Ilda Šaulić: Ema je mom životu dala novi smisao

Ema je u vaš život ušla pre dve godine. Koliko vas je njen dolazak na svet promenio?

- Svakako da su se prioriteti promenili. Činjenica je da je sada sve podređeno Emi, sve počinje i završava se sa njom. Toliko dugo smo je čekali da se i suprug i ja trudimo da maksimalno uživamo. Želimo da budemo tu u svakom trenutku. Pratimo njen ritam, budni smo kada je i ona budna, a dok spava, i nas dvoje se odmaramo, jer želimo da budemo pored nje kada se probudi i da to vreme bude samo naše. Nedavno je krenula u vrtić, tako da je dnevna dinamika malo drugačija. Prepodne joj je ispunjeno igrom sa drugarima, pa Bojan i ja imamo više vremena da obavljamo svoje obaveze. Ipak, najlepše je kada smo svi zajedno.

Kako se vaš suprug snašao u ulozi tate?

- Bojan je divan otac, ali zaista. Ja sam od onih žena koje se iznova zaljubljuju u svoje muškarce kada vide kako se snalaze sa detetom. Uvek se u prvi plan stavlja majka i slažem se da je njena uloga ključna, ali prelepo je kada je i otac sposoban da preuzme svoj deo odgovornosti. Tu je da me odmeni kad god je potrebno. Ništa mu nije teško, ni da je presvuče, odvede i vrati iz vrtića, da se igra sa njom... Izuzetno joj je posvećen. Ume sa decom, što i ne čudi s obzirom na to da je duže od dvadeset godina u svojim fudbalskim kampovima radio sa klincima od tri, četiri godine. Sećam se kada mi je posle jednog treninga rekao: „Ilda, znaš li koliko sam se samo puta sagnuo danas na treningu da im vežem pertle?”

Koliko često ste razdvojeni, s obzirom na to da on uglavnom radi u Americi?

- Odlaske je sveo na minimum, retko se razdvajamo. Poslednji put je bio odsutan tokom leta. Poslednjih nekoliko godina, i pre nego što je mene sreo, provodio je više vremena u Srbiji nego preko okeana. Sjajan je organizator, tako da tamo sve odlično funkcioniše i dok je on ovde.

I vi ste se izvrsno snašli kao majka.

- Čovek na takve stvari nikako ne može potpuno da se pripremi. To je nešto što je nedostajalo mom životu da bih se osećala kao kompletna osoba. Lepo sam se snašla, zaista uživam u majčinstvu i celom ovom iskustvu. Ema je mom životu dala novi smisao. Mislim da će godine njenog odrastanja pokazati pravu sliku. Uvek kažem da su deca slika svojih roditelja, a ja se nadam da ću, kada ona odraste, moći da kažem da sam uspela u toj svojoj misiji.

Roditelji koji dugo čekaju da dobiju dete obično su tolerantniji i popustljiviji. Jeste li i vi takvi?

- Umem da budem popustljivija, ali Bojan je u tome neprevaziđen. (smeh) Sve joj dopušta i često govori: „Jao, Ilda, samo da ne plače”, a ja mu na to u šali kažem: „Najbolje onda mi da plačemo, a ona neka se smeje.” Ona tačno zna kako sa njim, i da ga pogleda, i da mu se nasmeši, i da ga dozove. Očevi su definitivno slabi na ćerke, tu nema priče. Kada napravi neku glupost, samo kaže: „Prošlo, prošlo”, i odmah se prebacuje na nešto drugo, a on joj sve toleriše.

Kakvim principima se vodite u vaspitanju?

- Bojan jeste popustljiv, ali se slažemo oko ključnih  stvari. Ja sam ta koja „zavodi red”. Definitivno sam veći autoritet od supruga. On se izvlači, samo joj ugađa. Slažem se da dete treba da bude dete, ne možete baš sve da mu zabranite, ali moraju da se znaju granice. I moja majka je bila autoritet meni, sestri i bratu. Bila je jako stroga, ali iz ove perspektive ne mislim da je to bilo loše. Uvek se setim jedne situacije od pre nekoliko godina kada smo ona, Sanela i ja sedele u restoranu, a za stolom do nas bila je gospođa sa dvoje male i prilično nemirne dece. U jednom trenutku nam se obratila. Mama nije izdržala da je ne pita koliko godina imaju deca. „Mali su, jedno ima tri, drugo četiri”, odgovorila je, a Goca će na to: „Gospođo, vi ste zakasnili sa vaspitanjem.” Mislim da se Bojan i ja još uvek dobro držimo, tek su nam dve, samo se nadam da nam baka neće doći i reći da smo zakasnili  (smeh).

