Isidora Bjelica i Lav Pajkić: Život nam je visio o koncu

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga Isidora Bjelica predstavila je “Školu za anđele”, što je 78. naslov u njenoj bogatoj spisateljskoj karijeri. Podatak, koji je i nju samu zatekao, saopštila joj je majka, najverniji hroničar ćerkinih kreativnih uzleta i uspeha, kako u novinarstvu, tako i u književnosti. Isidora, uz smeh, tek konstatuje da je srećna što je imala privilegiju da radi posao koji voli i mogućnost da od njega živi. Uprkos zdravstvenim problemima sa kojima se lavovski bori poslednjih pet godina, inspiracija i želja za radom je ne napuštaju, pa se skice za 79. knjigu već privode kraju, a u planu je i povratak na male ekrane sa autorskim formatom zabavnog karaktera. Njenim profesionalnim stopama krenuo je i sin Lav Pajkić, koji je u mnogo čemu mamina slika i prilika. Njegova emisija “Kontravizija” izazvala je lavinu reakcija, baš kao što je i buntovni duh Isidore Bjelice svojevremeno zgražavao čaršiju.

Zajednički intervju za “Hello!” dali su u danu kada je Lav punio 23 godine, a na početku razgovora žena čiji je dosadašnji životni put izgledao kao da su ga zajedno pisali najmaštovitiji holivudski scenaristi otkrila nam je da je u njenoj porodici 25. oktobar datum od posebnog značaja.

- Na današnji dan, pre 23 godine, rodilo se naše lavče u vrlo dramatičnim okolnostima. Tokom porođaja dobila sam alergiju zbog koje su nastupile ozbiljne komplikacije. Dok je meni i detetu život visio o koncu, porodicu su obavestili da smo umrli, a ostali smo na ovom svetu samo zahvaljujući požrtvovanosti jedne babice koja nije odustajala od pokušaja da nas spase.

Lave, vi ste verovatno ovu priču već čuli.

Lav: Više puta. Kad god je iz nekog razloga iznerviram, podseti me koliko se zbog mene mučila. (smeh)

Isidora: Osamnaest sati, ako ćemo precizno.

Šta ste vi poželi za rođendan, a koji poklon ste dobili od majke?

Lav: Priznajem da mi, porodično, nemamo običaj da slavimo rođendane. Danas ću prvi put, da pamtim, obeležiti taj dan. Ne planiram neku veću zabavu, više druženje sa bliskim prijateljima. Što se tiče želja, ako sam do sada nešto naučio, to je da je zdravlje na prvom mestu. Poželeo sam ga sebi i svima koje volim, pre svega Isidori, a od nje sam na poklon dobio cipele.

Intervju za Hello! dali su na dan kada je Lav punio 23 godine. Isidora otkriva da taj datum u njihovoj porodici ima posebnu važnost:

Naše lavce rodilo se u vrlo dramatičnim okolnostima. Tokom porođaja dobila sam alergiju, porodicu su obavestili da smo umrli, a ostali smo na ovom svetu samo zahvaljujuci požrtvovanosti jedne babice koja nije odustajala od pokušaja da nas spase

Isidora: Ne mogu da vam objasnim kojom brzinom troši obuću. Svuda ide peške, tako da u toku dana pređe 20-30 km. Nijedan par cipela mu ne traje duže od mesec dana, a kad ga mrzi da kupi nove, jednostavno pozajmi od oca. Pošto smo došli do tačke kada je iznosao sve Pajkićeve cipele, pa ovaj više nema ni za sebe, morala sam da mu kupim nove.

Da li ste se šalili kada ste rekli da ste Pajkić i vi tendenciozno pravili bebu koja će se roditi u znaku Škorpije?

Isidora: Imajući u vidu da su svi naši prijatelji rođeni u znaku Škorpije - od Velje Abramovića, preko Miše Radivojevića i Šijana, izuzetno kreativni, lišeni bilo koje destruktivne emocije, a ponajbolji za sebe, dileme nije bilo. Nebojša je rekao: “Bitno je da sebi bude dobar”, a Lav je ispao dobar i za porodicu.

Lav: Kad vidim šta sam sve postigao do 23. godine, imam mnogo razloga da budem zadovoljan. Jedino nisam siguran da li zahvalnost dugujem vaspitanju i obrazovanju ili ambicioznosti koja, kažu, krasi ljude rođene u znaku Škorpije. U svakom slučaju, roditeljima hvala na preciznosti.

