Irina Vukotić: čuva svoju intimu: Ono što je u srcu, vidi se na licu

U kategoriju voditeljki koje uživaju veliko poštovanje sagovornika i gledalaca spada i Irina Vukotić. No, to je samo adekvatna reakcija na poštovanje koje ona ukazuje njima. Kulturna, odmerena i elokventna, uvek spremna da postavi direktno pitanje na koje očekuje jasan odgovor, poslednje dve godine u tandemu sa Milomirom Marićem vodi Jutarnji program na Televiziji „Happy“. Intervjue ne daje često, tek dva ili tri godišnje, ali kad odluči da odgovori na pitanja kolega, spremna je na priču bez zadrške. Sa Irinom smo se sreli u njenoj “nedelji slavlja”, na kojoj je obeležila 10. rođendan ćerke Iskre, ali i prisustvovala rođendanskim zabavama svoje sestre, kao i prijateljica Marije Kilibarde i Aleksandre Radović.

Za mnoge je povratak u realnost po završetku godišnjih odmora stres, a za vas verovatno i veći budući da ustajete u ranu zoru.

- Još odbijam da se vratim u realnost, pa posle Jutarnjeg programa idem na plivanje da me mine želja. Jeste da bazen nema miris mora koji obožavam, ali dobro dođe. Ko nije radio jutarnji program, ne zna šta on nosi. Ustajem oko pet sati, a u šest sam već pod punom “ratnom opremom” - šminka, frizura, štikle. Često pomislim da se neko u to vreme vraća iz izlaska, kao ja svojevremeno, a mi smo isped kamere i gledalaca spremni za nove teme, izazove i nepredviđene situacije koje su česte u novinarskom poslu.

Navikne li se čovek na ustajanje u pet ujutru?

- Možda se neko i navikne, ali žena kao ja nikada. (smeh) Oduvek sam bila velika spavalica, a mama i danas priča kako sam je, kad bi me budila za školu, molila da ode do dnevne sobe i vrati se. Minut spavanja mi je delovao kao sat. Iskrine vaspitačice znale su da sam nepopravljiv slučaj, pa su nam gledale kroz prste što dolazimo malo kasnije. Onda se desio Jutarnji program i stvari su se promenile. Odgovorno tvrdim - ako ja mogu da ustanem u pet, može svako. I da se zna, ne kasnim na posao ni minut. (smeh)

Mnoge žene s “normalnim” radnim vremenom žale se kako ujutru ne stižu da doručkuju i da o izboru garderobe nemaju kad da misle. Da li ste vi bolje organizovani?

- Bitno mi je da kod kuće napravim zdrav obrok od povrća ili žitarica i koštunjavog voća, koji mi obezbedi energiju da četiri i po sata mogu da vodim program. Sa kaficom me dočeka moja draga šminkerka Mira. Iskreno, srećna sam što mi se još nije desilo da obučem nešto naopako, ali nikad se ne zna. Najvažnije mi je da sam pripremljena za sagovornike i teme koje obrađujemo.

Organizacija dana uključuje i aktivnosti vaše ćerke Iskre. Uspevate li da držite korak?

- Ona je na prvom mestu otkako sam je rodila. Kao svaka majka, nekada pomislim da sam mađioničar, a nekada bih volela da mogu da se dupliram. Iskra je vrlo razumna, a ja je učim da bude odgovorna i da školske obaveze obavlja sama. Uspela sam da se organizujem tako da na sportske aktivnosti idemo zajedno, to su naši najdragoceniji sati u nedelji.

Da li vam, u čestitkama koje crta za „Dan žena“, još poručuje da jedva čeka da naučite da kuvate?

- Postoji mnogo toga što bolje radim od kuvanja, mnogo stvari koje obavljam sa više ljubavi, pa se Iskra uvek šali sa mnom na tu temu. Kad napravim pileću čorbu ili pilav po čuvenim receptima moje mame, iako pojede sve, obavezno doda: “Izvni, ali ne miriše na baku.” Stoički podnosim šale na svoj račun, ali stižu mi priznanja za palačinke, kolače i torte. I to je nešto.

Bio mi je vrlo simpatičan potpis koji je ostavila na pomenutoj čestitki: “Voli te i čuva tvoja Iskra, najlepša i najsrećnija.” Kako se u današnje vreme odgaja srećno dete?

- Nema veće sreće za roditelja nego kad mu dete kaže “mnogo sam srećan što si baš ti moja majka”, ili “imam najsavršeniji život”, što sam pre neki dan čula od Iskre posle rođendanske žurke na kojoj su se okupili njeni drugari. Mama kao svaka mama, pune oči suza i srce k'o kuća. Nemam recept za odgajanje, iako svi imamo istu želju - da dete vaspitavamo na najbolji mogući način. Vreme uvek pokaže koliko smo bili uspešni. Iskru od prvog razreda ispraćam u školu sa rečenicom: “Lepo se provedi i nauči nešto novo, jer znanje je bogatstvo.” Ne govorim joj da nešto mora, već objasnim zašto mislim da je dobro da to uradi, ali želim da čujem i njeno mišljenje.

Zatražite li nekad od nje savet?

- Naravno, tada bude sva važna. U njoj se probudi neka zrelost koja me uvek iznova iznenadi. Odrasta preko noći, i zato uživam u svakom našem trenutku. Ljubav i poverenje najbolja su osnova za svaki odnos.

Imajući u vidu da su deca beskrajno iskrena, da li vam je ćerka najbolji modni kritičar i savetodavac u šopingu?

