Sanja Doležal o dobrim starim vremenima: Bili smo mladi, šašavi, a muzika je bila najbolja

 

Jedna od onih koja je gledaocima decenijama ulepšavala dan pesmom, vođenjem jutarnjeg programa i hedonističkim pričama o svojim receptima za dobar ručak, legendarna Sanja Doležal jedva čeka da sa “Novim fosilima” ponovo dođe u Beograd. Raduje se skorašnjem koncertu u Centru “Sava”, u okviru jubilarne turneje kojom kultna hrvatska grupa obeležava pedeset godina postojanja, a za “Hello!” kaže da je tek nedavno naučila da živi s bolom posle smrti supruga Nenada Šarića. Otkriva da je posle kraće emotivne veze opet sama i tvrdi da se nikad ne bi ponovo udala, jer ima divnu decu, žive roditelje i sjajne prijatelje, što joj je sasvim dovoljno za sreću.

“Novi fosili” u novembru slave pedeset godina. U tih pet decenija mnogo šta se promenilo, jedino je obožavanje publike, u kojoj su često i po četiri različite generacije, konstanta. Kako tumačite taj fenomen?

- Teško je to objasniti, puno je to godina. Ipak, mislim da su pesme te koje su se duboko urezale u srca ljudi, a one dobre traju. Uvek je otkrivaju i neki novi klinci. Predivno je videti u publici decu, njihove roditelje, pa i bake i deke.

U okviru obeležavanja rođendana imaćete koncert u Centru “Sava”, gde ste 2014. godine počeli oproštajnu turneju kada je četiri hiljade ljudi pevalo, smejalo se i plakalo sa vama. Da li je to bio vaš najemotivniji nastup?

- Dobro se sećam tog koncerta, stvarno je bio nabijen emocijama. Nismo mogli zadržati suze, ni mi na bini, ni publika. To kada emocije pršte na sve strane zaista su retki trenuci.

Kakve vas uspomene vežu za Beograd i šta vas uvek asocira na naš grad?

- Predivne uspomene, još odavno, a prve asocijacije vezane su za prijatelje, mnogo njih, Kalemegdan, ljubav i, naravno, fantastičnu hranu.

Jeste li u međuvremenu dolazili privatno?

- Dođem povremeno kod prijatelja, vrlo smo bliski i u njima imam veliku podršku. Kada mi je suprug umro, znala sam da imam prijatelje koji će mi pomoći u svakom pogledu. I deca su nam bliska, iako i njihovi studiraju daleko. I uvek obiđem Kalemegdan, bez njega poseta Beogradu ne bi bila potpuna.

Sa prijateljima iz benda često evocirate uspomene, ko je najduhovitiji u tim prilikama?

 

- Na probama uvek više pričamo nego što sviramo. S obzirom na godine, svađamo se gde se koji događaj odigrao, ali uvek uz mnogo smeha. Marinko Kolnago svakako prednjači i ima slonovsku memoriju. Seća se svega, od samih početaka i 1969. godine, kada je zajedno sa Slobodanom Momčilovićem Mokom osnovao grupu.

Koja vremena su, iz vašeg ugla, zaslužila titulu “onih dobrih starih”?

- Recimo, osamdesete. Bili smo mladi, šašavi, muzika je bila najbolja, bar meni.

https://www.instagram.com/p/Biztiq7BLNq/

Koliko imate kutija sa uspomenama iz bogate karijere koja bi mogla da se podeli na vreme sa “Novim fosilima” i ono kada ste postali zvezda raznih televizijskih formata?

- Punu veliku kutiju sa nekoliko albuma, a sve ostalo je na internetu. Tako da će jednog dana moji unuci lako moći sve da vide, ako ih to bude zanimalo. Mislim da je ipak važnije ono što ostaje u srcima ljudi koji nas vole.

Na mnogim fotografijama ste sa suprugom. Možete li sada, posle sedam godina, lakše da govorite o njegovom odlasku? Postaje li bol s godinama manja?

