Nataša Aksentijević se vratila na posao: Moj suprug Duki je uzeo porodiljsko, on je neviđeni car!

Sa Natašom Aksentijević sreli smo se sredinom januara kada nas je, nedelju dana posle rođenja druge ćerke Vere, sa četvorogodišnjom Helenom i suprugom Dušanom ugostila u njihovom stanu. Za razliku od roditelja, koji prve dane sa prinovom proživljavaju prilično stresno, uvek dobro raspoložena Nataša nije dozvolila da joj prošireni porodični sastav poremeti uobičajeni ritam, pa nam je tom prilikom priznala da se neposredno po izlasku iz porodilišta „bacila“ na pravljenje pica i drugih specijaliteta koje ukućani vole. Harizmatična glumica i voditeljka ovog leta kuva i za gledaoce emisije „150 minuta“. Radni zadatak je, kaže, prihvatila sa zadovoljstvom, sa željom da neke parove koji na jesen planiraju da stanu pred matičara nauči osnovama kulinarskog zanata.

- Posao ne doživljavam kao obavezu, već kao zadovoljstvo. Nije mi teško da radim, ni u pozorištu, ni na televiziji, ni u studiju za sinhronizaciju. Za mene je sve to igra i zabava. Osim toga, ako nisam angažovana tri dana, postanem neraspoložena i nervozna. U okviru „150 minuta“ na Televiziji „Prva“ imam malu letnju školu kuvanja u kojoj uživam. Septembar je, kao što znamo, u našem narodu tradicionalno rezervisan za svadbe, a ja sam na sebe preuzela misiju da onima koji ne znaju da kuvaju približim šta ih sve čeka u braku. Ideja mi je bila da to bude video-verzija nekada popularnih džepnih knjga koje su ljudima pružale mogućnost da se pohvale poznavanjem nekog grada, jezika i tome slično.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

Na pitanje da li je od onih majki koje svaki čas telefoniraju s posla kako bi čule šta deca rade odgovara:

- Tu lekciju savladala sam sa prvim detetom kada sam, ako bih se i na kratko odvojila od Helene, kući zvala između dvesta i četiristo puta u toku jednog sata. Sada sam mnogo opuštenija, ne samo zato što sam iskusnija već i zbog toga što znam da su deca u najboljim mogućim rukama - čuvaju ih moja svekrva i muž.

Po mnogo čemu originalna, Nataša je ostala dosledna sebi i kada je reč o podeli roditeljskih zaduženja.

- Vratila sam se na posao, a suprug je uzeo porodiljsko odsustvo. Tačnije, prva tri meseca se vode kao porodiljsko, ostalo je nega deteta. Duki je neviđeni car! Kolegama je rekao: “Vidimo se u januaru iduće godine. Zapravo, u februaru, pošto mi je ostao i stari godišnji odmor”. Priznajem, nekada nisam mogla da se načudim udatim ženama koje svaki slobodan trenutak provode sa mužem i decom. Pitala sam se kako ne odlepe od gužve. Sad mi je jasno da je to nešto fenomenalno. U šali kažem da živim “dane mrmota” jer se ne dešava ništa posebno, ali činjenica je da je, kad imate decu, svaki dan drugačiji. Zajedno sa njima otkrivate svet koji vas okružuje, a kroz njihova pitanja dolazite do nekih novih odgovora na stare nedoumice.

Podsetili smo je da je prvih nedelja posle porođaja bila oduševljena saznanjem da je Vera mirna i dobra beba i pitali smo je da li je sedam meseci kasnije situacija ista.

- Jeste. Narodna izreka da se po jutru dan poznaje u Verinom slučaju pokazala se tačna. Ona je jedno milo i veselo dete. Buni se samo kada je gladna, i tad ume da bude prilično glasna. Jedna naša pevačica svojevremeno je u svakom intervjuu govorila da ne zna kako njeno dete izgleda kada plače jer je stalno nasmejano, a ja bih svaki put pomislila “kako da ne”. Međutim, kosmos ili Bog nekako uvek nameste da se nađemo u situaciji koja rasprši naše predrasude. Tako sam ja dobila dete koje je neprekidno nasmejano, iako sam mislila da tako nešto ne postoji.

