Miloš Timotijević i Milan Marić: Koliko je novim seks-simbolima teško da sačuvaju privatnost

 

 

Petrit Koci je inspektor Interpola u čijem fokusu interesovanja je Derdan Beriša, glavni narko-bos na Balkanu. Luka je dečko sa margine beogradskog podzemlja koji ne pripada u potpunosti tom svetu, ali je njegov deo. Petrit i Luka su likovi iz serije “Besa”, koja je nedavno počela da se emituje na televiziji “Prva”, a igraju ih Miloš Timotijević i Milan Marić. Zapažene uloge u ovoj krimi-avanturi bile su jedan od povoda da im predložimo zajednički intervju, a ako se tome doda činjenica da obojica važe ne samo za vodeće glumce svojih generacija, već i za miljenike ženskog sveta, jasno je da smo tema za ćaskanje imali na pretek. Susret smo zakazali u danu kad je u Beogradu kiša padala bez prestanka, pa smo ih za početak pitali da li ih u ovo doba godine obuzima jesenja melanholija.

- Mene obuzima početak pozorišne sezone - kaže Milan uz smeh. Miloš dodaje:

- Za glumce sve kreće od “BITEF-a“, kada u Beograd stignu neke zanimljive predstave, koje nastojim da pogledam. Publika se već od septembra lagano vraća u pozorište, a i mi sa njom.

Milan: Vratili smo se i čekamo ih. Kod nas je kao i kod sportista; lagano dižemo formu, a novembar i decembar su pik sezone.

Kako ste započeli ovaj dan? Imate li neku naviku od koje, uprkos svemu, ne odstupate?

Milan: Naš posao je nezahvalan za uspostavljanje bilo kakve rutine i normalnog životnog ritma. Primera radi, samo u toku jedne sedmice nekoliko puta promenimo režim spavanja: snimamo celu noć, pa smo u krevetu do podneva, onda idemo na probu u pozorište, uveče igramo predstavu... Nezgodno je, stvarno. Bilo kako bilo, početak dana ne mogu da zamislim bez doručka, kafe i cigarete. Ne nužno tim redom i ne obavezno u stanu. Kad žurim, sasvim mi je prihvatljivo da doručkujem u kolima i da kafu popijem s nogu.

Miloš: Koliko god bio u gužvi trudim se da nađem vreme za doručak i sok od sveže ceđenog voća. To je rutina koju smatram poželjnom.

Kada početkom jeseni krene premijerno emitovanje brojnih filmova i serija, nameće se utisak da glumci i tokom letnje pauze rade punim tempom.

Miloš: Ako ćemo iskreno, na odmoru nisam bio 18 meseci. Sanjam predah od kada sam se vratio s poslednjeg letovanja.

Milan: Ove godine spojio sam, što se kaže, lepo i korisno. Na Brionima sam igrao predstavu “Ko se boji Virdžinije Vulf”. Poslednji put sam na pravom letovanju bio pre tri godine.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

 

Kako ubedite sebe da vam odmor nije ni potreban?

Miloš: Nema mesta “pregovorima”. “Posao iznad svega” moto je svakog profesionalca, bez obzira na to da li je bolestan, pospan ili umoran. Jednostavno, stisneš zube i nastaviš.

Milan: Verujem da će svakome ko nije iz naše branše prva reakcija na ovo o čemu pričamo biti “ne preterujte”. Suština je da glumci žive svoj posao. Mi ne možemo u pet po podne da zaključamo vrata radnje i da do sutra ujutru zaboravimo na obaveze. Desi se da mesecima nemamo slobodan dan, ali nema veće sreće nego kad čovek radi posao koji voli. Nije mi se desilo da u pozorište krenem s mišlju “uf, moram li”.

Čime ste sve bili okupirani ovog leta pa niste stigli da se odmarate?

Milan: Pozorišnu sezonu završio sam premijerom predstave “Lorencačo”, a ovu započinjem sa još jednim novim naslovom, “Ko se boji Virdžinije Vulf”. Završene su pripreme za drugu sezonu “Državnog službenika” i uskoro počinje snimanje.

Miloš: Ja sam radio serije “Južni vetar” i “Vojna akademija 5”, kao i jedan diplomski film sa Dušanom Zorićem. Završio sam snimanje igranog filma “Ekipa” i počeo da radim “Nebesa”, sa Dragojevićem.

Imate li tremu pred početak emitovanja serije “Besa”, koju prate odlične preporuke?

Miloš: Uvek sam uzbuđen kad kreće nešto novo. Tu smo zbog publike i jako nam je važan njen sud. Kada si svestan da si uradio dobar posao, uzbuđenje je još veće jer kroz povratnu reakciju gledalaca čekaš svojevrsnu potvrdu kvaliteta u koji veruješ.