Isidora: Lav je skroman i ne želi da priča o tome, pa ću ja reći da je izuzetno vredan. Počeo je da radi sa 16 godina, sam je plaćao sebi edukaciju od Izraela do Amerike. Dok Nebojši i Vili stvari same dolaze, Lav i ja oko svega moramo da se pomučimo.

Lave, kada se ukuca vaše ime na internetu, prvo se pojavi tekst sa naslovom: “Direktor, menadžer, predsednik... Ko je zapravo Lav Grigorije Pajkić?”

Lav: Poznat mi je članak koji citirate. Zanimljivo je da je pisan u sarkastičnom duhu, s namerom budem diskreditovan, mada su svi izneti podaci tačni. Autor se cinično pitao kako je moguće da ja sa tako malo godina mogu da imam bilo kakvu funkciju, a suština je u tome da sam od najranijih dana volontirao u raznim neprofitabilnim organizacijama. Verovao sam da je to ulaganje u budućnost. Mislim da nisam pogrešio. Od volontiranja novca nema, ali možete da dobijete titulu menadžera ili izvršnog direktora. (smeh) Po mom mišljenju, najvredniji kapital je socijalni, a on se stiče kroz praksu i upoznavanje ljudi. To bi, ujedno, bila moja poruka mladima u Srbiji koji žele da rade i napreduju.

Kako biste vi odgovorili na pitanje ko je Lav Pajkić?

Lav: Ne umem da govorim o sebi na taj način. Neka vreme pokaže.

Isidora: Lav je hipersenzibilno, pametno i vredno dete.

Lav: Ovo je bila jedna objektivno-majčinska izjava. (smeh)

Isidora: On najbolje zna koliko umem da budem brutalna, ne štedim na kritikama kad zasluži. Međutim, uprkos slici koju pokušavaju da stvore o njemu, činjenica je da je u suštini vrlo fin. Desilo se da u kafani podviknem na konobara, na šta je on momentalno uzvratio: “Mama, molim te, nemoj tako da pričaš sa čovekom.” Pitala sam ga: “Izvini, jesi li ti onaj sa televizije koga kritikuju zbog emisije?” Odgovorio mi je: “To je samo emisija.”

Lave, vaša emisija “Kontravizija” zaista je često na udaru kritike. Da li ste bili spremni na takvu reakciju javnosti?

Lav: Naravno, tim pre što sam svesno išao na to da je izazovem. Isidora je, svojevremeno, dosta rizikovala zbog posla koji voli, a ja sam nasledio taj njen buntovni gen.

Isidora: Volimo da čačkamo mečku, da prelazimo granicu, da skačemo iz aviona, borimo se sa bikovima.

Lav: Radni i pošteni ljudi, kao što je većina naroda u našoj zemlji, oduvek su imali blagonaklon odnos prema mojoj porodici koji se, rekao bih, pojačao posle mojih javnih nastupa. Hvala im na podršci koju mi pružaju, a ljubav onih iz kruga dvojke nikada nisam ni želeo. Štaviše, mislim da mi nikada neće oprostiti što sam kroz priloge koje radim raskrinkao njihov kvazielitizam, pokazao da u većini slučajeva njihovo obrazovanje nije iznad obrazovanja prosečnog građanina Srbije.

I vaša majka je pripadnik intelektualne elite.

Lav: Jeste, s tim što ona nikada nije bila prepotentna u svojim istupima. Mnogo puta sam išao sa njom na književne večeri i bio u prilici da vidim sa koliko istinske ljubavi komunicira sa ljudima, bez potrebe da izražava svoju intelektualnu superiornost. Oni koji to čine ne mogu se pohvaliti lepim manirima, a još ako takvo ponašanje nije utemeljeno u realnosti, eto razloga više za hajku na mene.

Isidora: Moram da se ubacim. Nema nežnije, pametnije i bolje osobe od Jelene Đoković, a kad vidim šta pišu o toj predivnoj ženi, nije mi dobro. Nikome ne treba ugađati. Podržavam provokaciju s ciljem raskrinkavanja malograđanštine.

Lave, kako ljudi reaguju kad vas sretnu?