- Sestre se lepo slažu, faza ljubomore je iza nas - nastavlja Nataša u svom duhovitom maniru. - Prva dva meseca morali smo da sklanjamo Veru jer Helena, navodno, nije čula crtaće od nje. Predlagala je da je vratimo dok malo ne poraste, a imala je i izjave: “Veruška je moja velika ljubav, moraću malo da je izgrizem”. Plašili smo se da to “izgrizem” ne bude u bukvalnom smislu reči, pa smo Duki i ja na smenu dežurali, ali ubrzo smo se uverili da nema opasnosti i da ti ugrizi nisu ništa drugo do malo srdačniji poljupci. Šta da radim, iskazuje emocije kao i njena majka. (smeh)

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

Budući da je četvorogodišnja devojčica vrlo pričljiva, a i ne stidi se nepoznatih, interesovalo nas je vidi li ćerku jednog dana u nekoj javnoj profesiji.

- Ne pokazuje takve ambicije. Jednom sam joj predložila da se slika za neku reklamu, ali nije htela. Probala sam da je ubedim rečima “zaradićeš parice od kojih ćeš moći da kupiš šta želiš”, na šta mi je odgovorila: “Zašto bih to radila kad ćete mi ti i tata ionako sve kupiti”. Istovremeno, voli da se slika za novine, čak je nagovorila i najbolju drugaricu Sunčicu, koja živi u komšiluku, da joj pravi društvo. Kako su mi objasnile, deca iz kraja će, kada ih vide u novinama, reći: “Vau, neverovatno šta se desilo”. (smeh) Fantastično je što se njih dve druže, tim pre što Helena ne želi da ide u vrtić. U poslednje vreme su nerazdvojne, a mnogo je lakše čuvati dvoje dece, nego jedno. Zaigraju se i nema potrebe da ih odrasli zabavljaju, tu smo tek ako treba nešto da pomognemo.

Nataša otkriva da nije rob brendirane garderobe i da ne ostavlja puno novca u šopingu, čak ni za decu, jer je svesna da odeću prerastu u kratkom roku. U suštini, nema potrebu za tim.

- Neverovatno srećna okolnost je da Dušanova tetka Nada, koja živi u Nemačkoj, obožava Helenu. Ona je njoj i ćerka, i unuka, i manekenka, i model. Nekoliko puta godišnje snabdeva je garderobom po principu dečjih igara “obucite Barbiku”. Bukvalno joj kupuje sve, od gumenih čizama i bundi do svilenih čarapa i haljinica. Nezgodno je što je Helena rođena u leto, dok je Vera zimsko dete, pa ne prolaze u istim godišnjim dobima kroz iste uzraste. Ali, ima tetka Nada i Veru u vidu. Predivna je žena, zaista.

Aksentijevići će na odmor krenuti krajem avgusta, čim Nataša završi obaveze oko emisije.

- Prvo ćemo nas četvoro otputovati u Grčku, a posle toga ćemo otići negde i sa bakom, Dukijevom mamom. Treba i nas dvoje malo da se odmorimo. (smeh) Od jeseni me očekuju novi televizijski projekti, premijera komedije “Zbogom stresu”, koju pripremam sa kolegom Žarkom Stepanovim, dok je predstava “Zašto i kako ubiti muža”, sa Peđom Damjanovićem, odavno zaživela. Posebno sam ponosna na edukativnu predstavu za najmlađe u kojoj igram Micu čistunicu koja se brine o šumi. Nedavno smo je igrali na Gardošu, deca su je fantastično prihvatila.

Tokom razgovora sa Natašom Aksentijeviće nameće se utisak da joj sve ide lako i glatko, pa nas je interesovalo da li joj nešto zadaje muke.

- Muž se malo ljuti što kuvam samo vikendom, nekad me zamoli da donesem kući nešto od onoga što pripremim u studiju. To je jedini problem koji imam u braku, ali šta da radim, ne mogu da kuvam dva puta dnevno. Osim toga, nešto mi ni dijete ne idu od ruke. Istini za volju, i ne trudim se previše. Ali, kad mi ova kilaža dosadi, daću sve od sebe. Možda i u nekom rijalitiju, ko zna. (smeh)

Šta bi želela da bude tema intervjua kada se sretnemo za nekih godinu dana, pitamo je na kraju.

- Volela bih da to bude jedna dobra filmska uloga. Kad kažem dobra, ne mislim glavna, već ona koja je meni interesantna. To je ono što priželjkujem.