve što imamo ili nemamo u životu i koliko je potrebno da bismo zaista bili srećni, drugačiji, posebni... dobri i požrtvovani ljudi.
Njenu priču vam prenosimo u celosti, verujemo da će vas oduševiti i naterati da zastanete i razmislite o životu...
"Ispričaću vam jednu lepu priču. Meni se ovih vrućih letnjih dana srce dodatno ugrejalo, nadam se da će i vama.
Svoju G sam upoznala pre 4 godine. Trebala nam je povremena pomoć u kući, Roko se tek rodio, a ja sam se vrlo brzo vratila poslu. G je došla preko agencije, sećam je se dobro. Tiha, plaha i sitna. Činila mi se kao brucoškinja. Malo me brinulo ima li iskustva i volje. Hoće li se snaći? Neće li joj sve to dosaditi i hoće li nakon nekoliko dana umesto na pranje prozora otići s ekipom na picu?
Ali odrađivala je posao vrhunski. Uvek tačna, jako pedantna, skromna, izrazito fina i pristojna. Uvek sa svima nama na Vi. Bili smo prezadovoljni, nije lako naći nekoga kome veruješ, ko ti šeta kućom, vidi te dok dojiš raščupana i neispavana te sluša privatne razgovore i prepirke.
Nikad nije puno pričala o sebi, ali tokom vremena razvili smo odnos međusobnog razumevanja i poverenja. Nisam htela da forsiram ni ulazim u nečiji privatni prostor, bitno je da se kapiramo na poslovnom nivou.
Prošle su dve godine i rodio se Rio. Ja sam opet nakon nekoliko meseci krenula sa svojim aktivnostima, a nisam uspela da nađem dadilju za čuvanje bebe, u jaslice će krenuti tek kasnije.
Jedan dan sam je pitala: G, je l' bi ti bilo teško pričuvati Rija samo na sat vremena? Zaspao je, hitno moram otići predati ove papire. Evo tu ti je sve, mleko ako se probudi.
I vraćam se ja, a G se igra s bebom na krevetu, peva mu, smeju se oboje, idila. Ma vidi vas! Pa odakle ti tako znaš s decom, upitala sam cela razdragana.
- A imam i ja sina. Već devet godina...
Šokirala sam se. Nikad nije ništa rekla o tome. Osim toga... Kako?? Ona sama još izgleda kao dete!
Tada se priča krenula otpetljavati, dan za danom izvlačila sam nove detalje. Moja G rođena je u siromašnom delu grada, kao pripadnica jedne manjine prema kojoj imamo najviše predrasuda. Kao mala skupljala je karton i trčala iz škole da se brine o brojnoj braći i sestricama. Rodila je sina sa samo 16 godina.
G nikad nije putovala avionom. Nije videla more. Dok nije došla kod nas, nikada nije probala šargarepu, karfiol ni brokoli. Nije okusila ni maline ni borovnice... Sve stvari koje mi podrazumevamo njoj su bile sasvim nove. Ali ni oko čega ona nije pravila svetu misu ni predstavu. Skromno bi se nasmešila i rekla: O, pa fino je. I nastavila s poslom.
G je kroz život maltretirao ko je stigao. Država, poslodavci, okolina, škola, nigde nije imala podršku. Sina su joj nazivali pogrdnim imenima, nju iskorišćavali i obeshrabrivali. Ali slomiti je nisu mogli. Ona je odlučila da bude svoja, pristojna, radišna i draga. Nikom ništa ne zamera, ima svoj cilj - raditi pošteno da prehrani svoje dete.
Puno razmišljam o tome kako je većina nas rođena sa zlatnom kašikom u ustima. Imali smo letovanja, zimovanja, fotografije svih stadijuma detinjstva, knjige za školu, roditelje koji s nama pišu zadatke i vode nas na tenis i u muzičke škole, planove za fakultete.
Bili smo nesrećni što nemamo novog Komodorca ili haljinu iz Benetona, sve ovo "osnovno" uzimali smo zdravo za gotovo. G je postala divan čovek uprkos tome što to nije imala. Koje šanse dete iz takvih uslova ima za lični razvoj, za neku karijeru, za stasanje u "fine" ljude?
Možemo li im išta zameriti? Zanemarivanje i zatvaranje očiju društva traje generacijama, i ne znaju za išta drugačije. G je jedna od hiljadu koja se sama izborila za sebe. Znam da nema podršku okoline da uopšte radi, a ona putuje do nas po sat vremena iz svoga sela, ludačka je to volja.
U međuvremenu je G postala naša domaćica, pomoć u kućnim poslovima, dadilja i prijateljica. Putuje s nama po svetu, pomaže oko dece, smejemo se, upoznaje jedan novi svet, kao i mi njen. Kad smo ove godine bili u Vijetnamu, rekla mi je: Ida, znate, ja prvi put vidim more. Predivno je. Krivo mi je što moj sin to nikad nije video, moram ga voditi kad uzmem godišnji.
Juče mi je stigla fotografija Viberom. Njen sin u žutim gaćicama, ulazi u more s najširim osmehom na svetu.
Ovo leto za mene je dobilo sasvim novi smisao."
Pročitajte još
Božić bez snega: Jelisaveta Orašanin sa decom uživa u Los Anđelesu
Jelisaveta Orašanin otputovala se decom u Ameriku
18/12/2024
Saznajte višeNakon vesti da se razvela oglasila se Ana Stanić, imala da poruči samo jedno
Ana Stanić se razvela posle 14 godina braka
18/12/2024
Saznajte višeZnate li koliko godina ima Viki Miljković? Danas joj je rođendan, a slavlje je duplo
Viki Miljković slavi jubilarni rođendan
18/12/2024
Saznajte višeZimska kapa Marija Šerifovića je nešto najslađe što smo videli danas i za dečake i za devojčice
Zimska kapa Marija Šerifovića topla i meka
18/12/2024
Saznajte višeIza zidina zimska bajka: Tradicionalno kićenje dvorišta JK gotovo!
Dvorište Jelene Karleuše u novogodišnjim bojama
18/12/2024
Saznajte više