- Lakše govorim i razmišljam o tome. Bol je uvek tu, baš kao i tuga, ali s godinama nekako naučiš da se s tim nosiš. Život, na žalost ili na sreću, ide dalje.

Sanjate li ga još, imate li potrebu da mu “pričate” o sinu i ćerki, njihovim uspesima, izborima, pomislite li nekad kako bi on reagovao?

- Kad god moram da donesem neku veliku odluku, pomislim šta bi on rekao i kako bi reagovao. Verujem da naši voljeni žive u našim srcima i podsvesno znamo odgovore na mnoga pitanja. Pogotovo ako smo dugo bili zajedno, vezani ljubavlju.

Lea studira u Londonu, a čime se bavi Luka?

- I on je student, izabrao je matematiku u Holandiji.

Kažete li im kad nešto nisu dobro uradili ili ih ohrabrujete na svakom koraku? I mešate li se u izbor njihovih emotivnih partnera, makar savetima?

- Uvek im kažem svoje mišljenje, a njima prepuštam odluke.

Jednom ste pobegli od kuće na tri dana zbog prve ljubavi i rekli ste da ne biste preživeli da su vam sin i ćerka priredili isto. Šta ste još ludo uradili zbog ljubavi i verujete li da nikad nije kasno za nju?

- To je bilo definitivno najluđe što sam učinila. Ne znam da li je kasno za ljubav, ali ja imam puno ljubavi. Imam decu, žive roditelje i dobre prijatelje. Za sada mi nije potrebno ništa drugo, osim zdravlja.

Prošle godine se sa simpatijama pisalo o vašoj novoj vezi, ali ste nedavno otkrili da ste opet sami. Šta je uslov da uopšte izađete na kafu sa nekim muškarcem?

- Ne razmišljam o tome, to se ili desi ili ne.

Da li biste se ponovo udali?

- Ne bih.

U jednom intervjuu rekli ste da otkad ste napunili pedeset godina automatski praštate. Šta je teže: oprostiti sebi ili drugima?

- U nekim godinama podvlačiš crtu. Suočavaš se sa sobom. Danas imam više razumevanja za druge, ali i za sebe. Inače, mislim da je uvek teže oprostiti sebi.

Preselili ste se u vikendicu u Mrežnici, imate svoj vrt i ponosni ste na titulu vrtlara početnika. Poznato je i da ste vrhunska kuvarica. Šta vas još raduje?

- Ove godine, nažalost, moj vrt bio je prazan. Puno sam radila, a vrtu se treba posvetiti. Obožavam da kuvam, takođe i da jedem. Najviše me vesele trenuci u prirodi, plivanje u reci ili moru. Priroda me jedina opušta, smiruje, leči i ispunjava energijom.

U kojim situacijama vam nije bilo dobro u vlastitoj koži i kako ste prevazilazili te faze malodušnosti?

- Najteži životni trenutak bio je kada mi je umro suprug. Iz dana u dan imala sam osećaj da ne mogu da dišem. Ali, kad imaš decu, nemaš izbora, život mora da ide dalje.

Šta su vam danas najveći izazovi i strahovi?

- Izazovi su vezani za decu, da dočekam da se ona konačno osamostale. Strahove ne volim, ako mi neka ružna misao i uleti u glavu, odmah je oteram. Strah je opasan, parališe i demorališe. Bojim se samo bolesti, zato se trudim da pazim kako živim. Nisam o tome pre razmišljala, ali u mojim godinama zdravlje je prioritet.

Jeste li srećna žena?

- Sve u svemu, jesam. Nastojim da svaki dan osvestim i zahvalim na svemu što imam.

https://www.instagram.com/p/Bs8bqGRH5t1/

Kako vidite sebe za deset godina, šta biste voleli da vam se ostvari, a još nije?

- Volela bih da se ukrcam u avion i u narednih godinu dana obiđem veći deo planete, pogotovo mesta na kojima nisam bila. Neka Bog da zdravlja pa da se to i ostvari. I, naravno, da me na povratku kući dočeka hrpa unučića.