Anđela Jovanović: Nisam šopingholičarka, obilazak radnji na putovanjima je gubljenje vremena

Kada se pre nekoliko godina pojavila na glumačkoj sceni, uz njeno ime obično je pisalo - ćerka glumačko-bračnog para Branke Pujić i Dragana Jovanovića. Anđela Jovanović u međuvremenu je završila Fakultet dramskih umetnosti i počela da niže uloge, kako u televizijskim serijama, tako i u pozorišnim predstavama. Simpatičnu brinetu veselog duha sreli smo tokom njenog kratkotrajnog boravka u Beogradu, a na snimanju za “Hello!” proćaskali smo o novinama u njenom životu.

Kako vam protiče leto?

- Dinamično. Malo radim, malo putujem i odmaram se. Dobro sam se organizovala tako da sve lepo funkcioniše. Ovo je, inače, prvo leto posle nekoliko godina da sam oslobođena studentskih obaveza jer sam u aprilu završila master.

Šta se sve našlo u poslovnom fokusu?

- Osim pozorišnih predstava koje sam igrala na otvorenim scenama od Palića do Kotora, bila sam okupirana snimanjem serije „Urgentni centar“, a pre svega završetkom četvrte sezone „Vojne akademije“, koja će verovatno biti poslednja. Na poslednjoj klapi bilo je emotivno i dirljivo. Neke kolege su u tom projektu već osam godina, a ja poslednje tri. To je sasvim dovoljno da se vežete za lik koji igrate, a pre svega za ljude sa kojima radite.

A post shared by Andjela Jovanovic (@_blejzmodesti) on Jun 9, 2018 at 6:30am PDT

Da li se snimanje „Vojne akademije“ poklopilo sa nizom toplih dana? Sigurno nije lako u punoj vojnoj uniformi provoditi veći deo dana na suncu.

- Bilo je naporno, ne sporim. Olakšavajuća okolnost je što smo snimali na Pasuljanskim livadama kod Ćuprije, pa smo mogli da uživamo u prirodi. Na užarenom gradskom asfaltu bilo bi mnogo teže.

Predah između poslovnih obaveza koristili ste za odmor.

- Kad god sam mogla da spojim nekoliko slobodnih dana, nastojala sam da ih iskoristim za putovanja. Odmarala sam se svuda pomalo: u Crnoj Gori, Italiji, Španiji. Najlepše utiske nosim iz Milana.

Nepisano je pravilo da se u Italiji povoljno šopinguje, a u Španiji kvalitetno jede.

- Nisam šopingholičarka, a obilazak radnji na putovanjima smatram gubljenjem vremena. Radije se prošetam gradom ili obiđem neki muzej. S druge strane, volim lepo da jedem. Gde god da se nađem, obavezno probam nacionalna jela.

Ako vam se neki specijalitet svidi, da li potražite i recept?

- Veliki sam gurman, samim tim uživam i u spremanju hrane. Pustim omiljenu muziku, napravim opuštenu atmosferu i prionem na posao. (smeh) Kad mi se neko jelo svidi, ne ustručavam se da tražim recept, čak i u restoranu. Ipak, moram da priznam da sam najviše naučila od bake, koja je vrsna kuvarica.

U letnjim danima prijatelji i kolege razbeže se na različite strane. Umete li sami da organizujete vreme, da se ne dosađujete?

- Ne da mi nikad nije dosadno, već bih volela da se ponekad prepustim dokolici. Pre tri dana vratila sam se u Beograd, a u kući sam boravila tek toliko da prespavam. Da me pitate gde mi proleti vreme, ne bih znala da odgovorim. (smeh)

U protekla tri dana stigli ste da se slikate i za naš modni editorijal. Koliko pratite trendove?

- Volim da vidim lepo obučenu ženu ili muškarca, naravno, ali ja se vodim svojim stilom. Važno je da nam je prijatno u odeći koju nosimo, samim tim bolje ćemo se osećati u svakom pogledu. Nikada ne bih obukla nešto što mi ne priliči, čak ni za profesionalno slikanje. U odevnim kombinacijama koje je izabrala vaša stilistkinja videla sam sebe.

Koji komadi su vam trenutno omiljeni?

- Dve haljine u boho stilu, koje su mi se dopale na prvi pogled, još u izlogu. Kao što rekoh, najviše volim kupovinu bez beskonačno dugih obilazaka radnji.

U čemu je tajna vaše vitke linije, osim u činjenici da imate 25 godina?