- Od malih nogu je isključiva kada je o modi reč, sama uzima iz garderobera šta će da obuče. Dala sam joj tu slobodu jer mi je bitnije da u nekim drugim životnim segmentima budem autoritet. Kad je moje odevanje u pitanju, ume da kaže da to nije moj stil. Ako joj se nešto ne sviđa, vrlo je direktna: “Umeš ti to bolje”. Što je najgore, presvučem se i kad ne želim. (smeh)

Ako i nemate isti modni ukus, u pitanjima ishrane ste saglasne.

- Imam sreću da voli zdravu hranu, pa pravimo različite mikseve od povrća, voća, semenki. Trudim se da što više namirnica bude iz bašte mog tate, kako bih bila sigurna u kvalitet onoga što jedemo. Često joj pročitam neki tekst zbog čega je dobro jesti određenu hranu, a oslanjam se na poučne savete iz knjiga profesora Momčila Matića, doktora prirodne medicine.

Pokazuje li želju da krene vašim, medijskim putem?

- Pokazuje, pre svega, ljubav prema umetnosti. Svira violinu, ide na glumu, slika. To su, za sada, njena interesovanja, a roditelji su uvek tu da je podrže.

Posao voditelja već duže je na udaru kritike, kako zbog načina na koji neke vaše koleginice rade, tako i zbog izbora odeće u kojoj se pojavljuju pred kamerama. Kakav je vaš utisak?

- Ne volim da komentarišem druge, ali da televiziji nedostaje vreme u kome su program vodili Dina Čolić, Dunja Lango, Mića Orlović i Danka Novović, to stoji. Odmerenost, dikcija, kultura govora, lepa boja glasa, pripremljenost za razgovor, sagovornik u prvom planu, a ne voditelj. To cenim i time se vodim.

Iza vas je dugogodišnji staž. Zatraži li vam nekad savet mlada devojka koja želi da krene istim putem?

- Vodila sam školu novinarstva pre dve godine, povratne reakcije bile su divne. Mnogo smo razgovarali, organizovala sam im snimanja, a njihove reči da su dobili na samouverenosti i samopouzdanju primila sam kao najveći kompliment. Znali su da mnogo polažem na pravopis i kulturu govora, da ne tolerišem kašnjenja i da priprema za intervju podrazumeva da znate sve o sagovorniku, možda i ono što je on zaboravio o sebi.

Poslednje dve godine jutro počinjete sa Milomirom Marićem, od koga se i te kako ima šta čuti, a složićemo se da nije baš lako doći do reči. Kako ste se vi izborili za svoje mesto?

- Gospodin Marić je pre svega divan čovek, uvek raspoložen, prema meni pun poštovanja, živa enciklopedija, u svakom smislu neobičan i često pun iznenađenja. Zadovoljstvo je raditi sa njim, mada nekad budem na ivici suza od smeha ili dok pokušavam da gosta vratim u kolosek priče. Ako se gospodin Marić “uhvati” nekog detalja, u očima gosta vidim da se pita šta mu je trebalo da ustaje tog jutra iz kreveta. Šalu na stranu, rad na Jutarnjem programu doživljavam kao veliku školu i profesionalni izazov. Gledaju nas svuda u svetu i često nam stižu komentari da smo jedinstveni tandem.

Šta sebi nikada ne biste dozvolili pred kamerama?

- Granica lepog vaspitanja i pristojnosti se ne prelazi. Bitan je način na koji nešto izgovorite, a uglavnom mi kažu da fino i kroz osmeh umem da postavim i provokativno pitanje.

Sudeći po tome što negujete dugogodišnja prijateljstva sa brojnim koleginicama, izgleda da se u svetu javnih ličnosti mogu zaobići sujeta, zavist i konkurencija.

- Hvala bogu da je moj život takav. Volim moje žene, prelepe, uspešne i ostvarene. Prijateljstva koja decenijama gajimo pokazala su snagu i u trenucima kada nije sve bilo bajno i sjajno. Prošle nedelje imali smo “nedelju slavlja”, bio je rođendan Mariji Kilibardi, Aleksandri Radović, Iskri i mojoj sestri. Zahvalna sam životu na tim trenucima lepote, radosti i iskrenosti. Nedostajale su Nataša Milovanović, koja je u Parizu, i Natalija, koja živi u Majamiju, da bi društvo sa “Trećeg kanala” bilo na okupu. Negujem prijateljstva i sa drugaricama iz Užica. Retko se viđamo, ali svaki put kad se sretnemo čini nam se kao da smo se juče rastale, jer se u dušu poznajemo.

Emotivni život držite daleko od radoznalih pogleda, što vam takođe uspešno polazi za rukom.

- Ne može se sakriti ono što je u srcu jer se sve vidi na licu - i sjaj u očima i osmeh. Nemam potrebu ništa da krijem, još manje da pričam o nečem intimnom i svom. Mir i ljubav, kako “S. A. R. S.” kaže. Hvala Bogu što to imam u srcu.

Koje “stavke” treba da ispuni muškarac da bi privukao važu pažnju?

- Jedan je već privukao moju pažnju i drži je duže vreme. Samo neka tako nastavi. (smeh) Volim kada muškarac pokaže da mu je stalo, kada ste uz njega potpuno sigurni a ne gubite ono svoje iskonsko, kada ne želi da vas menja, već voli i vaše mane, kada se pored njega osećate kao žena, pa shvatate da prihvatate pomoć i za nešto što ste dotle sami radili. Nije da ne umem ili ne mogu, ali divno je da to uradi neko samo da bi vas usrećio. To daje slobodu i vetar u leđa, a onda vas taj vetar iznova vraća njemu.