Zbog čega biste ovu seriju gledali i da niste njeni akteri?

Milan: Zato što je odličan triler.

Miloš: Postoji i melodramatičan deo za koji je Milan zadužen. (smeh)

Milan: Recimo da se prepliću različiti žanrovi i otvaraju brojna pitanja. Odgovore na pojedina ćemo, nadam se, dobiti u drugoj sezoni.

Miloš: Glavni junak, koga igra Raša Bukvić, jedan je sasvim običan čovek koji sticajem okolnosti upada u opasnu situacijju. On je nalik mnogim ljudima koje svako od nas poznaje i svakodnevno viđa, zbog čega nam je lakše da se s njim identifikujemo. Zapravo, svi likovi u seriji susreću se sa realnim problemima.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Hoćemo li navijati za likove koje vas dvojica tumačite?

Milan: Možda. Nadam se. Ostavićemo gledaocima da sami procene.

Miloše, vi ste zbog uloge morali da učite albanski jezik.

Miloš: Zanimljivo je da je moja prva filmska uloga, u “Stršljenu”, bila u potpunosti na albanskom. Tada sam prilično dobro savladao taj jezik, njegova zvučnost mi je ostala negde u ušima, tako da sam se lako snašao kada je u “Besi” trebalo da snimim nekoliko scena u kojima govorim albanski. Svakako interesantan glumački izazov.

Koje trenutke sa snimanja nikada nećete zaboraviti?

Miloš: Kada su mi rekli da treba da radim trbušnjake dok visim naglavačke, okačen nogama za vratilo, malo sam se zabrinuo. Nije naivno jer od napora može da pukne trbušni mišić. U vreme snimanja imao sam pune 43 godine i, iskreno, nisam previše revnosno posećivao teretanu. Ipak, uspeo sam da uradim tridesetak trbušnjaka, i prezadovoljan sam. Svakako ću pamtiti i scene koje sam snimao u kolima, na temperaturi većoj od pedeset stepeni. Bilo je pakleno vruće. No, pre svega, “Besa” će mi ostati jedan od omiljenih projekata u karijeri jer sam radio sa plejadom fantastičnih glumaca.

Milan: Za mene je najjači utisak to što sam se posle deset godina ponovo našao pred kamerama sa Milicom Gojković. Još pre Akademije snimili smo studentski film “Četvrtak” i evo, tek sada, posle čitave decenije ponovo smo dobili priliku da budemo u istom kadru.

Da li je zajednički rad doprineo da se vas dvojica bolje upoznate?

Milan: Mi smo stari znanci. (smeh)

Miloš: Upoznali smo se na snimanju pomenutog filma “Četvrtak”, koji je radio naš zajednički prijatelj Nikola Ljuca. U njegovom sledećem ostvarenju, “Narednik”, imali smo glavne uloge. Posle smo se sreli u filmu “Vlažnost”, a igrali smo zajedno i u brojnim predstavama. Zapravo, kad pomislim na najkvalitetnije projekte iz dosadašnje karijere, dođem do zaključka da je u njima i Milan.

Imate li običaj da se vidite mimo posla?

Miloš: Već dve godine dogovaramo se da odemo na kafu i ispričamo se. Da nas vi niste okupili, pitanje je kad bismo odvojili vreme za viđanje mimo seta. Stvarno mnogo radimo i teško nam je da uklopimo slobodne termine.

Jeste li pokušali da neki datum u kalendaru unapred izdvojite i kažete: “Taj dan je rezervisan za viđanje sa prijateljima bez obzira na sve”?

Milan: To je nemoguće budući da se, bar meni, planovi menjaju na dnevnom nivou. Moji dogovori su manje-više od danas do sutra.

Koje Miloševe osobine biste voleli da imate; što u poslu, što u privatnom životu?

Milan: Talenat, upornost, čestitost.

Miloš: Moram da uzvratim identično. Meni je prva asocijacija na Milana profesionalizam, nesporni talenat, poštenje. Jako ga volim kao čoveka. On je momak kakav se retko sreće, sa obe noge čvrsto stoji na zemlji.

Jedna od zajedničkih “karakteristika” je da ste obojica seks-simboli svojih generacija, a objektivan utisak je i da ste ljudi kojima popularnost nije stavka broj 1.

Milan: Ja samo pratim starijeg kolegu Miloša. (smeh)

Miloš: Biti seks-simbol nije nešto što svesno želiš ili biraš. To je nešto što čoveka, da tako kažem, “zadesi” i uglavnom je uslovljeno genetikom. Bitno je da te pohvala ne menja suštinski, da ne utiče na tvoj ego.

