Marina Tucaković o gubitku sina: Možda je moja ljubav bila loša, da sam stegla srce i da nisam davala kad traže

Najpoznatiji srpski tekstopisac Marina Tucaković ima karijeru dugu 40 godina. Kaze da je napisla između 4.500 i 5.000 tekstova, a nije ni sanjala da će to biti njeno životno zanimanje. Kao devojčica je mastala da bude frizerka, studirala je ekonomiju, ali je zivot imao druge planove za nju.

-Moja karijera traje 40 i više godina. Ono što je prijavljeno u autorskoj agenciji SOKOJ stoji da je nešto preko 3.000 tekstova ali mislim da ih realno ima između 4.500 i 5.000 tekstova. Nije mi napamet padalo da ću  ovo raditi celog života. Počela sam sa nekim klincima iz kraja, radili smo akustičnu muziku. Onda sam počela da pišem za festivale, kao hobi. Studirala sam ekonomiju, imala glupe klinačke snove da budem frizerka. Naravno ništa od toga -ako nešto ne znam ne znam da namestim kosu i nikad nemam frizuru. E sad i moje ime se pamti, naročito zbog prezimena. Tako je kako je, postala sam to što sam. Ko uđe na estradu, tpo je neka vrsta droge, teško je pobeći od toga. Ja mislim da sam tek počela da pišem super kada sam počela da pišem za Olivera Mandića, Zanu, Slađanu Milošević... Moji počeci su Oliver i Zana, rekla je pred kamerama "1ТВ" .

Marinin život obeležila je velika tragedija. Njen stariji sin Miloš preminuo je 1. decembra 2008. godine.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

-Neke stvari zaista treba izdržati. Ne postoji za majku ništa strašnije. On je imao nekih problema sa narkoticima i baš kad se sredio, posle jedno 4-5 godina on se samo jedno jutro nije probudio. Ja sam ga našla. Strašno.Ušla sam u njegovu sobu i zatekla sam to što sam zatekla. Tada je Miloš imao 24 godine. Uvek sam imala strah da će nešto da mu se dogodi. Ode vam dete na eksurziju pa se bojite kako će da stigne. Uvek imate strah za osobe koje volite. Interesantno, ja tu noć on je bio toliko veseo, toliko smo se smejali, nisam zaista mogla da imam loš predosećaj. Koliko sam imala ranije iz strahova, i eto baš se dogodilo to čemu se tad sigurno nisam nadala. Nisam to očekivala.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Marina Tucakovic stihovi (@makitucakovic.fan) on Nov 29, 2018 at 9:04pm PST

Taj dan je trebalo da idem u žiri u jednu emisiju. To je bio trenutak ludila i trezvenosti. Samo sam napisala - "Ja ne mogu da dođem u emisiju. Izvinite, meni je sin upravo umro" Imala sam toliko neke profesionalnosti i svesnosti da javim da me ljudi ne čekaju, ispričala i otkrila zašto nije želela da vidi rezultate obdukcije.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

-Ne plačem. Ja sam očigledno te svoje suze potrošila ranije na sekiraciju u vezi sa decom, mužem. Ja sam to otplakala mnogo pre nego što se to desilo, a možda bi mi bilo lakše da sam mogla da plačem. Ovako sve to nešto krijem u sebi, borim se protiv tih suza. Možda bi bilo bolje da ih pustim jednom. Nisam želela da vidim rezultate obdukcije, jer šta mi to znači. Da li je to bilo srce, da li je nešto uzeo? Kakve to veze ima? To mi nije bitno.

Ne interesuje me šta su mediji pisali. A to ako su pisali da sam loša majka, šta to znači? Ja sam sa tom decom bila 24 sata. Imali su sve, vodila sam računa ali eto društvo ih je povuklo. Uvek se sve svali na roditelji. Uvek sam im pokazivala svoju ljubav. Možda je moja ljubav bila loša. Možda ne znam, da sam ih manje volela, da sam stegla srce, da nisam davala kad traže, možda se to ne bi desilo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Marina Tucakovic stihovi (@makitucakovic.fan) on Jun 12, 2018 at 1:36pm PDT

Uvek se čovek pita gde je pogrešio. Odgovor je jedino to da sam ih ja volela na način koji nije dobar. Ako je neko bio uz tu decu, posebno uz Miloša u tim situacijama, onda sam to bila ja. Ja sam se posle njegove smrti nisam radila nekoliko meseci. Imala sam podršku, muzika mi je bila u krvi i ja sam to morala.Prvi tekst koji sam napisala posle te pauze bilo je za Daru Bubamaru "Mami, mami da me omami". I posle sam nastavila sve kao što je bilo i do tad, što se posla tiče - rekla je Marina koja je početkom februara otkrila da boluje od opake bolesti kada je započela borbu za zdravlje.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

-Pakao sam prošla, ali jednostavno kad sam bila smeštena na onkologiji polusvesna nekako niakakav strah nisam osećala- bilo je ono - Biće šta će biti. Izgubila sam dete, šta može gore da mi se desi. Jel tako? Sad je bolje, hvala Bogu. Videćemo šta će biti. Ja sam znala da će se to meni desiti. Mnogo sam se loše osećala, mnogo sam se nervirala. Imala sam tu ranicu koju sam ignorisala. Stvarno sam znala da sam bolesna. Svesno nisam otišla kod lekara. Imala sam i privatnih problema i onda to čovek zanemari. Ja sam sebi nekako bila na poslednjem mestu.

-U jednom mi je trenutku bilo veoma loše. Uradila sam analize i videla da mi je šećer 22. Onda sam videla da su tumor markeri povećani. I onda sam otišla tamo, i uklopila sam se. Živ se čovek na sve navikne. Moj muž i moj sin bili  su najviše uz mene. Naravno i moji prijatelji,  i Ceca i Jelena i Ana Nikolić i Boki su bili uz mene. Ova bolest mi je dobro donela da sam vratila veru u ljude. Dobrih ljudi ima i dalje. U mom slučaju su se ljudi pokazali.

-Išla sam dva puta u Nemačku na tu imuno terapiju. I to je pomoglo. Pijem lekove koje moram, sad u decembru imam neke još kontrole. Đavo nikad ne spava i toga čovek treba da bude svestan- rekla je Marina za "1tv"