Kristina Radenković: Čućete ime bebe kad se porodim, verujem da će vas zabaviti i nasmejati

U danu kada se slikala za “Hello!” Kristina Radenković ušla je u deveti mesec trudnoće i otvorila porodiljsko bolovanje.

- Morala sam zbog zakona - kaže kroz smeh, jasno stavljajući do znanja da je, što se nje tiče, spremna da do porođaja bude u akciji. Iako joj je ova trudnoća napornija nego kada je pre četiri godine čekala ćerku Taru, poznata voditeljka ne miruje. I da hoće, nema kad. Radovi na renoviranju porodičnog stana bliže se kraju, uskoro je očekuje useljenje, a do kraja novembra trenutno tročlanoj porodici pridružiće se i sin, za koga su ona i njen životni partner, advokat Nikola Radojević, još na početku zabavljanja izabrali ime.

- Od danas sam zvanično na porodiljskom odsustvu, mada planiram da i dalje budem aktivna. Malo ću smanjiti tempo, više ću se odmarati, ali srećna sam što ne moram da ležim. Na kraju krajeva, kad imate malo dete, i da hoćete da lenčarite nemate kad - ističe na početku razgovora.

Na našu konstataciju da lepo izgleda, odgovara:

- Bolje izgledam nego u prvoj trudnoći kada sam bila otečena i umorna. Nekoliko nedelja pred porođaj ostavljala sam utisak da mi se konstantno spava. Ipak, kolege su me maksimalno podržavale, pa sam do devetog meseca snimala “Slagalicu”. Sada sam u šestom mesecu prestala da se slikam, ali nastavila sam da idem na posao. Mogla sam i ranije da otvorim bolovanje, međutim, prijalo mi je da sam u pokretu. S ove tačke gledišta, prva trudnoća bila je divna. Sve mi je bilo novo, nisam znala šta me sledeće čeka, pa sam se u hodu nosila sa svim, uslovno rečeno, lošim promenama. A bilo ih je - od oticanja i išijaktikusa do suočavanja sa činjenicom da moram da obuvam dva broja veću obuću. Ovaj put mi je sve bilo napornije. Mučnine su dugo trajale, konstantno sam povraćala, a doživela sam i težak emotivan udarac kad mi je uginuo pas sa kojim sam 16 godina bila nerazdvojna. Kao “šlag na tortu”, tri puta sam imala upalu umnjaka, koji sam na kraju morala da izvadim. Tara je tih dana bila jako tužna, videla je da mi nije dobro, a nije znala kako da me oraspoloži. Pila sam lekove da bih mogla normalno da funkcionišem, ali je njihovo dejstvo prestajalo već oko podneva. Srećom, sve je to sada iza mene.

Iskreno priznaje da je ne plaše kilogrami koje je dobila, jer je sigurna da će ih brzo izgubiti. Iz tog razloga nije sebe “bacala u trošak” obilazeći radnje za trudnice.

- Kupila sam samo helanke, dve majice i dve haljine. Nemam nameru da i posle porođaja budem debela, tako da bi bilo besmisleno da punim garderober komotnijim stvarima. Ovo što imam sasvim mi je dovoljno. Prvih meseci sam toliko povraćala da sam se pitala da li će mi ikada više prijati neka hrana. Ni vodu nisam mogla da pijem. Kada su konačno prestale mučnine, dala sam sebi oduška i sa zadovoljstvom sve nadoknadila. Nisam menjala navike u ishrani, jedem kao i ranije, a to znači da prioritet imaju testo i sir. Bez hleba ne mogu da zamislim obrok. Jedino sam smanjila unos slatkiša, pošto mi organizam ne traži šećer. U suštini, tek u osmom mesecu sam se opustila i počela da uživam u drugom stanju, iako imam sve tegobe karakteristične za poslednje tromesečje.

O jogi ili nekoj drugoj fizičkoj aktivnosti za trudnice simpatična voditeljka nije ni razmišljala, iz prostog razloga što ne voli da vežba, a budući da je poslednjih meseci angažovana na renoviranju porodičnog doma konstantno je u pokretu.