Čiji karakter više primećujete kod Eme, vaš ili suprugov?

- Ona je izuzetno energično dete, a i nas dvoje imamo tu crtu. Oboje volimo da budemo u pokretu i stalno se nešto dešava. Bojan, čim otvori oči, pravi organizaciju za taj dan. Ja volim kuću, ali ne u smisli da ležim po ceo dan. Aktivna sam, ali ipak malo mirnija u odnosu na njega. Mislim da je Ema u tom pogledu više nasledila tatu.

Koje aktivnosti su joj u ovom uzrastu najinteresantnije?

- Kao što sam rekla, izuzetno je aktivna, a posebno obožava muziku. Mnogo voli da sluša mamu, ali i dedu. Na tonskoj probi pred njegov koncert u „Štark areni” stala je na binu, uzela mikrofon i počela da peva „la, la, la” pred svima. Bojala sam se da će se uplašiti od tolike buke, ali ona je bez treme i ikakvog straha stajala pred velikim orkestrom. Mnogo je plakala kada je otišla sa scene.

Da li je to znak da ste rodili naslednicu?

- Videćemo, još je mala, ali definitivno ima osećaj za muziku. Roditelj mora da osluškuje svoje dete kako bi prepoznao njegove talente i pomogao mu da ih iskoristi u daljem žviotu.

U septembru ste proslavili drugu godišnjicu braka. Koliko je stavljanje potpisa na ugovor promenilo odnos između vas i vašeg supruga?

- I dalje mi je neobično kada čujem „vaš suprug”. Zvuči mi mnogo ozbiljno. Bojan je za mene i dalje čovek koga volim, moj prijatelj i životni partner, otac mog deteta. Uvek je tu za mene, kao i ja za njega, od prvog dana. Brak je došao samo kao logičan sled okolnosti, a naš odnos je ostao isti. Mislim da je važnu stavku imala činjenica da mi se i ljubav sa njim, kao i zajednički život i roditeljstvo, desila u zrelim godinama, kada sam znala šta želim. Brak nosi brojne izazove, ali može da bude prelepa stvar ukoliko partneri na svoj odnos gledaju istim  očima. Bezuslovno davanje za ceo život, ali uzajamno. Ne možete mnogo da očekujete ako niste spremni da pružite isto toliko.

Velikim koncertom na Topčideru nedavno ste obeležili deset godina uspešnog rada. Jeste li sve vreme bili odlučni u nameri da se bavite muzikom ili je bilo i trenutaka kada ste se preispitivali?

- Bilo je raznih faza, ali nisam poklekla. Hvalili su me, ali i ubeđivali da se menjam i prilagođavam trendovima. Uvek sam bila mirna, nisam pravila skandale, doživljavala sam da mi novinari čak kažu da sam dosadna. Nisam želela da se menjam, ali sam se zbog svega toga malo povlačila. Nisam ambiciozna po svaku cenu. Međutim, sve je išlo svojim tokom i, ispostavilo se, dalo dobar rezultat. Drago mi je da sam ostala dosledna sebi. Koncert je kruna svega što sam do sada uradila i moram da kažem da sam ponosna na sebe.

U decembru ćete obeležiti još jedan jubilej – 40. rođendan. 

- Ove godine bilo je mnogo lepih jubileja, deset godina karijere, moj otac je spektakularnim koncertom obeležio pola veka na estradi, a mene, eto, čeka i taj famozni 40. rođendan. Mnogo se radujem. Volim svoje godine, uživala sam u dvadesetim, još više u tridesetim, koje su mi donele ostvarenje najvećih želja, a mislim da bi ove četrdesete koje dolaze mogle biti stvarno fantastične. Nadam se da će mi se ostvariti želja da Bojan i ja ponovo postanemo roditelji i da Emi podarim brata ili sestru. Ako se ona pita, volela bi da dobije batu.