Nataša Bekvalac: Previše sam lenja da bih se svetila za nanete boli

Tokom 18 godina, koliko je već na sceni, Natašu Bekvalac videli smo u raznim ulogama, ali ovog puta otišla je korak dalje. U kostimu zle vile Grdane verno je dočarala lik Diznijeve junakinje i smelo pokazala svoju “mračnu” stranu.

Iako se do sada mnogo puta uverila da život nije bajka, tridesetdevetogodišnja pevačica priznaje da je previše lenja da bi se ikome svetila, pa “ravnanje računa” prepušta isključivo karmi, jer su za nju ljubav i oproštaj jedini ispravan put. Vreme i energiju troši na posao i najbliže, a deci, Hani i Katji, maksimalno je posvećena. Na uzbudljivom fotografisanju za “Hello!” u bioskopu “Cineplexx” pridružila joj se starija ćerka, koja se savršeno snašla u ulozi princeze Aurore.

U iskrenom razgovoru pop zvezda nam je otkrila kako reaguje na pomisao da bi u životu njene tinejdžerke uskoro mogao da se pojavi i neki princ, zbog čega smatra da je lepim ženama teže da se izbore za svoju sreću i poziciju u društvu, kao i da li, posle svih emotivnih brodoloma, još veruje u ono bajkovito “živeli su srećno do kraja života”.

Na početku, pitali smo je kako se oseća u koži zle vile, famozne Grdane koju je na velikom platnu ponovo maestralno dočarala Anđelinu Džoli.

- Ovo je jedan potpuno novi izazov za mene. Uloga Grdane uzburkala je moju kreativnu energiju i maštovitost. Dopala mi se transformacija, kao i upečatljiv kostim, šminka i energija koju lik nosi.

Grdana je na neki način otelotvorenje antiheroine. Osećate li se ponekad i sami tako?

- Niko od nas nije svetac. Svi živimo ovaj život i koračamo kroz njega najbolje što umemo. Nekad si heroina, nekad antiheroina, kako se u određenom trenutku zadesi. Bez obzira na sve, lik Grdane nisam doživela onako kako je doživljava većina.

Jeste li od onih koji smatraju da je osveta najjače oružje?

- Nisam osvetoljubiva. Po prirodi sam lenja, a želja za osvetom traži angažovanje i akciju, pa bi me takve stvari zamarale. Verujem u energiju, kao i da se svaka loša misao, a kamoli delo, vrate kao bumerang. Ako već mogu da biram, želim da mi se dešavaju lepe stvari. Nema veće pobede nego kada na zlo odgovorite ljubavlju. To je bitka koju uvek dobijate. Između ostalog, naučila sam da više ništa ne radim u afektu, a svađa, sukoba i loših ljudi se klanjam.

Svako od nas ponekad učini nekome nešto nažao. Opraštate li sebi takve greške ili vas proganja krivica?

- Opraštam, i sebi i drugima. Oprost je veoma moćna i jaka energija. Za mene lekovita.

Mislite li da se ljudi rađaju zli ili takvi postanu spletom životnih okolnosti?

- Smatram da se ljudi rađaju dobri i, znam da će zvučati čudno, verujem da takvi ostaju ceo život. Samo se na različite načine bore protiv svojih strahova, nesigurnosti i odsustva ljubavi, koji često izgledaju i tumače se kao zlo, a zapravo su odgovor na nedostatak osećaja voljenosti i vapaj za ljubavlju.

Grdanu je na “drugu stranu” preveo muškarac koji ju je izneverio i povredio. U kojoj meri su emotivna razočaranja definisala vaš odnos prema životu?

- Ne zaboravite da Grdana nije veštica, već vila. Vile su uvek dobre, samo ova nije umela drugačije da se zaštiti od onih koji su je povredili. Ja nisam takva. Izneverili su me i povredili, razočarali i ponizili, ali me to nije učinilo zlom, oholom i ogorčenom, već ženom koja još više poštuje i vrednuje ljubav. Iza Grdanine maske ipak se krije lepota, koju nisu dovoljno voleli.

Osim kostima i fatalne lepote, Anđelina Džoli i vi imate još nešto zajedničko - obe ste tri puta rekla “da”. Verujete li još u čuveni hepiend “živeli su srećno do kraja života”?

- Verujem u ljubav, zajedništvo i ljude. Verujem i u bajke, ali u one u kojima za srećan i ispunjen život, kao i bezuslovnu ljubav, nije potreban muškarac. Nekada te iz sna može probuditi poljubac sestre, majke ili ćerke, i drago mi je da i takve bajke postoje.

Smatrate li da je lepota dar ili neka vrsta kletve?