- Sve je počelo tako što sam htela da preuredim kuhinju, a onda smo, malo-pomalo, stigli do toga da renoviramo ceo stan. Angažovali smo arhitektu, koja je sve preuzela na sebe, a ja sam tek navraćala da vidim kako napreduje. Radovi su upravo završeni, sad čekamo nameštaj koji smo naručili. Baš juče sam bila u stanu, nosila sam lustere. Ne štedim sebe, radim koliko god mogu. Prezadovoljna sam kako sve izgleda, i jedva čekam da se ponovo uselimo.

U preuređenom domu ćerka i sin imaće zajedničku sobu.

- Kada se Tara rodila, kupovala sam univerzalne stvari tako da sad imamo sve, ostalo je da nabavimo još neke sitnice neophodne za novorođenče. Polako, ima još vremena. Sve što nam je trebalo za ćerku kupili smo dve nedelje pre njenog rođenja i snašli smo se, sad će biti još lakše.

Uprkos mučninama koje je imala ili baš u inat njima, tek Kristina je proteklog leta dosta putovala.

- Prvo sam sa Nikolom otišla u Madrid, gde nam je bilo divno. Oboje smo toliko zauzeti da u toku dana ne stignemo ni da se ispričamo, pa jedva čekamo da negde zajedno odemo, makar na dva dana. Volimo to “naše vreme”. Posle sam sa mamom bila malo u Italiji, a na kraju sam sa Tarom i Nikolom uživala na moru. Nikola je moja ogromna podrška, a neću preterati ako kažem da je oko Tare angažovan koliko i ja.

Na pitanje raduje li se Tara što će dobiti brata, priča nam krajnje iskreno.

- Ona, inače, mnogo voli bebe. Stalno mi ljubi stomak i govori kako jedva čeka da vidi brata, ali ne znam da li je zaista spremna na promene koje će uslediti. I ja sam u njenom uzrastu tražila od roditelja sestru, a kad sam je dobila, bila sam grozna prema njoj. Razlika će biti ista, skoro u dan, tri godine i devet meseci. Ako moja ćerka bude bar malo bolja nego što sam bila ja, to će mi biti dovoljno. Uvek saosećam sa starijom decom, jer znam kako je bilo meni. Skoro četiri godine bila sam centar sveta i onda je stigla beba, slatka kao šećer, koja je sve očarala. Moj mali ego to nije mogao da podnese, pa ne čudi što sam na svim slikama iz detinjstva, na kojima sam sa sestrom, tužna. Bila sam u depresiji do 27. godine, tako da mi je sve prilično sveže. (smeh) Roditelji su me obožavali, ali i pored toga uvek se provlačila tema ko koga više voli i ko je na čijoj strani kad se nas dve posvađamo. A bogami smo se svađale, pa i tukle. Bilo je baš gadno. Uspostavile smo dobru komunikaciju tek kad smo odrasle, završile školu i prestale da živimo zajedno. (smeh)

Poput većine roditelja i Kristina i Nikola ponekad imaju dilemu kako pravilno vaspitavati dete i osnažiti ga da se snađe u svetu prilično različitom od onog u kojem su oni stasavali.

- Imala sam sreću da odrastam uz najbolje roditelje na svetu, mama mi je i danas životni oslonac. Od njih sam naučila da decu ne treba lagati, pa ni ja to neću raditi, ali mislim da je u ovo surovo vreme neophodno podsticati ih da budu malo više egoistična nego što smo mi to bili. Mislim da će jedino tako opstati.

Koje ime je izabrala za sina, pitamo je na kraju intervju.

- Čućete ime kad se porodim, a verujem da će vas zabaviti i nasmejati. Meni je predivno. Čim smo se zaljubili, Nikola i ja smislili smo imena za ćerku i sina. Tara je, zapravo, trebalo da se zove Anda. Ne pitajte zašto, ne umem da vam objasnim. Pošto su se svi članovi naših porodica pobunili, tetka je presudila da bude Tara. Oko muškog imena nema pregovora. Posle toliko dana mučnine i povraćanja, ja sam ta koja odlučuje - poručuje Kristina uz osmeh i na kraju dodaje da će se na male ekrane vratiti već u februaru.

- Vidimo se na “Beoviziji”!