Danica i Lazar Ristovski: Od prvog poljupca do poslednje uloge (video)

Posle sedam godina razvijanja projekta, glumac i producent Lazar Ristovski (66) ostvario je davnašnju želju da snimi film “Kralj Petar Prvi” po motivima romana “Čarape kralja Petra” Milovana Vitezovića. U ekranizaciji života omiljenog srpskog kralja pomogla mu je porodična umetnička radionica. Sin Petar je režirao film, a supruga Danica (62) je odigrala jednu od bitnijih uloga, pokazavši da jednako uspešno može vladati filmskim kadrom kao što to radi s pozorišnom scenom.

Bračni par Ristovski u braku je 38 godina. Oba umetnika su izgradila respektabilne karijere i u teatru i na filmu, u nekoliko navrata su i na sceni i na velikom platnu bili i direktni partneri. Razumevanje i ljubav su dve osnovne komponente na kojima su gradili bračnu zajednicu.

– Niko u našem odnosu nije trpeo. Ljudi žive onako kako sami hoće. Mislim da svaki čovek može da menja svoj život i usmeri ga u pravcu kojim želi – kaže je Lazar i nastavlja:

– To što je neko bez snage da to i čini, govori o tome da on zapravo neće da menja svoj život. To što sam ja glumac i producent, pomalo i pisac, to su sve moje odluke. Ti skriveni spavači čuče u nama, a ko ima hrabrosti da ih probudi ispunjava svoje biće bogatstvom. Oni drugi se zadržavaju na površini i sopstvenog bića i spoznaje sveta. Ali to ne znači da oni nisu srećni. A suština bitisanja je biti srećan. Tako da ne verujem da bilo ko zbog nekoga trpi. Svi biraju put koji žele. Gluma jeste opasno zanimanje, i to ne samo zbog toga što ste na snimanju u prirodnom okruženju izloženi mogućim povredama. Igranje kojekakvih vagabunda, lopova, pa kraljeva, psihopata i naivnih poštenjačina mora da ostavi traga na glumčevu psihu. Uvek sam potajno mrzeo one koji dođu na predstavu nasmejani, nasmejani odigraju ulogu i nasmejani odu kući, a da nisu popili ni piće u bifeu. Glumac mora da bude spreman da kopa po sebi kako bi našao to zrno glume po kome će ga pamtiti. Ono je duboko skriveno u vama. Svaki posao koji se obavlja iz duše ostavlja na duši ožiljke.

 

Tokom snimanja filma Lazar je izjavio da mu je uloga kralja Petra poslednja u karijeri. Mnogi istinski ljubitelji filma i pozorišta zabrinuli su se da ga više neće gledati u novim projektima.

– Baš sam se naigrao. I u pozorištu i na filmu. I u životu. Moj kralj Petar u filmu kaže: “Rat u svima nama ubija dušu, a ja sam se baš naratovao.” Nisam izgubio dušu, ali je istina da je moja duša dobila tvrdu koru po površini. Možda je to i srebrna kora sa kolena dečaka koji igra fudbal pa padne, kao što kaže Božo Koprivica u jednoj svojoj knjizi. Možda je to zadebljanje i na mojim živcima pa sam postao manje osećajan. U svakom slučaju, život ostavlja traga na svima nama. Ne bih koristio tako teške reči kao što su testament i poslednja uloga, imam nameru još malo da živim. Ko zna šta život nosi.

Danica sija od ponosa. Razumljivo. Njen suprug je producirao film i dao još jednu veliku ulogu, dok je sin Petar u svom rediteljskom debiju pokazao snagu kreativca i autoritet znalca.

– Petra sam na snimanju gledala kao reditelja koji zna šta hoće, posmatra set, kreativno učestvuje u stvaranju i radu, i apsolutno sam mu verovala, često smo imali ista rešenja. Osvojio je glumce već tokom čitajućih proba dobrim pozicioniranjem likova. Ako je kralj Petar poveo srpsku vojsku u onakvo osvajanje slobode, onda je Petar bio apsolutni vladar seta i glumaca, koje je uputio na put kakvim je želeo da istražuju svoje uloge, a to su misao, emocija, srce i istrajnost. Svog sina poznajem u dušu, kao što ga i Lazar zna, ali ovo što smo napravili je čudo. Bez obzira na težinu stvaranja i snimanja, a snimali smo 110 dana na raznim lokacijama i po različitim vremenskim uslovima, osetila sam tu našu tajnu vezu i potpuno sam se, bezrezervno predala. Izuzetno sam se dobro pripremala. Moja Makrena, lik koji tumačim, paradigma je svih žena koje su u ratu izgubile svoje najmilije. Ona je u Drugom balkanskom ratu ostala bez muža, a u Velikom ratu bez sina jedinca. Veoma je intuitivna, usamljena i specifična, ne uklapa se u okvire tog vremena, a da bi preživela, ona nariče i poslednja je veza umrlih s ovim svetom, peva im uspavanke i nežno ih prati na poslednji put. U lik sam unela mnogo strasti, ljubavi, straha i ljutnje. Samo gde postoji strast, tu postoji i sukob ili razrešenje, bez obzira na to da li je ishod pozitivan ili negativan.

Oboje su saglasni da je napravljeno ostvarenje koje se može nazvati velikim istorijskim spektaklom sa dušom.

– To je film o slobodi. O žudnji za slobodom. Srpski seljak je pokazao svetu kako iz opanaka izrasta u ratnika, koga se uplašila velika carevina. Ovaj film je ogledalo srpstva. Velika antička tragedija i mitska hrabrost u jednoj priči iz koje se uči junaštvo, ali i nežnost – ocenjuje Lazar, a Danica ističe da nas “film vraća ne samo patriotizmu nego i odgovornosti, ljubavi”.