- O lepim ženama vladaju brojne predrasude, jer se lepota često banalizuje. Teško je biti u njihovoj koži i samo retke uspeju da nametnu intelekt, talenat i ostale kvalitete ispred fizičkog izgleda. Taj put je dug i težak. Pre nego što se nekome predstaviš energija govori umesto tebe. To je ono što u sebi nosiš i čime isijavaš.

Mislite li da žena mora da se uda za svog princa da bi bila srećna?

- To je greška kojoj smo sve naučene od najranijeg detinjstva, zbog toga sam maločas napomenula i one druge poljupce koji “vraćaju u život”. Sreća nikada ne bi trebalo da zavisi od drugih, pogotovo ne od muškaraca, ali kao srećna i ostvarena žena imaš potencijal i predispozicije da usrećiš nekog drugog.

Pomenuli ste da nas u život ponekad može vratiti poljubac majke, ćerke ili sestre, a mladu princezu Auroru u filmu iz sna ne budi princ, već Grdanin majčinski poljubac. Slažete li se sa porukom da je bezuslovna ljubav zapravo ona između majke i ćerke, a ne između muškarca i žene?

- Samo roditelji znaju kako vole svoju decu, to je zaista bezuslovna ljubav, pogotovo ona koju oseća majka. Ili kao što sestra može da voli sestru. Sigurno postoje i neke bezuslovne ljubavi između muškarca i žene.

Da li se dogodilo da neki muškarac poremeti odnos između vas i vaše majke?

- Neki moji izbori nisu se dopadali mojoj mami i, nažalost, moram da kažem da je svaki put bila u pravu. Majke nepogrešivo osete šta je dobro, a šta loše za njihovu decu. Najvažnije je da sam uvek bila svesna da je ona u svakoj situaciji čvrsto uz mene i da imam njenu bezrezervnu ljubav. Jako mi je žao zbog stresova koje sam joj nanela, ali srce me je vodilo čudnim putevima. Sve uvek dođe na svoje, a mudrost nije osobina svojstvena mladosti. Sada je malo drugačije.

Šta biste učinili kada bi neko pokušao da ugrozi odnos između vas i vaše ćerke?

- Pretvorila bih se u Grdanu i u pomoć pozvala sve svoje verne sluge, zmajeve i ostatak ekipe da reše stvar. (smeh)

Učite li decu da bezrezervno veruju u dobro i kako da prepoznaju zlo? Kako im, u svetu u kome živimo, objasniti razliku između ispravnog i pogrešnog?

- Decu vaspitavate delima, ne rečima. Ono što ja umem jeste da ih obožavam, da ih bezuslovno volim i čuvam. Život će im doneti i ljubav i bol, a ja ću im davati dobar vetar u leđa i biti tu da ih zaštitim od svega što je u mojoj moći. Ljubav je najbolje rešenje.

Šta je vaš najveći roditeljski strah?

- Nemam strahove, oni parališu i blokiraju. Nisu nimalo korisni, pogotovo kada je o roditeljstvu reč. Kada ih deca prepoznaju u majci, i sami će ih preuzeti, a to je teret koji im nikada ne bih nametnula. Priželjkujem i nadam se da će moje devojčice izrasti u samostalne, obrazovane i hrabre žene, i kao majka činim sve da tako bude.

Hana polako razotkriva čari puberteta i tinejdžerskog uzrasta, koji, između ostalog, donosi i prve simpatije. Pretvarate li se u Grdanu pri pomisli na to da će se u njenom životu pojaviti potencijalni “princ”?

- Da, upravo. (smeh)

Na ovom slikanju mogli smo da se uverimo koliko je pristojna i vedra devojčica, ali i da je nasledila vašu lepotu. Prepoznajete li sebe u njoj kada ste bili u istim godinama?

- Jako sam ponosna dok gledam u kakvu devojčicu Hana izrasta. Danilo i ja smo se razveli kada je bila jako mala. Nikada nije osetila povišen ton ni grubu reč u našoj porodici. Možda sam previše zaštitnički nastrojena prema ćerkama, ali to je tako zato što smo same. Naravno da u njoj prepoznajem svoje osobine, pa i model ponašanja koji je preuzela od mene. U načinu na koji priča i gestikulira ista je ja. Obe liče na mene i baš se pravim važna zbog toga.

Ko su heroji Haninog detinjstva, a ko su bili vaši?

- Heroj mog detinjstva je moja mama, a otkad sam i sama to postala, ophodim se prema ćerkama kao da su velike. Poštujem njihove emocije i ličnost. Ko je heroj Haninog detinjstva, to ćete ipak morati da pitate nju.