Lav: Probleme sam imao prva dva meseca, uglavnom sa hejterima na društvenim mrežama. U svakodnevnom životu nisu mi se dešavale neprijatnosti. Ne mogu da zamislim situaciju da mi neki pristojan čovek priđe na ulici i krene sa prozivkama. Daleko od toga da bežim od konstruktivnih kritika. Ne samo što se družim sa ljudima koji imaju različito mišljenje od mene, ili pripadaju drugoj političkoj opciji, već rado pogledam i konkurentske emisije. Štaviše, ako mi se nešto svidi, spreman sam da to javno pohvalim.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by RTV PINK (@rtvpinkofficial) on May 13, 2018 at 9:19am PDT

Isidora: U tome je na oca koji je, mada je imao sukob sa Kusturicom, kada ga je američki producent pitao koga predlaže za reditelja jednog velikog istorijskog projekta, odmah rekao: “Kusturicu, zato što je najbolji.” Nikada nismo zbog ličnih stavova omalovažavali nečiji uspeh, a tako smo vaspitali i decu. To smatramo primitivnim.

Lave, doživljavate li Isidoru kao autoritet čija se reč bespogovorno sluša ili kao prijatelja koji vas razume i na čiju podršku uvek možete da računate?

Lav: Savetujem se sa njom o svim važnim temama, mada ne mogu da kažem da je uvek poslušam.

Isidora: Iz mog ugla to izgleda ovako: za savet retko kad pita, uradi po svom i informiše me o epilogu. Mnogo toga i ne znam.

Šta vas najviše zanima, da ga mi pitamo?

Isidora: Fokus interesovanja bih zadržala na trenutnoj emotivnoj situaciji.

Lav: Emotivni život mi je u najboljem redu, ne žalim se. Šalu na stranu, nemam problem da pričam o toj temi, ali voleo bih da zaštitim privatnost devojke sa kojom sam u vezi. Moj izbor je da budem javna ličnost, ne i njen.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Isidora Bjelica (@isidorabjelicapajkic) on Sep 18, 2018 at 5:49pm PDT

Nedavno ste se osamostalili. Kako se snalazi momak vaših godina sa kuvanjem i kućnim poslovima?

Isidora: Živela baka. (smeh)

Lav: Od ujutru do večeri radim, pojedem nešto u gradu, a kući dođem tek da prespavam. Uglavnom je sve na svom mestu, ostaje mi da promenim posteljinu i usisam.

Kad već govorimo o baki, spomenuli ste da je nedavno izbrojala sva vaša dela i došla do podatka da je knjiga “Škola za anđele” vaš 78. naslov.

Isidora: Rano sam počela da objavljujem, sa 18. godina, i mogu da se pohvalim da sam među retkim piscima koji žive od svojih knjiga. Nisam imala bogatog muža koji bi me sponzorisao već sam mnogo radila. Sa novom knjigom vratila sam se temama kao što su: ljubav, duhovnost, filozofija. Istovremeno, otvoreno pričam o nekim nepoznatim trenucima iz mog života: kako sam kidnapovana u Indiji da bi mi oteli organe, ko je pokušao da me ubije u istočnoj Africi i drugim.

Šta se uči u “školi za anđele”?

Isidora: Dvanaest inicijacija ljubavi, do kojih sam došla možda na najteži način. Da sam ih znala ranije, verujem da bi mi život bio lakši. Igrom sudbine, u Egiptu sam upoznala jednog neverovatnog naučnika. Dao mi je tajna Edisonova dokumenta, koja se odnose na ispitivanje čestica duše, a govore i o takozvanom spirit boksu, aparatu za razgovor sa svetom duhova. To je bila polazna tačka na mom putu spoznaje tajni kosmičkih zakona ljubavi koji se ne uče u školi.

Kako izgledaju anđeli?

Isidora: Na porođaju, dok smo Lav i ja umirali, videla sam anđela koji mi je rekao da ćemo preživeti ako obećam da ću roditi još jedno dete. Obećala sam, ali kad je došlo vreme za drugi porođaj, posle svega što sam preživela, nije mi bilo svejedno. Moja teorija je da je anđeo manifestacija našeg “višeg Ja”, koja ostaje s one strane vela naše stvarnosti. To “više Ja” deo je božanske energije koja brine o nama. Pomenuta knjiga za mnoge će biti šokantna, a namenjena je onima koji žele da saznaju šta rade na ovoj planeti.

Na kraju knjige zahvaljujete se onima koji su vas oterali iz rodnog grada, otpuštali vas, ostavljali i omalovažavali. Izgleda da je bilo dosta tuge u vašem životu?