- Čini mi se da ne postoji čovek koji je u potpunosti zadovoljan svojim izgledom, pa ni ja nisam izuzetak. Ne boraviti dugo u kući idealan je način da se bude u dobroj formi. Stalno sam u pokretu; u gradu pešačim, na moru mnogo plivam... Treniram kad god mogu, ne samo zbog fizičkog izgleda već zato što bavljenje sportom doživljavam kao oblik mentalne higijene. Godine nisu i ne bi trebalo da budu opravdanje za fizičku neaktivnost.

Kad smo kod godina, rođendan slavite 21. septembra, što je u horoskopu granica između Device i Vage.

- Volim da čujem neki zanimljiv podatak iz astrologije, ali nisam ekspert za tu oblast. Ko zna šta bih sve saznala o sebi kada bih se više pozabavila natalnom kartom. (smeh) U horoskopu sam Devica-Rak. Odgovorna sam i perfekcionista, što su, kažu, osobine svojstvene Devici. S druge strane, više sam impulsivna nego što s obe noge stojim na zemlji kad donosim neku odluku. Imam bujnu maštu i sklona sam sanjarenju. To sam, verovatno, „pozajmila“ od Raka.

A post shared by Andjela Jovanovic (@_blejzmodesti) on Apr 3, 2018 at 10:10am PDT

Pravite li rođendanske zabave?

- Volim da u kućnom ambijentu obeležim taj dan sa porodicom i bliskim prijateljima.

Šta ili ko vam pruža samopouzdanje u donošenju važnih odluka?

- Srećna sam što kraj sebe imam ljude na koje mogu da se oslonim u svakom trenutku, spremna sam da čujem savete i roditelja, i starijih kolega, i prijatelja, ali na kraju uvek uradim ono što mislim da je najbolje rešenje. Prethodno obavezno porazgovaram sa sobom. Ako pratimo naš unutrašnji osećaj, mala je verovatnoća da ćemo pogrešiti.

Desi li se da pogrešite? Analizirate li naknadno poteze koje ste povukli?

- Kakav god da je epilog, vodim se onom narodnom: “Ko zna zašto je to dobro”.

Imate malo godina, ali hrabro prihvatate poslovne ponude koje „iskaču“ iz granica uobičajenog.

- Uživam u svemu što je nesvakidašnje i drugačije, što me izmešta iz moje zone komfora. Volim da pomeram granice, da doživljavam nova iskustva. Predstava „Hotel 88“ igra se u adaptiranom hotelskom prostoru, pred 150 ljudi koji su, zapravo, sa nama u spavaćoj sobi. „Tramvaj zvani samoća“ igrali smo u tramvaju broj 6, na relaciji Tašmajdan-Ustanička. To je bilo genijalno. Žao mi je što se više ne igra.

U predstavi „Hotel 88“ zamenili ste Jelisavetu Orašanin kada se preselila u Ameriku. Da li je glumački osećaj drugačiji kada ste u nekoj predstavi od početka ili kad se naknadno prikuljučite?

- Sve ima svoje čari. Lakše je kada si u proces kreiranja predstave uključen od početka, nego da naknadno budeš ubačen u vatru. (smeh) Imala sam tremu, priznajem, ali lako sam se snašla jer volim adrenalin. Nezahvalno je kada se nadovežeš na ulogu koju je neko drugi pravio, ali je ključ uspeha u tome da se prethodnik ne imitira. Ja ne mogu da igram ulogu na isti način na koji je to činila Jelisaveta, jer smo nas dve različite. Oni koji su gledali predstavu sa Jelisavetom u podeli, a zatim sa mnom, kažu da su to zapravo dve različite priče, i da bi trebalo pogledati obe verzije.

Eto preporuke za jesen šta gledati u pozorištu.

- Svi su dobrodošli, verujem da će uživati, kao što i mi uživamo dok je igramo. Ništa lepše nego kad publika izađe zadovoljna sa predstave, a do sada je po pravilu bilo tako.

Koga biste vi voleli da vidite kao zamenu u slučaju da morate da napravite pauzu?

- Zavisi od uloge, ali svakako jednu od moje dve najbolje prijateljice među koleginicama; Ivu Stefanović ili Anku Gaćešu.

I za kraj, da se vratimo na letnje teme. Sunčani dani i „sunčane“ emocije idu ruku podruku.

- Ja sam od onih koji uživaju u letu. Sve je nekako živo i sve vrca od dobre energije. Zauvek sam zaljubljena u leto i u more. (smeh)