Od komplimenata ne treba bežati. To su lepe stvari.

Miloš: Jesu, slažem se, ali mnogo više prijaju dok ste mlađi. Kad uđeš u neke godine i okreneš se porodici, menja se i fokus interesovanja.

Milan: Trik u vezi s našim poslom je da ništa nije egzaktno. Nekome se sviđa kako izgledate, nekome ne. Jedni misle da ste dobar glumac, drugima se ne dopadate. Ne treba usvajati “glas javnosti” po svaku cenu, već znati gde ste sa sobom.

Miloš: Traženi smo zbog onoga što jesmo. Ako pokušamo da budemo otelotvorenje nečije vizije, to je kraj.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani..

Pošto Milan reče da samo prati iskusnijeg kolegu, koji savet biste mu dali?

Miloš: Kad sam imao trideset godina, tek sam snimao “Sedam i po”, praktično sam bio na početku. Ne mogu da se poredim sa Milanom, iza koga je već ozbiljna karijera. Na privatnom planu, mislim da je zreliji nego što sam ja bio u njegovim godinama, stabilniji je kao ličnost.

Jedan vaš kolega izjavio je: “Kad pola Beograda ima vaš broj telefona i prepoznaje vas na ulici, teško je ostati na distanci”. Može li se sačuvati privatnost?

Miloš: Nije ovo Holivud, niti kod nas postoje paparaci poput američkih. Glumci, zapravo, i nisu njihova interesna zona. Živimo sasvim obične živote, naša imena se ne vezuju za skandale i šokantne tračeve.

Milan: Sve zavisi šta želite. Ovo je malo tržište, ako pokušate da budete deo nekih “glamuroznih” i “ekskluzivnih” priča, unapred morate biti svesni da će ta bleda kopija Holivuda biti tragikomična.

Miloš: Srećan sam što mogu da se prošetam gradom i da me niko ne juri. Uglavnom mi se obraća neki pristojan svet, najčešće sa molbom da napravimo zajedničku fotografiju. Podrazumeva se da uvek rado izađem u susret. Uostalom, i to je deo našeg posla.

Kad već govorimo o odjecima popularnosti, posle uloge u filmu “Dovlatov”, u Sankt Peterburgu je osvanuo grafit sa Milanovim likom.

Milan: Malo je reći da sam bio polaskan kada sam dobio fotografiju iz Rusije na kojoj se vidi taj grafit. Sve što se dešavalo oko “Dovlatova” od starta je bilo dirljivo i lepo, a završilo se na najbolji mogući način, nagradom u Berlinu. Stanovnicima Peterburga poklonio sam deo sebe, oni su to prepoznali i našli način da mi zahvale.

Budući da ste se odlično snašli u ulozi manekena na slikanju za “Hello!” moram da vas  pitam da li vam je jesen inspirativna i za obilazak radnji i osvežavanje garderobera?

Milan: Šteta što se nismo slikali u odeći u kojoj smo došli na intervju. To je bio najbolji odgovor, bar što se mene tiče. (smeh)

Miloš: Ne bežim od sezonske kupovine garderobe, ali za obilazak radnji mogu da izdvojim do sat i po. Posle toga šoping počinje da me zamara. Srećom, obično brzo nađem sve što mi treba, ali to ne mogu da kažem i za suprugu. U stanju je da se satima premišlja. Obično zajedno idemo u tržne centre, a kako ona veruje u moj ukus, potrudim se da joj pomognem. Uvek nađem nešto što je njenom oku promaklo, pa se srećni vratimo kući.

Milan: Ne zadržavam se predugo u radnjama jer kupujem ono što svakog dana oblačim - farmerke, majice, dukseve. Nisam neki fan mode.

Miloš: Ja sam fan stila. Smatram da stil pokazuje svetu ko si, a moda čini da se u taj svet uklopiš.

Gde će vas put odvesti posle ovog intervjua?

Milan: Novim obavezama.

Miloš: Večeras igram “Režim ljubavi”. Bliži nam se pedeseto izvođenje, jubilej vredan pažnje. Jako volim tu predstavu i kolege sa kojima igram. Snimanje dođe i prođe, a sa glumcima u pozorištu si mnogo duže, skoro da se srodite kao porodica, i zato pažljivo biram naslove u kojima ću igrati.

Šta vas raduje na svakodnevnom planu?

Miloš: Odmor, vreme provedeno u krugu porodice, dobar film ili knjiga, druženje sa prijateljima.

Milan: Nadam se da ćeš naći vremena i za kafu sa mnom. (smeh)