Božo Vrećo: Odavno na mene ne utiču ljudi sa zlom energijom i glupošću

Voli da se budi pre zore, kada ispija čaj u krevetu i tumači san iz prošle noći, ljubav definiše kao slobodu da voli i bude voljen,a a u sebi brižno neguje i dete i čoveka i žen

Kada se obično budite i koji deo dana najviše volite?

- Ranoranilac sam i ustajem oko pet, s prvim pozivom na molitvu sa obližnjih minareta. Sipam vodu u čajnik i dok on ne zapišti, vratim se u krevet. Volim jutra i koristim ih do maksimuma, uglavnom odgovaram na mejlove i pišem vezano za nove projekte i koncerte, kojih je sve više, što me izuzetno ispunjava i raduje. A volim i vreme oko ručka, u bašti punoj cveća i zelenila, uz tihu muziku, ples u lepršavoj haljini i zagrljaj bića koje me voli.

Kakvi ste kad „ustanete na levu nogu“?

- Previše cenim svaki trenutak da bih imao takve slabosti. Svaki dan je dobar, sa svim što treba uraditi i što me čeka, a uglavnom uspevam sve da stignem. Nikad ne kasnim i vredno pristupam obavezama. Odavno na mene ne utiču ljudi sa zlom energijom i glupošću jer da bismo „ustali na levu nogu“, neko mora i da nas nervira, a toga kod mene nema, sve je u potpunoj harmoniji.

Verujete li u snove?

- Da, i tumačim ih svako jutro. Kažu mi mnogo toga i često me upozore na neku situaciju ili osobu. Često sanjam ključeve, velike ravnice i vrata. U snovima sam uvek učesnik, mističan i siguran u buduće projekte. Ipak, mnogo više verujem svom instinktu i šestom čulu, koje nepogrešivo zna šta treba učiniti i kad. Slušam duboko ono što moje biće progovara.

Pamtite li uspomene iz detinjstva?

- Nekoliko da. One prožete ratom i stradanjima potisnuo sam iz sećanja i zamenio ih lepšim i vedrijim. Sećam se kupanja u reci kad smo kao deca hvatali male žabe, i peščane plaže na Buku, gde nam je bilo toliko lepo da smo zaboravljali na ručak. Zapravo, pamtim koliko smo bezbrižni bili u svom mikrosvetu igre i smeha, bez razmišljanja šta će biti sutra.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Vreco Bozo (@bozovreco) дана 20. Сеп 2019. у 10:10 PDT

Koja vam je bila najdraža igra?

- „Care, care, govedare“, žmurke, klikeri, a posebno su mi bile drage naše male predstave za roditelje i susede, u kojima je bilo akrobacija, pevanja, glumatanja, prerušavanja, mnogo radosti i smeha.

U kojim situacijama vam bude žao što ste odrasli?

- Svet mašte nikad me nije napustio i bez njega ne bih postao to što jesam. Dete, čovek i žena u meni i dalje su veoma jaki i jasni u svojim namerama i izrazu. Čovek koji prestane da bude dete postaje beživotan i ne raduje se sitnim trenucima zadovoljstva i sreće.

Šta je za vas prava mera sreće?

- Biti svoj, potpuno slobodan, stvarati i živeti. Za mene su to koncerti i karijera, putovanja, prijateljstva, pisanja, fotografisanja i crteži, sve što mogu čuti, osetiti i dotaći, ljudska dobrota, osmesi, miris duše moje majke... I ljubav, naravno. Bezuslovna i beskrajna.

Kako definišete ljubav?

- Kao slobodu da volite i budete voljeni, odluku da bez zadrške nekom date sva osećanja i da ih se ne stidite, ne čuvate za sebe. Kao hrabrost, priznanje i spoznaju, kao život u punoći, kakav treba da bude. Kao identitet.

Jeste li trenutno zaljubljeni?

- Uvek sam i uvek ću biti.

Kada ste i kako „pronašli“ svoj, po mišljenju mnogih, anđeoski glas?

- Pevao sam oduvek, i kao dečak i kao solista u horovima, ali tek sa 26 godina spoznao sam da je to moja misija, da ću ceo život posvetiti muzici i njoj se predati ceo.

Poznati ste i po originalnom stilu, prelepim haljinama. Koliko ste ih lično kreirali i sašili dosad?

- Mnogo, sigurno stotinu. Čim pronađem platno, odmah zamislim šta želim da sašijem. To me zabavlja i uživam da uvek imam drugačiju odeću i da svaka haljina bude autentično moja, bar po nekom detalju ili smelosti.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Vreco Bozo (@bozovreco) дана 17. Сеп 2019. у 2:33 PDT

Kada ste otkrili da volite tetovaže?

- Volim ih oduvek jer je moj deda bio mornar i imao je veliko sidro na levoj podlaktici. To mi se uvek toliko dopadalo. Kasnije sam i svoje telo počeo da ukrašavam, prvo velikim heruvimskim  krilima na leđima, a sada je ono kao knjiga molitava, magičnih reči, zahvalnosti Bogu i amajlija koje me štite od svega zlog.

Često dolazite u Beograd. Šta volite u tom gradu?

- Mirise, boje, građevine, položaj, istoriju i mističnost. Volim i što se svaki put zaljubim, što me iznova inspiriše za pesme, budi kreativnost. Volim Dunav i ulice, ljubav kojom me svaki put obasipaju ljudi koji me vole i dolaze na moje koncerte. Volim i što i Beograd mene voli, možda snažnije od drugih, i strpljivo me svaki put čeka.

Da li biste pevali pred jednom osobom?

- Na uho mom voljenom biću uvek.

O kojoj koncertnoj sceni maštate?

- Sve što sam maštao ostvarilo mi se, od Brodveja, pa nadalje. A što mi je suđeno, to će i biti.

Šta ste poslednje uradili prvi put u životu?

- Bio sam akter veridbe na mom koncertu u Šibeniku. Bilo je veoma dirljivo i romantično.