Isidora: I previše. Iskustvo me je naučilo da se sve dešava za naše dobro, ma koliko nama to ne delovalo tako u trenutku kada se dogodi nešto loše. Evo vam moj slučaj iz Sarajeva. Morali smo da odemo iz tog grada kada sam imala 18 godina. To je bila porodična katastrofa, svi su nas sažaljevali. Četiri godine kasnije počeo je rat, a jedna od prvih granata završila je u mojoj spavaćoj sobi. Da smo ostali u Sarajevu, teško da bismo preživeli. Ljudski mozak je ograničen, mnogo toga ne možemo da razumemo. Mislimo da sve možemo da kontrolišemo iako nemamo tu moć. Prepuštanje i poverenje u kosmos dovode nas do višeg transfera svesti, naučite da vidite lepo u svakoj situaciji.

Kako da naučimo da se zahvalimo nekome ko nam je u životu naneo bol?

Isidora: Nedavno je umro čovek koji mi je naneo najveće zlo. Kada sam čula tu vest, zaprepastila sam se što prema njemu ne osećam ni mržnju, ni bes, već samo ljubav. To me je oslobodilo, mislila sam da u sebi i dalje imam negativne emocije. Mnogo sam propatila i nikome ne želim patnju, već samo sreću.

Isidora: Samo ljudi koji su bili jako nesrećni znaju da prepoznaju sreću. Moja situacija je takva da samo od Božje milosti i savremene nauke zavisi koliko ću još biti na ovom svetu. Svesna sam da sve može stati u času. I baš zato, kada se Lav nedavno namučio da mi nađe lek, rekla sam mu: “Dušo, nemoj toliko da se trudiš, dobićemo samo još nekoliko meseci.” Na to mi je odgovorio: “Mama, meni je svaki trenutak sa tobom kao celi život.”

Ako znate ko vam je naneo najveće zlo, znate i ko vam je doneo najveću ljubav.

Isidora: Da. Kada sam se razbolela, niko mi nije davao optimistične prognoze. To što sam pet i po godina kasnije živa tiče se neverovatne volje da budem još koji dan sa mojom decom. Njihova molitva da izdržim dala mi je nadljudsku snagu. Ljubav prema deci jedina ima tu moć da vas drži “s ove strane”.

Kad već pričamo o ljubavi, da li u braku koji traje više od 20 godina ima prostora za razgovor o toj temi ili se neke stvari prosto podrazumevaju?

Isidora: Kod  nas se ništa ne podrazumeva. Naš brak je jedan performans koji je prošao kroz razne faze, s tim što smo uvek bili daleko od malograđanskog viđenja šta je to sreća i kako se nositi sa problemima.

Lav: Isidora i Nebojša imaju divan brak. Uprkos tome što su se tokom zajedničkog života suočavali sa nizom poteškoća, opstali su i ostali zajedno jer je među njima postojala istinska ljubav. Vila i ja smo tu da to još više podržimo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Isidora Bjelica (@isidorabjelicapajkic) on Sep 15, 2018 at 5:20am PDT

Isidora: Mi smo kao one sicilijanske porodice u kojima se mnogo galami - svi viču jedni na druge, ali se i međusobno obožavaju. Inače, u našu kuću je pre četiri godine došao pravi anđeo, kuca Neo. Pre se dešavalo da, kad se posvađamo, treba vremena da se strasti smire jer svako misli da je u pravu. Neo tačno oseti ko je krivac i počne da laje na njega. Doveo je do harmonizacije porodice. (smeh)

Imam utisak da, kada bi u vaš dom ušle kamere nekog rijalitija, program bi probio sve rejtinge gledanosti.

Isidora: Luđi sadržaj gledaoci ne bi našli ni na jednom kanalu. (smeh) Zvali su nas da budemo učesnici raznih rijalitija, ali nismo pristali na to. Zaista, kada bi se snimala dešavanja u našoj kući, uključujući posete naših poznanika i prijatelja, to bi bila dramaturgija na visokom nivou. Sve što nam je život do sada priredio imalo je za cilj da donese ljubav. Ako nas je bolest nečemu naučila, to je da shvatimo koliko je vreme dragoceno i da bi svaki trenutak trebalo iskoristiti.

Da li je tačno da se vraćate na televizijske ekrane, doduše ne u rijaliti-programu?

Isidora: Proteklih godina bilo je mnogo poziva da radim određene televizijske formate; neke ponude nisam prihvatila jer se nisam osećala dobro, druge zato što mi nisu bili interesantne. Konačno se spojilo da imam dovoljno snage da se angažujem i tema koja mi je inspirativna. Sa Žanom Pantelić koja radi čuvene “Inspiracije”, jedan od najboljih sadržaja na “Jutjubu”, pripremam emisiju kratke forme “Stresomer”, u kojoj ćemo analizirati stresove naših javnih ličnosti i davati im savete. Biće zabavno.