Milomir Marić: Kad mi neko kaže "gde si, legendo", kao da mi daje umrlicu u novinama

Neki bi Milomira Marića spalili, neki ga smatraju najboljim novinarom na ovim prostorima, neki ga mrze, a da mu se dive. Glavni urednik Hepi televizije možda je oguglao na sve to, ali bogatstvo njegove pisane reči i veština intervjua nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Autor kultne knjige "Deca komunizma", muž novinarke i književnice Vesne Radusinović, prvi čovek mnogih novina i televizija trenutno je najzaposleniji glavni urednik i viđamo ga svakog dana, od jutarnjeg programa do "Ćirilice".

Zašto toliko radite?

- Odmalena radim, od 16. godine, i to mi je duševna hrana. Bojim se da me više neće biti kad prestanem sa radom. A i nema mnogo zaposlenih, tako da moram ja. Ovo što radim trebalo bi da radi neko od 20 godina. Nepristojno je u mojim godinama imati toliko posla. Očigledno nisam uspeo na vreme da se obezbedim. Znači, ja sam čovek koji nije uspeo u životu.

Znamo da to nije tačno. Dopada vam se samoironija?

- Bolje da sam sebe sažaljevam nego da me drugi sažaljevaju. Kad mi neko kaže "gde si, kralju, gde si, legendo", kao da mi daje umrlicu u novinama. U Srbiji je svaka legenda obično socijalni slučaj.

Zovu vas legendom zbog znanja, veštine pisanja, informisanosti i razgovora sa gotovo svim ljudima koji su drmali politikom nekad i sad. Može li da boli glava od viška pameti?

- Pametniji ljudi su odmah počeli da kriju znanje da ih ne uhvate. Ja sam u velikoj opasnosti da nešto kažem preko televizije kako me ne bi prepoznali. Više se pravim blesav da bih se sakrio. Možda je najlakše sakriti se na televiziji. Nudio sam državi i javno partnerstvo. Pošto nemaju para za zatvore, neka deo zatvorenika prebace kod nas u rijaliti. Tu je stalno video-nadzor i cela zemlja može da im sudi. To je doprinos razvoju našeg pravnog sistema.

Nikada niste reagovali na prozivke da "Parovima" dajete preveliku minutažu.

- Sada je to postalo legitimno i više me ne interesuje. Takvi programi su legitimni svuda u svetu. Pratimo svetski trend. Kim Kardašijan je slavnija u Americi od bilo koga, pa i predsednika države. Čak i Tamp je prvi rijaliti predsednik u svetu. Kad je bankrotirao, imao je svoj šou "Moj šegrt". Samo mi je ponekad žao što su naš politički život i skupštinska zasedanja daleko ispred bilo kog rijalitija na televiziji.

Šta vam supruga kaže što ste toliko odsutni od kuće?

- Dobio sam od supruge dozvolu da se još jednu godinu bavim javnim radom. I onda ću biti samo njen.

Kako provodite vreme sa porodicom?

- To je jedino vreme kada nisam pod video-nadzorom. Mada, Vesna stalno fotografiše. I ovo vreme što provodimo zajedno ona odmah emituje na društvene mreže, tako da bukvalno nemam minut života koji nije snimljen.

A kad čitate?

- E, to Vesna ne snima. Ona smatra da je varam, ne sa drugim ženama, već sa knjigama, mojim mislima i nekim starim idejama koje sam napustio. Stalno je u strahu da ću da se vratim onom što sam nekad bio.

Šta čitate trenutno?

- Čitam dve knjige o Novaku Đokoviću. Jednu je napisao biograf Rodžera Federera i vrlo je kritična prema Novaku, a drugu je napisala jedna Francuskinja...

Naravno, navijate za Đokovića?

- Navijam, ali mi je čudno što je pristajao da se kreće u lošem društvu. U njegovoj loži često su sedeli razni ministri i predsednici Srbije, koji su se ponašali kao da su oni Novak Đoković. Ljudi koji su dozvoljavali da Srbija bude na 130. mestu na listi Svetske banke želeli su da se druže sa prvakom sveta! Oni treba da se druže sa 130. igračem sveta, to je njihovo mesto. Sa Novakom neka se druže Putin, Tramp, Obama...

U kakvoj ste porodici odrasli, kako ste vaspitavani?

- Pošao sam u život iz Donjeg Milanovca. Imam sestru i majku. Ali, pustite to...

O čemu ste sanjali kao mladić?

- Došavši u Beograd, želeo sam da upoznam Miloša Crnjanskog, Momu Kapora i Dragana Džajića. Uspeo sam za mesec dana. Ali, Crnjanski nije bio onakav kakvim sam ga zamišljao gledajući fotografije. Video sam džangrizavog starca kome je ispadala vilica. Srušili su se moji snovi. I odmah sam to zaboravio.

Nemojte da rušite i moje. Koji težak trenutak pamtite?

- Najteži trenutak mi je bio kad sam jedno vreme bio bez posla. Nisam znao šta ću sa sobom kad ne radim. Zato sam iskoristio priliku čim mi se pružila. I, eto, pod stare dane radim od jutra do mraka.

Da vas utešim, trenutno je svetski trend da se stariji i iskusniji dovode na rukovodeće položaje.

- Kad sam bio mlad, pokušavao sam da nešto progovorim u društvu Dobrice Ćosića, Antonija Isakovića, Koče Popovića i mnogih intelektualca. Hteo sam da nešto naučim. Imao sam sreću da karijeru počnem u Dugi, gde su se vrhunski pisci i novinari potpisivali pseudonimom jer im je bilo oduzeto ime i prezime. Robijali su iz neznanih razloga. Mnogo sam od njih naučio. Kad sam prvi put bio u situaciji, okupljao sam mlade ljude i učio ih kao što su mene vodili kroz život Brana Crnčević, Dušan Savković i drugi. Vratio sam dug koji sam nasledio od svojih uzora.

Utiče li toliki rad na vaše zdravlje?

- Meni je lekar prepisao da radim. Da pijem lekove i radim. Držim se uputstava.

Dobijali ste mnogo komplimenata u bogatoj karijeri. Koji vam je najdraži?

- Dobio sam ga od Koče Popovića kada sam u njegovim "Dnevnicima" pročitao rečenicu: "Šta je doživela moja herojska generacija! Da joj sudija bude onaj balavander od Milomira Marića!" A Nikola Ljubičić je rekao: "Mariću, je l' ti žao što si svojom knjigom 'Deca komunizma' srušio Jugoslaviju?!"

Svi kažu: "Marić je kul". Mora da vas ipak nešto iznervira?

- Ranije sam bio alergičan na ljudsku glupost i pokvarenost. Sada sam se na to toliko navikao da uopšte ne reagujem. Ranije bi mi bilo uzbudljivo da su me osudili na smrt ili jurili da me ubiju. A sad...

Sad više nema ko da vas juri da vas ubije.

- Očigledno sam postao bezopasan. To je moj životni poraz. Niko ni da me zabrani, ni da me ubije, progoni. To je strašno. Ja sam postao olupina od čoveka.